MIŠA BRKIĆ: Cena Dačićevog populizma – kuku nama

09 Jul 2012

Dačićeva „briga za građane“ mnogo će da nas košta. Građani Srbije imaju sve razloge da strahuju od ambicije budućeg premijera da se meša i vodi poslovnu politiku javnih preduzeća

Teško nama ako Da?i? bude premijer.

Cenu njegove demagogije pla?a?e svi gra?ani Srbije.

A da uvek može da bude ve?i populista nego što smo mislili, Da?i? je još jednom demonstrirao pre neki dan kad je zapretio direktorima javnih preduze?a da ?e ih sve oterati iz fotelja ako nastave da najavljuju poskupljenja svojih usluga ili proizvoda. Na udaru budu?eg premijera našli su se najpre direktor EPS-a Dragomir Markovi?, koji ve? danima pri?a da struja u Srbiji (naravno, ne odjednom) mora da poskupi 80 odsto, ali i direktor Srbijagasa Dušan Bajatovi?, ina?e Da?i?ev partijski kolega, koji se još ne izjašnjava o procentu, ali traži poskupljenje gasa.

U prepoznatljivom (miloševi?evskom) stilu branitelja naroda, Da?i? je poru?io da ne?e imati „milosti ni prema kome ko ne radi u interesu gra?ana bez obzira kojoj stranci pripada“. Da bi poja?ao demagoški utisak, kandidat za premijera odlu?io je da direktno komunicira s narodom: „Obra?am se gra?anima. Budite sigurni da ?u raditi u vašem interesu, a ne u interesu birokratije i direktora javnih preduze?a. Upozoravam sve direktore javnih preduze?a da ne daju neodgovorne izjave o poskupljenjima. Budu li se tako ponašali, svako od njih ?e biti smenjen odmah po izboru nove vlade, ne?e biti milosti prema onima koji ne rade u interesu gra?ana“. Pošto se ve? uživeo u premijersku funkciju, Da?i? je umirio narod objašnjenjem da direktori javnih preduze?a ne odlu?uju o poskupljenjima u Srbiji i da njega jedino interesuje socijalna jednakost gra?ana, a da je to i stav svih stranaka koji u?estvuju u razgovorima o formiranju nove vlade.

Može li Ivica Da?i? kad postane premijer da ignoriše ekonomsku logiku – da spre?i da struja i gas poskupe?

Može. To nije nikakav problem. Dovoljna je samo pretnja Vlade ili premijera smenjivanjem direktora javnih preduze?a i – gotovo. Uostalom, zar Da?i?ev mentor Slobodan Miloševi? to nije „uspešno“ demonstrirao 90-ih godina – struja i gas su bili jeftini, ali ih nije bilo. Zbog toga su gra?ani ?esto živeli u bukvalnom mraku i cvokotali od zime. Od tog udara se Elektroprivreda Srbije oporavila tek posle pada Miloševi?a, kada je Evropska unija s pola milijarde evra donacija pomogla revitalizaciju srpskog energetskog sistema.

Poskupljenja gasa i elektri?ne energije u Srbiji su neminovna. Sli?ni zahtevi proizvo?a?a ?uju se ovih dana i iz Hrvatske i iz Crne Gore. Srbijagas i Elektroprivreda Srbije (EPS) potvrdili su da spremaju zvani?ne zahteve za poskupljenje energenata koje ?e morati da rešava nova Vlada.

Srbijagas prodaje ovaj energent potroša?ima u Srbiji za cenu koja je 30 odsto niža od cene po kojoj nabavlja gas. I pored tako jeftinog energenta, potroša?i (uglavnom gradske toplane) duguju Srbijagasu oko 70 milijardi dinara (600 miliona evra). Bajatovi? je, i pre nego što je Da?i? izabran za premijera, bacio rukavicu svom partijskom šefu: „Ovakvom socijalnom politikom nikome se ozbiljno ne pomaže, a to mnogo košta državu i to treba promeniti“. Zato gradske toplane koje koriste gas najavljuju pove?anje cena daljinskog grejanja od 10 do 30 odsto.

Bajatovi? dobro zna šta pri?a, jer je kao direktor Srbijagasa u protekle ?etiri godine na primeru gasa video svu pogubnost populizma koji državu košta – 530 miliona evra. Toliko je država Srbija do sada izdala garancija Srbijagasu, kad je ta firma uzimala od banaka kredite da bi od Rusa kupila gas. Pošto Srbijagas nema para da otpla?uje te zajmove, to ?e morati da uradi država Srbija. Tako ?e kredite za kupovinu gasa morati da otpla?uju svi gra?ani Srbije, mada me?u njima ima mnogo više onih koji taj gas nisu koristili.

Slute?i na osnovu Da?i?evih pretnji, ništa se ne?e promeniti ni ubudu?e – Srbijagas ?e uzimati kredite da kupi skup gas, a država ?e to garantovati i zatim prodavati jeftino gradskim toplanama, da bi Da?i? „zaštitio“ gra?ane koji se greju na gas. Na kraju ?e Da?i?ev populizam platiti svi gra?ani Srbije. Tako na primeru gasa izgleda Da?i?eva vizija „socijalne jednakosti gra?ana“ i politi?ki rad „u interesu gra?ana“.

