MLADEN SAVATOVIĆ: Mala škola desničarske borbe protiv separatizma

02 Apr 2018

"Gledanje nečijeg lupetanja putem Jutjuba nije isto što i slušanje gluposti uživo"

Relativno nova politička organizacija „Srpska desnica“ na čelu sa ultradesničarski raspoloženim Mišom Vacićem, održala je predavanje pod nazivom „Kako se odbraniti od separatista“ u amfiteatru Spensa. Bolje rečeno, radilo se školskom času, s obzirom na to da su se organizatori preko poznatog šarlatana Miroljuba Petrovića u nedelju obraćali pre svega srednjoškolcima, koji su bili najbrojnija publika.

Simbolično ili ne „Srpska desnica“ je odlučila da prvu tribinu van Beograda održi u Novom Sadu i to na “katolički” Uskrs, ali i na godišnjicu NATO bombradovanja Varadinskog mosta. Mnogi su pomislili da je izbor „predavača“ Miroljuba Petrovića u skladu sa još jednim datumom koji je u nedelju obeležen, to jest sa svetskim Danom šale. Svi koji su tako razmišljali bili su zapravo u pravu, jer je na kraju okupljanja bilo jasno da čak i ekstremni desničari imaju dobar smisao za humor.

Konsultanti „Srpske desnice“ računali su na to da će internetska senzacija zvana Miroljub Petrović, čiji video klipovi su sa one strane zdrave pameti i imaju hiljade i hiljade pregleda na društvenim mrežama, privući pažnju letargične grupe budućih glasača.

Tom budućem biračkom telu nije bilo jasno ko organizuje skup, ali su svi oni znali „koliko je samo Petrović kul“ i „koliko je zabavno to što on priča“. Ipak, samo minut nakon početka predavanja, i njima je postalo jasno da ništa tu nije „kul“ i da gledanje nečijeg lupetanja putem Jutjuba nije isto što i slušanje gluposti uživo.

Gotovo niko od omladinaca nije znao ni ko je Miša Vacić, ni šta je „Srpska desnica“, pa se iz publike moglo čuti pitanje „ko je onaj mali bucko“, na šta bi usledio odgovor „ma to ti je onaj što mu Minja sa N1 nije htela dati vode u emisiji“.

Kultura video klipa dovela je do popularizacije likova kao što je Miroljub Petrović, pa u takvoj stvarnosti nije ni bitno ko je lider neke organizacije, a kamo li da li je taj lider neki žedni Vacić. Deci je najviše stalo da se zabave i da, ukoliko su dovoljno srećne ruke, uspeju da se probiju kroz gomilu do Miroljuba i podignu desnicu kako bi uslikali jedan „selfi“ sa njim.

Od činjenice da najveći deo amfiteatra zauzimaju deca, i da mnoga od njih nisu imala mesta gde da stanu, jedino je više zabrinjavajuće bilo to što je neposredno pre skupa na istoj lokaciji održana lutkarska predstava, pa je postojala mogućnost da su jedan deo publike zapravo klinci koji nisu uspeli da izađu zbog nagrnule mase.

Zabrinjavajuće je i to što nije bilo nikoga da toj istoj deci skrene pažnju da sadržaji koji će u narednih pola sata izaći iz Miroljubovih usta nisu za svakodnevnu upotrebu i da ne bi trebalo da ih primenjuju kod kuće ili bez nadzora odraslih. A moglo se zaista svašta čuti…

Tako je na primer samoprozvani stručnjak za sve i svašta uporedio „separatisanu“ Hrvatsku sa nacističkom Nemačkom, rekavši da se radi o „satanskoj državi“. Tu komparaciju Petrović je začinio veličanjem nacionalizma, govoreći kako je „to nešto lepo“, zanemarivši podatak da je upravo Nemačka Trećeg rajha izrasla na temeljima ekstremnog nacionalizma. Valjda je, kao u glavi svakog nacionaliste, jedino njegov nacionalizam ispravan.

Ništa tolerantniji nije bio ni prema ostalim zemljama u regionu koje je nazvao „neprijateljskim“, a okolne narode je okarakterisao kao društva koja ne znaju svoju istoriju i koja su nesvesna svog srpskog porekla. Prebrojavanje krvnih zrnaca usred multietničke Vojvodine sproveo je  maltene u jednom dahu, dok su se ljudi u publici međusobno gledali, zbunjeni onim što čuju.

