Mladi apolitični, ali veruju crkvi

18 Apr 2012

Mladi u Srbiji nisu generator promena, uglavnom su nepolitični, ne veruju političkim partijama, ali zato veruju crkvi i vojsci. Trećina ima nacionalističke i rasističke stavove

Na predstoje?im izborima, koji ?e se u Srbiji održati 6. maja, na birališta ?e iza?i i oko 65 odsto mladih, pokazalo je istraživanje Centra za novu politiku, CeSID-a i Fondacije “Fridrih Ebert”.

Me?utim, iako ?e glasati u relativno velikom broju, ve?ina njih veoma malo zna o politi?koj sceni i ne veruje da može da uti?e na zbivanja u državi.

„Istraživanje pokazuje mlade kao uglavnom nepoliti?ne. Najviše veruju crkvi i vojsci, najmanje politi?kim partijama. Uvereni su da njihov glas i njihova aktivnost  ne?e imati uticaja i da ne?e na?initi razliku. Zaklju?ak istraživanja bio bi da posmatrana generacija nije generacija promena, nije generator promena“, prokomentarisao je kratko rezultate, direktor Fondacije „Fridrih Ebert”, Mihael Erke, dodavši da za razliku od ’90-tih, kada su mladi bili realni i simboli?ki subjekt politi?kih i socijalnih promena, mla?e generacije danas sebe više tako ne doživaljavaju.

Na niskom nivou je i politi?ki aktivizam, pa je tako zanemarljiv i broj mladih koji u?estvuje u radu stranaka i njihovim kampanjama. Da mlade politika više gotovo uopšte i ne zanima, saglasan je i izvršni direktor Centra za modernu politiku Vladimir Todori?, koji dodaje da ve?ina njih smatra da je politika prljava, a da su svi politi?ari isti.

„Imamo one koji se uopšte ne bave politikom jer možda i ne razumeju ono što se dešava, imamo i vidove bekstva od realnosti, ne zanimanja i izbegavanja bavljenja politikom, jer smatraju da su svi isti i da je sve prljavo i da je to za pametnopg ?oveka gubljenje vremena. Imamo i druge koji politiku posmatraju veoma pragmati?no – vide je kao na?in da se uklope u sistem i izbore se kroz sistem, bez unapre?enja ili menjanja sistema koji sada postoji“, kaže Todori?.

Mladima je, kada je re? o predizbornim temama, najbitnije zaposlenje, potom podizanje životnog standarda i ekonomski rast, borba protiv korupcije, pa tek na ?etvrtom mestu Evropska unija, koja je u odnosu na izbore 2008. godine pala sa prvog ili drugog mesta.

O politi?kim istraživanjima uglavnom se informišu putem televizije i to ?ak polovina ispitanika. TV kao glavni izvor informacija, uz visoku neinformisanost, po mišljenju politi?kog analiti?ara Dejana Vuka Stankovi?a, mlade ?ini lakom metom strana?kih kampanja.

„Upravo ?injenica da te preference nisu informisane, jeste nešto što otvara manevarski prostor za one koji takti?ki osmišljavaju kampanju da što efikasnije uti?u na njih. Dakle, ovaj uvid da te preference nisu duboke, informisane i utemeljene, otvara prostor za takvu vrstu delovanja koje karakteriše predizbornu kampanju“, smatra Stankovi?.

Tre?ina mladih ima nacionalisti?ke i rasisti?ke stavove

Jedan od zaklju?aka istraživanja je i da postoji visok nivo poklapanja izme?u mlade i opšte populacije.Tako se, u velikoj meri na primer, preklapa odnos prema evropskim integracijama, koje podržava oko polovine mladih i približavanju NATO, ?emu se odlu?no protivi njih 62 odsto. Najviše poverenja, mladi imaju u crkvu i vojsku, a najmanje veruju politi?kim institucijama i strankama.

Istovremeno, ?or?e Vukovi? iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, prime?uje da postoji izuzetno jaka konzervativna tendencija u politi?kom razvoju mladih, kao i da su, istražuju?i grupe kojima mladi naj?eš?e pripadaju, došli do zabrinjavaju?eg podatka da veliki broj mladih ima nacionalisti?ke i rasisti?ke stavove.

„Ove dve grupe zajedno ?ine 29 odsto mladih. Nasuprot njih imate 15 odsto onih koji su moderni u klasi?nom smislu. Dakle, mi imamo tre?inu populacije mladih koji imaju rasisti?ke i nacionalisti?ke stavove. To je skoro 500.000 ljudi. Ljudi se ?esto pitaju odakle se sada ra?aju desni?arske organizacije i navija?ke grupe. Pa eto gde je socijalna osnova – 500.000 ljudi ima takve stavove“, kaže Vukovi? koji za takvu situaciju krivi institucije države. Istovremeno ukazuje i da ?e se do poboljšanja do?i veoma teško.

Ti opasni stavovi se, upozorava, veoma sporo menjaju i bi?e potrebno mnogo vremena, ?ak i ako bi država odmah po?ela da se angažuje na tom problemu.

„Mnogo je ve?i problem što društvo na to sistemski ne reaguje. Naše obrazovanje to ne pokušava da spre?i, nema po tom pitanju ozbiljnijih dešavanja. Nešto se pokušava od strane civilnog društva, ali je to nedovoljno, ovo država mora da rešava. Ako bi se sada nešto radilo po tom pitanju, prve ozbiljnije pomake o?ekujem za 15-ak godina. Prosto je to socijalna inercija, ne možete o?ekivati da se neko ko ima 12 godina odjednom resocijalizuje. Dakle, treba vam vreme od 10, 12 godina, pa kada on bude ušao u ovu populaciju da se stvari promene. A o?ekivati da ?e se promeniti neko ko ima 25, 30 godina i ko je spreman da prebije crnca na ulici… nisam siguran. Tu nešto ozbiljno treba raditi pre svega sa stanovišta države. Mi iz civilnog sektora možemo da pomognemo državi, ali da mi vodimo taj posao, veoma teško“, rekao je Vukovi?

Istraživanje je ra?eno od 8. do 15. marta, na slu?ajnom reprezentativnom uzorku od 974 gra?ana, starosti izme?u 18 i 35 godina.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!