Obratite pažnju šta je Bajatovi? u jednom ranijem intervjuu odgovorio na pitanje kakve su šanse da se dobro upravlja takvom kompanijom kao što je Srbijagas: „Nikakve, Srbijagas je unapred osu?en da napravi loš rezultat. Razlog je vo?enje socijalne politike preko cene gasa. Vlada Srbije kao naš osniva? ima pravo da donese takvu odluku, to je politi?ka a ne komercijalna odluka.“

Zbog ovakvog gazdovanja jednim javnim preduze?em, Srbija je po?etkom ove godine bila u teškoj sva?i sa Me?unarodnim monetarnim fondom, koji je od Vlade tražio da iz budžeta izbaci 260 miliona evra garancija za kredite koje je Srbijagas planirao da uzme (od ?ega je 200 miliona evra bilo namenjeno za održavanje teku?e likvidnosti). Naravno da Vlada nije prihvatila sugestiju MMF-a, jer da jeste – Srbijagas bi bankrotirao.

Sli?no je i sa strujom. Dugovi gra?ana i privrede za struju dostigla su 90 milijardi dinara (bi?e skoro milijardu evra) i Elektroprivreda Srbije ve? dvadeset godina nije izgradila nijednu novu elektranu, baš zato što je cena struje bila niska. Takva cena odbijala je i potencijalne strane investitore, iako EPS ima planove da gradi nove elektrane vredne devet milijardi evra. Jednostavno, niko nije lud da do?e u Srbiju i gradi novu fabriku struje, a da mu država odre?uje socijalnu cenu po kojoj ?e da prodaje elektri?nu energiju svim potroša?ima. Zbog toga je direktor EPS-a najavio da ?e se od 1. oktobra primenjivati nova metodologija, prema kojoj ?e Regulatorna agencija za energetiku uraditi kalkulacije za nove cene elektri?ne energije. A iz te Agencije poru?uju da je analiza cena veliki posao i da ?ekaju zvani?ni zahtev za poskupljenje od Srbijagasa i EPS-a.

U neformalnim razgovorima, top menadžeri EPS-a tvrde da država mora odmah da shvati da cena struje nije socijalna kategorija i da mora da definiše socijalnu kategoriju za potrošnju. To zna?i da samo siromašni gra?ani dobiju beneficiranu cenu struje, a da svi ostali gra?ani i privreda treba da pla?aju tržišnu cenu struje. „EPS nikada nije uspeo da ubedi državu u neophodnost pove?anja cene struje, uvek je išao linijom manjeg otpora i trudio se da bude kooperativan u izbegavanju nepopularnih odluka. Kad je trebalo da cena poskupi, na primer 15 odsto, EPS se zadovoljavao sa tri-?etiri odsto.“

Jedan od tih menadžera decidirano tvrdi: „Mi smo i dalje sa cenom struje dramati?no najjeftiniji u Evropi. Sada jedno poskupljenje struje ne zna?i ništa.“

Politika davanja državnih garancija javnim preduze?ima ne bi bila nikakav izum Da?i?eve vlade, to je radila i prethodna Vlada – ?uvala je kobajagi socijalni mir tako što je uzimala od svih gra?ana da bi „zaštitila“ siromašne slojeve.

Po?etkom ove godine (u vreme parlamentarne rasprave o državnim garancijama na zajmove Galenike, JAT-a i EPS-a), Ministarstvo finansija objavilo je podatak da svako drugo preduze?e za ?ije dugove garantuje država ne izmiruje svoje obaveze, ve? to rade poreski obveznici. Suma koja je u februaru ove godine pala na teret gra?ana nije bila mala – 105 milijardi dinara (oko milijardu evra), što je tri odsto državnog duga. A ukupne garancije države za kredite koje su uzela javna preduze?a ve?e su od 210 milijardi dinara (što je oko šest odsto ukupnog državnog zaduživanja). Uz ve? spomenutih 530 miliona evra garancija za zajmove Srbijagasa, država je „zalegla“ i za nešto više od 400 miliona evra zajmova EPS-a, zatim 1,1 milijardu evra Puteva Srbije, pa pola milijarde evra zajmova Železnica Srbije i pedesetak miliona evra kredita JAT-a.

Kao što se može videti, Da?i?eva „briga za gra?ane“ mnogo ?e da nas košta. Gra?ani Srbije imaju sve razloge da strahuju od ambicije budu?eg premijera da se meša i vodi poslovnu politiku javnih preduze?a.

Ko ne veruje koliko ?e to skupo da nas košta, može da se uveri na primeru farmaceutske kompanije Galenika.

Zemunska fabrika lekova, prema koalicionom sporazumu pri formiranju prethodne Vlade, pripala je Socijalisti?koj partiji Srbije, kojoj je trebalo samo dve godine da upropasti Galeniku. Na kraju 2010. godine Galenika je sa direktorom kojeg je postavila SPS napravila gubitak od 14 miliona evra. Ali to nije sve – u 2011. godini kadrovi SPS-a napravili su Galenici novi gubitak od 120 miliona evra.

Neka se pripreme EPS, Srbijagas, Železnice, JAT… Sve ?e to platiti gra?ani Srbije.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!