MIŠA BRKIĆ: Doš’o Putin, o’šo Putin

17 Oct 2014

Devet sporazuma, a tako malo očekivanih milijardi evra i milijardi kubika gasa. Priznanje da nema Južnog toka – dok se ne prilagodi propisima EU – zasenilo je čak i veliki posao izvoza sirnog namaza u Rusiju

Ode Putin osta muka.
Sve velike nade izjalovile su se.
Sve velike fraze izlizale su se.

Sva velika euforija ugasila se.

Devet sporazuma, a tako malo o?ekivanih milijardi evra i milijardi kubika gasa. Kad se razgrnu politi?ke i medijske magle, sve se na kraju svelo na – sir i sirni namaz.

Priznanje da nema Južnog toka – dok se ne prilagodi propisima Evropske unije i dok ga ne odobri Evropska komisija – zasenilo je ?ak i tako veliki posao izvoza sirnog namaza u Rusiju.

Do pre neki dan, ma kakvi do pre neki dan, bukvalno samo nekoliko sati pre nego što je Putin sleteo u Beograd, vajni analiti?ari ube?ivali su gra?ane Srbije da ?e sad, osim gasa, da poteku i milijarde evra iz bratske Rusije. A gasovod Južni tok bio je najviše rangirani argument za dalje u?vrš?ivanje bratskih odnosa dve zemlje i o?ekivane penetracije Rusije u srpsku privredu.

Iako je ve? jednom po?ela izgradnja, bilo je planirano da krajem ovog meseca Južni tok još jednom bude sve?ano “otvoren”, mada je njegovo puštanje u rad na svakih šest meseci pomerano sve dalje u budu?nost. Taj skoro mitski gasovod imao je jedan zajedni?ki, takore?i blagougodan imenitelj, koji je stao u dva novinska naslova – “Južni tok klju? uspona Srbije” i “Južni tok je pitanje opstanka”. Srbiji su obe?avane milijarde evra investicija od prolaska gasovoda kroz njenu teritoriju, stotine miliona evra godišnjih prihoda od tranzita gasa i naplate trošarine, veliki poslovi za doma?e kompanije i hiljade novih radnih mesta, pa su roditelji decu po?eli masovno da upisuju u škole za zavariva?e.

I sad, ništa od svega toga.

O?ekivanja oko njegove izgradnje i milijarde evra isplaniranih prihoda bila su tako visoko postavljena da su naterala jednog uglednog ekonomistu da izrazi veliku zabrinutost da bi izgradnja Južnog toka mogla da bude odložena na neodre?eno vreme, što bi bilo vrlo loše za ekonomiju Srbije.

Samo dan pošto je Putin otputovao naša vlast se izgleda “uzela u pamet” pošto je shvatila da nema ništa od Južnog toka. Ministar energetike Aleksandar Anti? odmah je pozvao na razgovor visoke zvani?nike EU (direktor Direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Žan-Erikm Pake, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i direktor Kancelarije EBRD za Srbiju Mateo Patrone) da pri?aju o nastavku realizacije projekta gasne interkonekcije sa Bugarskom. “Gasna interkonekcija s Bugarskom” zapravo je drugi, alternativni gasovod iz srednje Azije, na koji Srbija treba da se naka?i, ali tek kad izgradi deonicu Niš-Dimitrovgrad. A za tu deonicu potrebne su pare koje ?e, kako se vidi, Srbija tražiti od Evropske unije:

“Ocenjeno je da je izgradnja srpske deonice interkonekcije od Bugarske do Srbije od strateškog i regionalnog zna?aja i da ?e biti jedan od prioriteta zajedni?kih aktivnosti u narednom periodu. Žan-Erik Pake je najavio mogu?nost pove?anja finansijske podrške za njegovu realizaciju iz IPA fondova. Imaju?i u vidu zna?aj projekta, u?esnici sastanka su najavili preduzimanje zajedni?kih aktivnosti i neophodnih mera, kako bi se definisali tehni?ki elementi projekta i obezbedila finansijska sredstva potrebna za njegovu realizaciju”, kaže se u vesti agencije Tanjug od 17. oktobra.

