MIROSLAV VASIN: Povodom građanskih protesta…

14 Jun 2016

Mnogima od nas, koji smo se devedesetih istrajno i građanski borili protiv režima Slobodana Miloševića, danas veoma teško pada to što se sada na protestima od nas ograđuju

Proces buđenja građanske svesti je konačno rodio nadu da se aktiviranom energijom onih koji su najobjektivniji arbitri stvarnosti mogu isterati na čistac sve one pojave koje se dešavaju poslednjih godina, a naše društvo ponižavaju i definišu kao autistično. Stotine neispunjenih obećanja, medijske neslobode, tabloidni atak na zdrav razum, potcenjivanje građana, ponižavanje novinara, politizacija pravosuđa, unižavanje institucija i tajni ugovori su samo neki od oblika urušavanja i vređanja demokratskog bića našeg društva. Građanski protesti, mirni i dostojanstveni, ali sa dovoljnom energijom da ukažu da postoji kritična masa su nešto najbolje što se danas dešava u Srbiji. I radi naše javnosti, ali i kao poruka onima van naše zemlje koji su se pitali gde se izgubila energija onih hrabrih građana Srbije koji su, iz večeri u veče, šetali i protestovali u vreme Slobodana Miloševića. Današnji sistem vrednosti koji promoviše establišment na vlasti je sve sličniji upravo onim vrednostima protiv kojih smo tada borili. I to se više i ne krije.

Aktuelni građanski protesti su ohrabrujući iz više razloga. Oni pokazuju da postoji granica preko koje građani nisu spremni da tolerišu bahatost, primitivizam i samovolju. Uostalom, na ovaj način i mi pokazujemo da posedujemo onaj nivo građanske svesti kao i evropski narodi, koji su spremni da se zbog visine poljoprivredne subvencije, smanjenja prava na godišnji odmor ili prekovremeni rad ili reforme obrazovanja, izađu na ulice i snažno utiču na stvarnost.

Sada već desetine hiljada ljudi i u Srbiji jasno pokazuje da ne želi da toleriše kult ličnosti u kome sve odluke donosi jedan čovek, uz poltronsko klimanje glavama najbližih saradnika. Čak i kada su dobre, takve odluke nemaju demokratski legitimitet i u sebi sadrže ogromnu dozu subjektivnosti. Društvo koje se bori za transparentnost i snagu institucija traži parlamentarizam, a ne samovolju. Slučaj Savamale predstavlja tipičan primer do čega može doći kada jedan broj ljudi umisli da im je sve dozvoljeno i zato je reakcija građana očekivana i ohrabrujuća.

Ono što je karakteristično za sadašnje građanske proteste je i ograđivanje od političkih partija i od političara. S jedne strane, to predstavlja normalnu reakciju na sve ono što nam se dešavalo u bliskoj prošlosti, ali s druge strane, po mom mišljenju, to predstavlja veoma štetnu generalizaciju i poistovećivanje onih koji su se uvek borili za demokratizaciju društva sa onima kojima su vrednosti devedesetih uvek bile bliske. Naravno, ovde mislim i na članove političkih partija i na političare. Mnogim članovima npr. Demokratske stranke koji su se devedesetih, koristeći sve vrste građanskih protesta, istrajno borili protiv režima Slobodana Miloševića, danas veoma teško pada ograđivanje od njih. Ne treba se odricati ljudi koji pripadaju strankama građanske i demokratske orijentacije i poistovećivati ih sa onima kojima su te vrednosti uvek bile strane. Ne mogu se generalisati ni političari pa u isti koš stavljati oni koji su uvek, direktno ili indirektno, podržavali politiku devedesetih sa onima koji se neprekidno bore protiv te politike. Ili one sa „puterom na glavi“ sa ljudima bez mrlje u biografiji.

Pojavile su se informacije o udruživanju građanskih inicijativa i njihovom mogućem uključivanju u politički život. Takvu inicijativu treba podržati i nadati se da je to ona nova energija i novi ljudi koji Srbiji nedostaju. Ali, nemojmo se olako odricati starih boraca za demokratiju i mladih ljudi, samo zbog toga što su članovi demokratski orijentisanih političkih partija. Uostalom, svaki od nas je i građanin ovog društva i želi da utiče na stanje u njemu. Zato i apel da to ograđivanje od političkih stranaka ne bude toliko napadno ili da se napravi, ipak, neka selekcija. Ovako, sve to izgleda odbranaški, a režimskim strankama upravo služi kao povod da preko svojih tabloida građanske proteste prikazuju kao stranačke. U Novom Sadu, na protestu za RTV, ogroman je broj ljudi koji su šetali devedesetih i članovi su demokratski orijentisanih političkih partija. Odricanje od tih hrabrih ljudi je politički greh koji, čini mi se, ne treba činiti.

(Autonomija)