Monopol na dušu

28 Jan 2010

“Srbijom

zlocin.jpg“Srbijom hara više od 150 sekti, od satanisti?kih do hinduisti?kih, a primarni cilj su im oni koji su najranjiviji – deca”, objavio je “trijumfalno” svoje “senzacionalno otkri?e” tabloid-toaletoid “Kurir” u izdanju od nedelje, 24. januara, pod naslovom “U sektama 200.000 Srba!” (http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-24-01-2010/u-sektama-200-000-srba). Ovaj tekst, za razliku od nekih prethodnih, opremljen je i “kvalitetnom” listom za odstrel “sektaških organizacija” i podržan izjavama predstavnika državnih organa (MUP i RRA).

“Sti?e se utisak da mediji, u nedostatku boljih tema, izvade neku ‘dežurnu temu’, poput ove pri?e o ‘sektama’”, kaže za “Autonomiju” religiolog Miroslav Keveždi.

Pažnju javnosti na ovakve “kurirske” ?lanke pokušao je skrenuti zrenjaninski Centar za razvoj civilnog društva (CRCD), koji je na adrese nadležnih institucija (ministarstava kulture, ljudskih prava i vera, kao i repubblickcog ombudsmana) uputio zahtev da reaguju na govor mržnje u spornom jezivom tekstu. Mediji se baš nisu pretrgli da objave reagovanje CRCD-a, pošto, valjda, ?ekaju da na sli?ne napise u novinama reaguje tužilaštvo – po službenoj dužnosti.

Kao što ?ete videti kliknete li na gornji link i pro?itate li tekst u “Kuriru” (iznad kojeg bi trebalo da stoji obaveštenje da nije za mla?e od 18 godina!), u tom ?lanku se, na ve? poznat na?in, sektama ozna?avaju uglavnom male verske zajednice koje su priznate svuda u svetu, a ide se i korak dalje pa im se pripisuju i pojedini zlo?ini, za koje je nepobitno utvr?eno da nemaju nikakve veze ni sa kakvim sektama (poput monstruoznog zlo?ina u Novim Banovcima iz 2007).

Snežana Ili?, programska koordinatorka CRCD-a, za “Autonomiju” kaže da je ovakvo stalno anatemisanje malih verskih zajednica zapravo posledica lošeg Zakona o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, koji favorizuje takozvane tradicionalne crkve, a diskriminiše male verske zajednice. Prema njenim re?ima, taj zakon je o?igledno antiustavan u pojedinim svojim odredbama, jer favorizuje takozvane tradicionalne crkve a diskriminiše male verske zajednice. Takve primedbe na ra?un zakona izneli su i Venecijanska i Evropska komisija. ?ak je i predsednik Srbije Boris Tadi?, u momentu kada je odlu?io da potpiše zakon, rekao da je svestan da on ima manjkavosti i najavio da ?e se menjati nakon “provere u praksi”. “Provera u praksi” traje evo ve? gotovo ?etiri godine, a izmene zakona nema.

“Re? je o doslednoj politici Srbije prema ovom pitanju, tako da je o?igledno da nema veze koga imamo na ?elu Ministarstva vera: da li nekoga iz Koštuni?ine ili nekoga iz Demokratske stranke. Ta politika se sastoji u proceni da je verski identitet bitno obeležje srpskog naroda i kao takvo ne može tek tako podlegati izmenama ili eventualnom ugrožavanju od drugih”, smatra Snežana Ili?. Prema njenim re?ima, dodatni problem predstavlja ?injenica da se Ustavni sud nikako ne oglašava, iako postoje veoma brojni podnesci za ocenu ustavnosti ovog zakona, koje su podneli i verske zajednice, i crkve, i nevladine organizacije, i pravnici.

“Održava se monopol, naravno! Ako ?e država dati znatan manevarski prostor crkvi, znatne privilegije, ona ?e to svakako želeti da zadrži. Po tome nema specifi?nosti ni kod Srpske pravoslave crkve”, navodi Ili?eva.

Miroslav Keveždi kaže da se sti?e utisak da iza prozivanja “sekti” u medijima stoji svesna namera. Jer, ukazuje on, sektama se nazivaju i neke verske zajednice koje su ve? jako dugo prisutne na prostoru Srbije i koje su priznate ?ak i kod nas kao verske zajednice. I u spornom tekstu u “Kuriru” i u pojedinim dobro opremljenim publikacijama ?ak se i Slova?ka evangeli?ka crkva, jedna od sedam priznatih “tradicionalnih” crkava u Srbiji, ponekad tako?e ozna?ava “sektom”.

“Izgleda da u Srbiji postoje institucije kojima je posao da love veštice. Mogu da razumem egzistencijalnu situaciju ljudi i nekih organa koji su zaposleni na takvim radnim mestima i valjda ih ?uvaju tako što stalno imaju dežurnog neprijatelja. Tu su i neki verski analiti?ari koji su uvek spremni da neku malu versku zajednicu prozovu sektom i da plaše publiku koja izgleda voli da bude uplašena. Potisnut je razuman, racionalni i stru?ni diskurs o verskim zajednicama. Jer, možete biti vernik ili nevernik, ali ako živite u demokratskom društvu nekako je logi?no da postoji pluralizam ideja.
Monopol na dobrotu nema samo jedna verska zajednica”, pri?a Miroslav Keveždi.

