Mladenov: Neujednačeno stanje pšenice na vojvođanskim poljima

Pšenicom zasejano nešto više od 560.000 hektara, što je znatno manje nego prethodne sezone

09. feb 2019

Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu izjavio je da se na pšeničnim poljima situacija popravila u odnosu na nepovoljnu, kakva je bila pre desetak dana, ali je “jako daleko” od onog kako bi u ovo vreme pšenica trebalo da izgleda.

Mladenov je za portal Agrosmart rekao da je najveći deo površina tek u fazi nicanja, sa jednim do dva lista, a drugi problem je u tome što je nicanje bilo neujednačeno.

Dodao je da je ipak “u ovom momentu optimista” i da će najveći deo, možda i sve površine koje su zasejane, opstati tako da neće biti masovnijeg preoravanja površina pod pšenicom.

Agrosmart navodi da je pšenicom zasejano nešto više od 560.000 hektara, što je znatno manje nego prethodne sezone.

Mladenov je kazao da trenutni vremenski uslovi odgovaraju razvoju pšenice, jer nema niskih i visokih temperature, što će doprineti da se usevi “barem prividno izjednače”.

“Ono što je ranije i kasnije niklo vremenom će se vizuelno izjednačiti, ali porast u fazama razvoja će se osećati do kraja vegetacije, i to će biti problem kod agrotehničkih mera koje slede. Preporuka proizvođačima je da se urade hemijske analize zemljišta, da se utvrdi sadržaj lako pristupačnog azota, što je vrlo važan pokazatelj da bi mogli sledeću operaciju na prihrani pšenice uraditi na adekvatan način i kako bi mogli dati dovoljne količine azotnog đubriva”, naveo je Mladenov.

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da je porast useva generalno u zaostatku, sa prihranom ne treba žuriti.

“U normalnim godinama uvek proporučujemo da se sa prihranom počne polovinom februara, a sada je naša preporuka da se to pomeri i ostavi za kraj februara, pa čak i za prve dane marta”, kazao je Mladenov.

To je, prema njegovom mišljenju, važno zato što je korenov sistem u ovom trenutku nedovoljno razvijen i ukoliko se sada dodaje veća količina hraniva, biljka neće moći da je apsorbuje jer nema sposobnost da ih usvoji, a drugi je razlog što biljke u ovom momentu nemaju velikih zahteva za đubrivom.

“Ovako mlada biljka ima koliko joj je potrebno, toliko hraniva se već nalazi u zemljištu”, objasnio je Mladenov.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Šefica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga