SVET: Karakteristika političkog procesa u svetu, dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida i sloma socijalizma kao ideološke, državne doktrine, jeste upečatljiva korekcija neoliberalne i liberalne prakse savremenog kapitalizma. Iako se profit i dalje ostvaruje kroz snižavanje cene rada uz podizanje efikasnosti, a između ostalog i smanjivanjem zaposlenosti jednako u industrijski razvijenim zemljama, kao i u novim, dalekoazijskim destinacijama – ta se “levičarska” korekcija kapitalizma, međutim, ne ispoljava zaoštravanjem suprotnosti onih koji stvaraju dohodak i onih koji su vlasnici sredstava za rad, kroz zagovaranje nekih novih, revolucionarnih “diktatura”, nego se ona, pre svega, odvija u jačanju funkcija moderne kapitalističke države, u sferi tzv. “nadgradnje”: zdravlja, obrazovanja, komunikacija, kulture, u ekologiji.
Svet je postao drugačiji, a njegovi problemi globalni. Prisustvujemo danas ozbiljnoj, ostrašćenoj višemesečnoj raspravi u SAD o Obaminom stavu da svi Amerikanci moraju da imaju zagarantovano zdravstveno osiguranje, što nije neobično obzirom da je novi Predsednik SAD došao na vlast upravo takvim, “socijalnim” programom, obećavajući siromašnima jedno konkretno bolje sutra. U Evropi studenti ponovo okupiraju svoje fakultete, noseći upozorenje da obrazovanje nema cenu i da nikakva Bolonjska deklaracija ne može da bude paravan iza koga se krije privilegija onih koji mogu da kupe to obrazovanje. Globalni internet kreće se putem svugde i svakom dostupnih informacija i skoro besplatnog telefoniranja, bez obzira na gubitak zarade tolikih kompanija i ljudi, a afirmacija različitih (manjinskih) kultura i njihov uticaj na anglosaksonski, “atlantski” svet je sve više očigledna. Evropska unija, sazdana od nedavno pomirenih, a jezički različitih i mnogobrojnih nacija, teško, ali ipak sigurno slama evroskepticizam, između ostalog i uvažavanjem principa da nema više malih i velikih na starom kontinentu, te da referendumske odluke moraju da imaju ozbiljne konsekvence na budućnost svih evropskih građana. Ali, ta ista Evropa živi i radi bez ratova, bez pasoša, bez carinskih prepreka, bez kuluka, bez ropstva. Samo mali broj dekorativne evropske aristokratije može da egzistira od privilegija. Onoga trenutka kada su znanje i rad došli na red, posle opšteg prihvatanja agende ljudskih prava, novi, glavni resurs kapitalizma postao je čovek. Zbog toga su mnogoljudne nacije, pre svih Kina i Indija postali najveći proizvođači dobara na planeti i glavne globalne “kapitalističke” zemlje, od kojih je prva i dalje pod vladavinom komunističke partije. Ideologija je zato danas izgubila značaj, kao ona “boja mačke” koja je već ulovila miša. Osetljivost sveta na uništavanje prirodnih resursa, žrtvovanih za život ove naše, jedne generacije, postala je glavni motiv novog prava čoveka, onog što se odnosi i na pravo budućih generacija koje će živeti – prava na održivi razvoj. To ekološko pitanje, isprva eklatantno “levičarsko”, postalo je, takođe univerzalno i “globalno”, otkada je “pragmatična” Amerika shvatila da će možda biti prva žrtva nekog velikog talasa koji bi, nakon otopljavanja ledenih zemljinih kapa, poput indijskog “cunamija”, potopio i Njujork i Floridu i Kaliforniju. Od pozicije nepristajanja na potpisivanje protokola o održivom razvoju u Kjotou, preko Al Gorove Nobelove nagrade, danas su SAD u situaciji, da kao jedan od prvih spoljnopolitičkih prioriteta stavljaju smanjivanje globalnog zagađenja i otopljavanja, što im je jednako značajno, kao i činjenica da se svi ljudi rađaju jednaki, ili da savremena Kina mora da izniveliše kurs valute u odnosu na dolar, što smo nedavno čuli od najpopularnijeg amerikanca u predsedničkom govoru u Pekingu. Ovo nekad nezamislivo, a danas jedino moguće približavanje dalekog zapada i dalekog istoka, medijima je dalo priliku da američkog predsednika, pre par dana, u vreme posete Aziji nazovu – “Maobama”. Jer, ispostavilo se da je bilo daleko lakše platiti cenu pohlepe velikih kapitalističkih, degenerisanih bankarskih mastodonata koji su uveli dolarski svet u recesiju, nego zaustaviti onu humanu ideju o dostojanstvenom životu i radu, kao i slobodi od nepravde i neprava, za koju su živele i izgorele čitave generacije. I na istoku i na zapadu i na jugu i na severu.
