Molnar: Srbija će samo formalno promeniti ustav 

18 Nov 2016

Princip federalizma treba da bude u prvom planu, jer je ideja da EU u jednom momentu profunkcioniše kao federacija, što znači da se principi federalizma moraju primeniti i u samoj Srbiji

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Molnar izjavio je večeras da u 2017. godini ne treba očekivati suštinsku već samo formalnu promenu Ustava Srbije i ocenio da Srbija nikada nije bila udaljenija od ozbiljne rasprave o ideji federalizma, nego što je sada.

„Čini mi se da nikada nismo bili dalji od ideje federalizma. Suštinska autonomija pridaje se u Ustavu Srbije fantomskom identitetu (Kosovu) koji ne postoji a nesuštinska se daje entitetu (Vojvodini) koji postoji“, rekao je Molnar na govornici Vojvođanskog kluba o federalizaciji Srbije u Novom Sadu.

On je ocenio da se u Srbiji članstvo u EU shvata kao „vrsta prinude, kao ultimatum koji Srbija ne može da izbegne“.

„Zato se u prvi plan ističu blagostanje, ekonomski napredak. A u stvari, princip federalizma treba da bude u prvom planu, jer je ideja da EU u jednom momentu profunkcioniše kao federacija, što znači da se principi federalizma moraju primeniti i u samoj Srbiji“, kazao je Molnar.

Prema njegovim rečima, ustav iz 2006. godine uopšte nije ni bio osmišljen kao ustav države koja bi trebalo da postane članica EU.

On je ocenio da i danas preovlađuje ideja da je federalizam nešto što je mrtvo i nešto što je manje-više vezano za „neuspeli jugoslovenski eksperiment“.

„U skupštini ne sme da postoji samo jedan dom, potreban je još jedan dom. Sada imamo samo jedan dom, dom republike Beograda sa svojim kolonijama. U drugom domu bi trebalo da budu predstavljene federalne jedinice. Ali, svakako, 2017. godina nije godina kada se ovako ozbiljne stvari mogu rešavati“, rekao je Molnar.

Prema njegovim rečima, ustavni momenat je bio 5. oktobra 2005. godine, jer je za promene uvek potrebna kritična masa koja je tada postojala.

„To je postojalo još 2001. i polovinu 2002. godine. Zato smo 2006. godine dobili lakrdiju u vezi sa donošenjem ovog ustava. Posle petog oktobra je bila moguća ustavotvorna skupština, koja je mogla da izrazi krupni diskontinuitet sa režimom koji je srušen“, rekao je Aleksandar Molnar.

Prema njegovim rečima, federalizacija je srednji put između dva ekstrema: sadašnje situacije, u kojoj Beograd pretvara u kolonije celokupnu državu, i secesionizma, koji bi vodio novosadizaciji Vojvodine.

“Što su manje jedinice, to je bolje tlo za despotizam. Nisam siguran da bi i nezavisna Vojvodina bila drugačija. Balkanizacija je dovela do stvaranja minijaturnih država koje su nesposobne da opstanu. Stvorene su male despotije u kojima vladaju uski krugovi. Ne postoji svest o tome da je centralizam dokusurio Jugoslaviju, već upravo suprotno: dominira mišljenje da je federalizam glavno zlo, što nije tačno”, rekao je Molnar.

Dodao je da ovakve tribine treba da se održavaju u Novom Pazaru, Nišu, odnosno u delovima Srbije koji su potpuno pasivni i koji ne registruju mogućnosti koje federalizam pruža.

“Zavisnička, podanička svest, po kojoj nerazvijeni delovi Srbije gledaju u Beograd da im pošalje pomoć, jeste glavna prepreka ideji federalizacije”, kazao je Molnar.

Na tribini su govorili i istoričar Milivoj Bešlin i politikolog Duško Radosavljević.

(Autonomija)