MIŠA BRKIĆ: Nema više lepih obećanja

01 Jun 2012

Ako je suditi po sugestijama Fiskalnog saveta, Boris Tadić će kao premijer morati ”duboko da zaore” u neuzoranu ledinu privrednog ambijenta i državnih finansija Srbije da bi izbegao crni scenario

”Šta da im kažem”, pitao me je kandidat za premijera pre nego što je krenuo u Parlament da pred poslanicima i javnoš?u održi inauguralni ekspoze.

Odgovorio sam: ”Reci im da je država bankrotirala, da para nema i da niko ne treba da dolazi pred Vladu da traži plate i posao”.

”Ma, ti si lud. Ja sam politi?ar, ne?u da me bira?i mrze od prvog dana. Ne mogu da im tako brutalno kažem istinu, to boli”, odgovorio mi je budu?i premijer.

”Kako ho?eš, ne?e te voleti šta god da uradiš jer ?eš da donosiš odluke koje ?e mnogo i mnoge da bole”, odgovorio sam Zoranu ?in?i?u ve?e pre nego što je ušao u Parlament po premijerski mandat.

Setio sam se tog razgovora u danu kad su objavljeni izveštaji sa dva važna doga?aja za Srbiju: sednice Glavnog odbora Demokratske stranke i konferencije za novinare Fiskalnog saveta Srbije.

Sve reforme koje je Zoran ?in?i? zapo?eo i one koje je sproveo nisu naišle na razumevanje i odobravanje ”bira?a” u Srbiji. Iako su inspiratori njegovog ubistva o?ekivali da ?e Srbiji ”krenuti” kad se otarasi ?in?i?a, nijedan problem nije rešen. Naprotiv, problemi su se odlaganjem samo nagomilavali i multiplikovali. Srbija je danas u lošem stanju jer je talac nezavršenih reformi i hibernirane tranzicije.

?ini mi se da je današnji lider Demokratske stranke Boris Tadi? sada u sli?noj situaciji u kojoj je bio ?in?i? pred formiranje vlade. Prihvati li i bude li izabran za premijera, Tadi? mora da odmah bude na?isto – ne?e biti omiljen u javnosti, bira?i ne?e da ga vole i zato ne?e morati svaki tre?i dan da gleda kakva mu je popularnost u javnom mnjenju. Jer, ono što mora da uradi za državu, srpsko društvo i bira?e (gra?ane) ne?e biti popularno i mnogo ?e da boli.

Tadi? ne?e imati veliki izbor i mora?e da operiše ”na živo”, bez anestezije. Ako bude sprovodio reforme, bi?e nepopularan kad završi mandat i na slede?im izborima ne?e dobiti novi, a njegova stranka oti?i ?e u opoziciju. Ne?e biti popularan i ako ne sprovodi reforme, jer ?e se sve lošije živeti i na slede?im izborima ne?e dobiti novi mandat i njegova stranka posta?e opoziciona.

Pa u ?emu je onda razlika?

Bude li sprovodio reforme ostavi?e državu i društvo u boljem stanju nego što su danas i sa mnogo ve?im potencijalom, a bira?i ?e ubudu?e živeti mnogo bolje. Da to nije prazna pri?a, pokazuju i primeri. Recimo, sadašnji slova?ki premijer Robert Fico objasnio je gra?anima Slova?ke (države koja je primer uspešne evropske države u vreme krize) da najve?i deo zasluga ima njegov bivši kolega Mikulaš Džurinda koji je beskompromisno sproveo ekonomske i društvene reforme koje su u to vreme bile veoma bolne i zbog kojih je Džurinda (odnosno njegova stranka) izgubio slede?e parlamentarne izbore.

Ima i obrnutih primera, najbliži i najsvežiji je Gr?ka u kojoj su se premijeri decenijama dodvoravali bira?ima, tu?im parama (kreditima) kupovali njihovu naklonost i doveli državu i društvo do ovog što danas gledamo u Gr?koj.

Tadi? je (prema izveštajima medija) na spomenutoj sednici Glavnog odbora obnarodovao da ?e Demokratska stranka biti samo u onoj vladi ?iji ?e osnovni ciljevi biti borba protiv siromaštva, nezaposlenosti, korupcije i kriminala.

Da li je to dovoljno da Srbija posle ?etiri godine mandata Tadi?evog ministarskog kabineta izgleda bolje nego danas? Ili ?e, osim lepih obe?anja, biti potrebne urgentne i vatrogasne mere? I tu smo ve? ”na terenu” Fiskalnog saveta, savetodavnog tela i neke vrste ”zvižda?a”, ”uzbunjiva?a” javnosti kad su državne finansije u pitanju.