I kada se sve posmatra sa strane, sti?e se utisak kao da postoji sistem u tim medijskim napisima: prvo ide ?lanak koji stereotipizira i targetira pojedine verske zajednice, pa potom raznorazni “huligani” iskale negativnu energiju ili nakupljenu frustraciju na uglavnom uvek istim malim verskim zajednicama, odnosno na zidovima i prozorima njihovih verskih objekata. “Mediji su zapravo pomaga?i u toj ‘igri’, jer se neodgovorno ponašaju u odnosu na našu društvenu stvarnost. Zbog toga su mnoge verske zajednice u poslednje vreme odlu?ile da i ne prijavljuju incidente, jer su primetili da – što se više piše o incidentima – one postaju stalnija meta. Dobar primer za to je Adventisti?ka crkva, koja je u jednom momentu poželela da ?uti o tome, kako ne bi davala gorivo medijima za novo raspirivanje mržnje”, navodi Keveždi.

Prema njegovim re?ima, sociološki diskurs o ovoj temi je potisnut i vrlo je malo ljudi koji mogu kompetentno da govore o verskim zajednicama, što daje prostora da se mnogo više govori o “satanistima”. A u našoj javnosti “satanistima” se ?esto ozna?avaju deca koja slušaju recimo metal muziku i nose dugu kosu. “Ali, to ne zna?i automatski da su ‘satanisti’ ve? pre da pripadaju nekom vidu alternativne kulture. Kod nas se o ‘satanistima’ mnogo govori, ali se skoro nikada ne može iza?i sa nekim zaista validnim podatkom. Dakle, da je neko zaista ‘satanista’, da je neko zaista u?estvovao u ‘crnoj misi’ ili ne?em sli?nom. A to onda daje osnova da se zapitamo da li oni kod nas zaista postoje ili postoje samo, recimo, u nekim novinskim ?lancima”, kaže Keveždi.

On zaklju?uje da sekta ne mora da bude maligna i dodaje da se ono što je maligno – to se, recimo u Francuskoj, ozna?ava kao kult. “Baš kao što udruženja gra?ana ponekad mogu da pod tim imenom sakriju nešto što je loše, može se desiti da neko pod imenom verske zajednice pokušava da tako?e prošvercuje nešto što je loše. Ali, potreban je zdrav vrednosni sistem da bi se moglo proceniti šta je štetno a šta nije. Takav sistem kod nas ne postoji. Kod nas zapravo dominira strah od svega što je nepoznato i što je druga?ije. Naša znanja o verskim zajednicama su na rudimentarnom nivou”, smatra Keveždi.

Ina?e, Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje pravo na veroispovest i pravo na udruživanje na osnovu vere. Keveždi kaže da i u Evropi postoji odre?ena rezerva pa ?ak i zabrana rada za zajednice koje se pokažu kao maligne. To bi, smatra on, mogao da bude prvi korak i u uspostavljanju sistema vrednosti kod nas: da se zabrani rad onim zajednicama kojima je on zabranjen i u Evropi.

A mi bismo dodali da “satanista” verovatno daleko više ima upravo u ovim “glavnim” crkvama. Jer mi u Srbiji smo svojim o?ima gledali vladike kako se 1991. šetaju kroz novosadsku Zmaj Jovinu ni manje ni više nego sa Arkanom, ?lanove Svetog Sinoda koji su se slikali na tenku, s mitraljezom i lobanjom u rukama, sveštenike koji su blagosiljali po?inioce genocida, episkope i popove koji su su polno opštili sa decom i sve one silne “duhovne ratne huška?e”, koji su se potom obogatili i dvore od zlata sagradili. Eto, dakle, u Srbiji ipak ima satanista, i to ne malo! I zato budite na oprezu i pazite s kim se družite!

O ?emu govorimo kada govorimo…

Sekta, sekare, lat = odse?i (Miroslav Keveždi objašnjava da se pod ovim pojmom ?esto misli na ono što se ranije zvalo “hereza”, što je pravo na izbor na neko drugo mišljenje, koje se ne slaže sa odre?enom “glavnom strujom”. Obi?no se ta “glavna struja” brani od onih koji žele da “odseku” neki njen deo pa se sekte shvataju kao nešto što je maligno i nešto što ?ini zlo tom “glavnom telu”)

Sekri=slediti (u Hrvatskoj se umesto re?i “sekta” koristi re? “sljedba”, dakle neka verska zajednica koja sledi u?enje nekog verskog lidera. To je neutralan pojam, koji nije automatski negativan, objašnjava Keveždi).

Prema re?ima našeg sagovornika, i pojam mala verska zajednica je veoma varljiv, jer prejudicira da postoje velike i male verske zajednice. “A teško je postaviti granicu izme?u onoga što je malo ili veliko, pogotovo zato što postoje primeri da su neke zajednice koje su male kod nas, u svetu izuzetno velike. Na primer, skoro svi americkci predsednici su protestanti, i to ?esto baptisti?ke orijentacije. A kod nas baptista ima vrlo malo pa ih nazivamo malom verskom zajednicom, iako je, o?igledno, re? o veoma mo?noj zajednici. Tako?e, kada su u pitanju neki ogranci hinduizma, poput sledbenika Krišne, oni se mogu smatrati delom jedne velike zajednice koja u Indiji postoji u velikom broju”, navodi Keveždi.

Dinko Gruhonji?

Podelite ovu stranicu!