MOMČILO GRUBAČ: Otvaranje dosijea rasvetljava zločine iz prošlosti

22 Feb 2014

To je pretpostavka za ozdravljenje društva

Izvanredno je bitno otvoriti dosijea. To je jedan od na?ina kolektivnog i pojedina?nog suo?avanja sa prošloš?u i nepo?instvima koja su za vreme totalitarne vlasti vršena, a to je pretpostavka za ozdravljenje društva i uslov za izgradnju demokratske pravne države. Osim toga, to je mera bez koje nema reforme policijskih službi, niti demokratske civilne kontrole nad radom policije, kaže Mom?ilo Gruba?, profesor krivi?no-procesnog prava.

Da li bi otvaranjem dosijea pojedini zlo?ini iz prošlosti bili rasvetljeni?
– Uvid u tajne policijske dosijee neophodan je da bi se rasvetlili zlo?ini u?injeni za vreme totalitarne vlasti i ustanovila odgovornost pojedinaca za njihovo vršenje, budu?i da se krivi?nim postupcima to iz mnogobrojnih i raznovrsnih razloga ne može posti?i. Na taj na?in žrtve nekažnjenih zlo?ina iz prošlosti kona?no bi stekle neku vrstu moralnog obešte?enja i rehabilitaciju. Zbog svega toga otvaranje policijskih dosijea ima ogroman zna?aj i za afirmaciju, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava.

Kakve su zakonske mogu?nosti u vezi s tim problemom?
– Neophodno je doneti zakon o tome u Narodnoj skupštini. Bez zakona tome se ne može pristupiti, jer po važe?im pravnim propisima taj je policijski materijal tajan i zakon je potreban da bi se on u?inio javnim. Pokazalo se da uredba vlade ili ministra policije nije dovoljna da bi se to postiglo.

Sti?e se utisak da je ipak politi?ka volja presudna da bi se na?inio ovakav korak? U skupštinskoj proceduri postoji pravni akt, odnosno predlog Zakona koji je SPO podnosio 2004. i 2010. godine, ali on nikada nije usvojen.
– Naravno da je politi?ka volja presudna. Te volje kod nas nije bilo iako je posle 5. oktobra 2000. godine nju trebalo o?ekivati. Nema je ni danas, i to se jasno vidi po upornom ignorisanju inicijativa i predloga koji su podnošeni Narodnoj skupštini kako bi se takav zakon doneo. Skoro sve druge zemlje takozvanog realnog socijalizma su posle sloma komunisti?ke ideologije takve zakone donele i izvršile lustraciju. Kod nas je Zakon o lustraciji bio donet, ali nije bio primenjen ni u jednom slu?aju. Posle izvesnog vremena stavljen je van snage.

Da li se i na koji na?in problem otvaranja dosijea može dovesti u korelaciju sa sprovo?enjem Zakona o restituciji i rehabilitaciji?
– Mislim da može. Restituciju i rehabilitaciju mogu dobiti i oni koji to nisu zaslužili, jer snose neutvr?enu odgovornost za svoja ponašanja iz prošlosti. Dobar broj naših aktuelnih politi?ara koji su danas na vlasti (i u opoziciji) ne bi nikakvoj vlasti mogli ni priviriti da su otvoreni tajni policijski dosijei i izvršena lustracija. Sa tim ljudima na vlasti, danas su i otvaranje dosijea i lustracija postali apsolutno nemogu?i.

Opasnosti otvaranja

Koje su opasnosti otvaranja dosijea s obzirom na to da postoje tvrdnje da su pojedini politi?ari bili saradnici tajnih službi i da li je to osetljiv proces u smisli mogu?nosti kršenja ljudskih prava?
– U postupku otvaranja tajnih dosijea bilo bi pojedina?nih incidenata. Stradala bi prava pojedinaca u nekim slu?ajevima, jer u tim policijskim materijalima, osim istine, ima i mnogo laži. Neki ?estiti i nevini ljudi bi bili izloženi podozrenju i javnoj sramoti, iako je nisu zaslužili. Me?utim, to bi bili ekscesi, pojedina?ni slu?ajevi u kojima bi se posebnim merama greška mogla ispraviti i koji zbog toga ne bi mogli da kompromituju sve ono korisno što bi se otvaranjem tajnih dosijea dobilo.

(Nenad Smiljani?, Danas Foto: Dragan Antoni?, FoNet)

Podelite ovu stranicu!