Obraćajući se Vojvođanima popularni teoretičar zavera izjavio je i da, ukoliko se nešto ne preduzme po pitanju separatizma, pojaviće se neki istoričari, poput onih koji su „falsifikovali istoriju okolnih naroda“, sa pričom da je „Vojvodina najstarija država sa piramidama i drevnom kulturom“, a sve zarad negiranja njene povezanosti sa Srbijom. I tu je Miroljub zakazao u poznavanju istorije i geografije, zaboravljajući da u „severnoj, srpskoj pokrajini“ živi više od 26 nacionalnih zajednica, te da je svaka od njih kulturno-istorijski ravnopravna.

Svoje bizarno izlaganje  Petrović je upotpunio pričom o porodici, koja, prema  njegovom tumačenju propada zbog toga što „muškarci ne podstiču dovoljno žene da rađaju“, ali i tvrdnjama da je „abortus jedna vrsta separatizma i da drvo koje ne daje plodove treba saseći u korenu“. Tokom dela predavanja posvećenom „separatisanju polova“ i položaju žena, na licima članica „Srpske desnice“ mogao se primetiti otužni osmeh Mona Lize, kao da i im je kroz glavu prolazilo pitanje „Šta nam je ovo trebalo?“.

Petrović je u više navrata koristio i neizostavne elemente svakog desno orijentisanog skupa, kao što su bog, pravoslavlje i religijska predodređenost za velike stvari. On je izjavio da je „Srbija poput Izraela okružena neprijateljskim državama i da se Srbi moraju ujediniti pred bogom kako bi oslobodili separatisane zemlje“. Međutim, Petrović nije precizirao da li i Izrael treba osloboditi, s obzirom na to da je njegov stav da svi potiču od Srba.

Po prvi put dečje „blejanje“ u telefon pokazalo se kao korisno, pošto većina nije pažljivo slušala i upijala nebulozne stavove pompezno najavljenog „velikog srspkog učitelja Petrovića“. Ako su i čuli nešto, reagovali su kroz smeh, valjda misleći da je ono što „doktor“ priča samo veoma dobro osmišljen stendap nastup.

Uvidevši da koncentracija omladinaca opada, Petrović je predavanje skratio na 45 minuta, pa je pri kraju zaoštrio retoriku, pozvavši pristune, među kojima su najbrojniji bili srednjoškolci, da se uključe u „rešavanje problema separatizma“, uz napomenu „da ne čekaju da to država učini umesto njih, jer će u suprotnom biti ili proterani ili likvidirani“.

„Mi moramo da preuzmemo borbu u svoje ruke i da odgovorimo na pojavu separatizma. Pridružite se ovoj organizaciji jer zajedno smo jači“, rekao je Miroljub i zasvirao gusle.

Tek pri prvim „taktovima“ pesme „Bitka na Krusima“, nezainteresovana mladež se razbudila, podigla telefone iz krila i počela da snima smrtno ozbiljnog Petrovića na hoklici, sa guslama u rukama i nekim random klincem koji se dobrovoljno prijavio da mu pridržava mikrofon.

Po završetku pomalo komičnog performansa, sa razglasa se začuo poziv okupljenima da pogledaju promotivni materijal „Srpske desnice“ i da eventualno pristupe „pokretu“. Međutim, nedugo potom, amfiteatar koji je bio prepun odjednom se ispraznio, a promo pamfleti su najverovatnije završili u kanti. Imali su i Miroljub i desnica boljih izdanja.

Bez obzira na to što je Petrović izjavio da je gostovanje u Novom Sadu inicirano od strane njegovih  prijatelja, zabrinutih zbog „pojave separatista koji žele da legalizuju drogu“, do kraja predavanja nije rasvetljeno o kakvim separatistima se tačno radi. Naziv predavanja najverovatnije se odnosio na lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, koji je početkom marta javno podržao legalizaciju kanabisa.

Iako pomalo nezadovoljan rezultatima skupa, Miša Vacić je pristao da prokomentariše ceo događaj, izjavivši da „Vojvodina može da se pozdravi sa svojom autonomijom“. On je dodao i da će sa svojim istomišljenicima nastaviti sa borbom da se „Kosovo vrati pod ingerenciju i suverenitet Srbije“. Naravno, poučen prethodnim iskustvom, u tu borbu neće kretati žedan.

Mladen Savatović 

Podelite ovu stranicu!