Ako je suditi po sugestijama Fiskalnog saveta, Boris Tadi? ?e kao premijer morati ”duboko da zaore” u neuzoranu ledinu privrednog ambijenta i državnih finansija Srbije da bi izbegao crni scenario – eksploziju inflacije i deviznog kursa, masovna otpuštanja radnika, pad plata i penzija… Ako želi, kao što kaže, da pove?a zaposlenost (odnosno da smanji nezaposlenost), premijer ?e morati odmah da smanji poresko optere?enje rada. To zna?i da poslodavcima od Nove godine smanji optere?enje sa 65 dinara na ispla?enih 100 dinara zarada, na 54 dinara.

Svako smanjenje priliva novca u budžet predstavlja veliku opasnost, jer Srbija je ve? na ivici – bankrota. A da bi ga izbegla mora veoma mnogo, mnogo da štedi, bez obzira što javnost u Srbiji aplaudira novom francuskom predsedniku za koga (pogrešno) veruje da je protiv štednje a da zagovara državno trošenje para zarad ekonomskog rasta.

Državne finansije su rak rana Srbije i jedini test spremnosti Borisa Tadi?a da kao premijer reformiše državu i ekonomski ambijent. Pitanje ne?e biti da li ?e mu to dozvoliti koalicioni partneri, nego da li Tadi? ”sam po sebi” može da postane ”piro?anac”, (premijer-štediša) koji ?e hitno da zamrzne plate i penzije, pove?a PDV na 22 odsto, pove?a akcize na duvan i alkohol, po?ne da se?e troškove države i zapo?ne sprovo?enje poreske reforme. Jedina još delotvorna alternativa može da bude pove?anje PDV-a na 20 odsto, ali bi to tražilo smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto. Bez obzira šta se od ove dve alternative izabere, te mere ?e dovesti do pada životnog standarda, ali su one neminovne i premijer (bio to i Boris Tadi?) ne sme ni ?asa da okleva da bi se izbegao crni scenario u koji Srbija može da upadne do kraja ove godine. A crni scenario je, da ne bude zabune, ono u šta je upala Gr?ka. Ukoliko se ništa ne preduzme, javni dug ?e na kraju ove godine iznositi preko 55 odsto BDP-a, fiskalni deficit ?e se pove?ati na preko šest odsto BDP-a. Za finansiranje fiskalnog deficita i otplatu glavnice prethodnog zaduživanja bi?e potrebno 2,5 milijardi evra novog zaduživanja do kraja godine.

Da se to ne bi dogodilo mora se štedeti.

Vlada Borisa Tadi?a mora?e da uštedi jednu milijardu evra u ovoj i narednoj godini (što je lakši posao od Zorana Milanovi?a u Hrvatskoj i Janeza Janše u Sloveniji koji samo u jednoj godini moraju da uštede milijardu, odnosno 800 miliona evra). Od zamrzavanja plata i penzija kratkoro?no bi se uštedelo 200–300 miliona evra, poreska reforma donela bi još 300 miliona evra ušteda, vra?anje raspodele poreza na zarade na stari sistem donelo bi u državnu blagajnu još 200 miliona evra, ukidanjem subvencija neprivatizovanim preduze?ima donelo bi uštedu od 100 miliona evra, a još 100 miliona evra uštedelo bi se ukidanjem ili spajanjem državnih agencija i vanbudžetskih fondova.

Ni to nije sve. Tadi?eva vlada mora?e da uštedi još 1,2 milijarde evra od 2014. do 2016. godine kroz reformu penzijskog sistema, uskla?ivanjem plata u javnim i privatnim preduze?ima i otpuštanjem najmanje 25.000 zaposlenih u javnom sektoru u kome trenutno radi 440.000 ljudi.

Ako se, dakle, odlu?i da bude ”srpski Džurinda”, Tadi? bi pomogao Srbiji da izbegne krizu javnog duga – taj dug bi do 2016. pao na 48 odsto BDP-a, 2017. (ili 2018.) godine bio bi manji od 45 procenata BDP-a, a budžetski deficit do 2016. godine bio bi sveden na nulu.

Možda na prvi pogled izgleda grozno, ali nije tako strašno. I drugi su primenili i mnogo oštrije programe štednje. Rumunija i Letonija, na primer. Istina, u Rumuniji je morao da ode premijer, ali je zemlja ipak ostala na dobrom putu ekonomskog oporavka.

Novi premijer Srbije mora da ima svest da svako odlaganje rigoroznih mera štednje dovodi do zna?ajnog pogoršanja ekonomske situacije i zahteva još teže i bolnije mere koje moraju da uslede kasnije. Ukoliko premijer Tadi? nastavi da se dopada bira?ima (kao što je to radio predsednik Tadi?) i odustane od hitne štednje i odmah zatim bolnih reformi – Srbiju i njene gra?ane ?ekaju kriza javnog duga, inflacija, nekontrolisan pad dinara, pad zaposlenosti i standarda…

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!