Pre dolaska u Beograd, Putin je dobio “šut kartu” od kineskog premijera Li Kekuianga za gasovod Altaj za koji pre neki dan u Moskvi nije potpisan (o?ekivani) ugovor, pošto Kinezi traže nove konsultacije za ispitivanje tog projekta. Mihail Krutihin, partner u nezavisnoj konsultantskoj firmi RusEnergi, ocenjuje da je time pao u vodu Putinov pokušaj da ucenjuje Evropu s “alternativnom” prodajom gasa kineskim kupcima.

Onda je Putin u Beogradu rekao da ništa ne zavisi od Rusije nego od Evropske unije, i da gasovod Južni tok ne može da se gradi jednostrano. Sve se to i do sada znalo, samo je sada on to “napismeno” dao našoj Vladi – da se mane ?orava posla, da ne otvara još jednom radove na Južnom toku kroz Srbiju, i da ne zavaruje badava “potemkinova sela”.

Tako je Južni tok stavljen u stanje hibernacije dok Rusija i Gasprom ne prihvate pravila koja važe na energetskom tržištu Evropske unije. Kad ?e to biti, da li ?e biti, i da li je mogu? kompromis – ne zna se. Za sada ne popuštaju ni Rusija ni EU.

A što se Srbije ti?e – mogu?e je da sli?na pri?a kao s Južnim tokom bude i sa Fijatom i toliko o?ekivanim bescarinskim uvozom “srpskog” automobila na rusko tržište.

Baš zbog toga što beogradski mediji ispredaju bajke na temu izvoza fijata 500L, treba podsetiti da je Putin doslovce rekao “da je mogu?e o tome se dogovoriti” (a ne kako objašnjava naš premijer: “Na moju molbu prihvatio je da odre?enu kvotu Fijatovih vozila iz Kragujevca izvezemo u Rusiju”).

?ini se da i u ovom slu?aju naša Vlada ignoriše realnost.

Prvo je, još prošle godine, radio Glas Rusije objavio da je tražnja za Fijatom u Rusiji “ravna besmislu, da su Fijatova vozila doživela fijasko veka, da je udeo Fijata na ruskom tržištu zajedno s Krajslerom tek 0,29 odsto, i da je cela grupa Fijat-Krajsler u Rusiji za godinu dana prodala samo 215 fijata 500. Ekstremno nepopularan – glavni je opis svakog Fijatovog modela u Rusiji, a upravo je bezna?ajna tražnja za njihovim modelima i brendovima koje kontrolišu primorala Fijat da prekine zajedni?ko ulaganje sa Solersom u Rusiji”, javio je Glas Rusije.

A pre neki dan direktor Fiat-Krajsler grupacije Ser?o Markione izjavio je na pariskom Sajmu automobila da ne o?ekuje oporavak ruskog tržišta za narednih godinu dana.

Drugo, nije bez zna?aja ni ?injenica da je Fijat deo multinacionalne ameri?ko-italijanske korporacije Fijat-Krajsler ?ije je sedište u Holandiji, i da ta kompanija može da se pridruži nekim drugim evropskim proizvo?a?ima automobila koji su zbog sankcija Rusiji zaustavili izvoz u tu zemlju. Ukoliko takva odluka bude doneta na nivou korporacije, pitanje je da li ?e Srbija kao manjinski akcionar u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu mo?i da joj se suprotstavi. I tada ?e izvoz automobila iz “srpske” fabrike Fijata za Rusiju biti zaustavljen (naravno, ako uopšte krene).

Dakle, stvari nisu tako jednodimenzionalne kako ih vide naši politi?ari.

Mnogo je važno, možda i važnije od o?ekivanih milijardi evra, naravou?enije koje nam ostaje posle Putinove posete – ne?e mo?i da funkcioniše doma?a mantra “i EU i Rusija”, kao što nije mogla ni ona “i Kosovo i EU”.

Jer, što bi rekao Putin, ništa bez EU.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!