SRBIJA: Ova “leva” korekcija kapitalizma samo podcrtava tragiku našeg, desnog, srpskog, pravoslavnog nacionalnog kolektivizma i patrijahalnog autističnog narcizma, koji državu Srbiju čini i dalje uporno izolovanom od susreta sa evropskim, prosvećenim horizontom. Taj je narcizam jednako utemeljen i u individualnoj svesti i u kolektivnoj svesti, kao superiorno, ničim opravdano, patološko osećanje posebnosti, izuzetnosti i izabranosti. U takvom stanju, bez istinske mogućnosti da voli, da razume, da saoseća sa drugim ljudima, bogovima i narodima, sa čovečanstvom na širem planu, tom individualnom i kolektivnom, a državnom, (čitaj) partijskom Narcisu, koji, opsednut svojim likom u izvoru na kraju mita o sebi ipak umire, do sudnjeg časa i dana dopušteno je sve u ime “višeg”, po pravilu “državnog” cilja: laž, licemerje, oholost, zatvaranje oči pred činjenicama, pred životom, amoralnost, bestidnost, sve do krađe i zločina. Koliko smo se samo u ovih dvadesetak godina nagledali tih naših “narcisa” u novinama, na televiziji, koliko li smo ih sreli na ulici ili na poslu? Veliki Narcisi razmnožavali su male geometrijskom progresijom, sve dok država nije počela da liči na njih. Spoljna politika naročito.
Zbog svega toga Srbija je danas država u samodestrukciji. Više nam ne mogu biti krive velike sile, drugi balkanski narodi, bivša jugoslovenska braća, da li po jeziku ili po veri, Ujedinjene nacije, Evropska unija, ili neko treći, tek Srbija bez Crne Gore i bez Kosova, sama, jednostavno ne može da krene u moderno doba. Zašto? Nedavno se jedna poznata srpska istoričarka starije generacije, a veoma iskusna u politici, u svom nadahnutom članku, promišljajući savremenu istoriju Srbije i videvši tamo mnoge ratove i ustave zapitala: “Zašto je u mojoj zemlji bilo potrebno da se prolije toliko mnogo krvi i mastila?” Ono što znamo i živimo, to je ustavna i zakonska samodestrukcija, koja traje u kontinuitetu od prvog secesionističkog ustava Republike Srbije iz 1990., u odnosu na SFRJ, uz zatiranje autonomnih pokrajina, Vojvodine u prvom naletu i temeljno, trinaestogodišnje pretvaranje društvene u privatno-partijsku i tajkunsku imovinu nezapamćenom krađom, koju je omogućio kriminalni Šešeljev zakon o vlasništvu države Srbije (iz 1996.), preko neispunjenog obećanja koalicije DOS da će prvi zadatak biti izrada novog, demokratskog ustava, sve do skandaloznog, „troglavog“ (Koštnica, Nikolić, Tadić) Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, kojim je život građana Srbije i njegovo oblikovanje od spavaće sobe do radnog mesta, od voda, zemlje i šuma do telefonije i aviona, postao vlasništvo političkih partija, a Vojvodina degradirana na rashod u budžetu od 7%. Taj Ustav imao je dva politička zadatka: da ostavi Vojvodinu u stanju maloletnosti, a Kosovo da pokuša da sačuva kao teritoriju, ali bez albanskog stanovništva. Na ovom mestu podsećam da su antiustavnu kampanju 2006. vodile samo dve političke grupacije: parlamentarne LSV, LDP, GSS i SDU, a od vanparlamentarnih naša SDPV i Vojvođanska partija. Rezultat bojkota je bio opipljiv: Vojvodina, niti je izašla u punom demokratskom kapacitetu na birališta i pored medijskog terora i dvodnevnog cirkuskog spektakla, niti je Ustav dobio potreban broj glasova za usvajanje u Pokrajini (ne mog, a da ne pomenem za ovu priliku Mihajla, nekad Mihala Ramača, koji će za žrtvovanje identiteta u ustavnoj kampanji naknadno dobiti i novembarsku nagradu grada Novog Sada). Međutim, odmah nakon proglašenja Ustava, umesto nastavka prkosa i nepristajanja na laž građanskom neposlušnosti npr., sve političke partije (i u Srbiji i Vojvodini), svojim „pragmatičnim“ stavom ušle su u izbornu kampanju boreći se za feudalno-partijske povlastice u novom ustavnom okruženju. U tome su definitivno uspele, ali je Vojvodina, kao i ostatak Srbije, sem Beograda, nastavila materijalni, ekonomski i depopulacioni sunovrat. Rezultat: građani su ubeđeni da je politika prljava rabota, a naročito da su „sve stranke iste“. Čeka se neka nova politička snaga koja bi bila drugačija od svih na političkoj sceni.
VOJVODINA: Dva događaja koja su obeležila političku 2009. godinu, samo su dovršila proces razaranja političkog dostojanstva građana Vojvodine: Zakon o političkim partijama i Statut AP Vojvodine, praćen Zakonom o nadležnostima.
Ni jedna politička stranka, sa pretenzijom da buda artikulacija vojvođanskih interesa, a formirana kao regionalna, svejedno da li joj je središte Zrenjanin, Sombor, Subotica ili Novi Sad, po aktuelnom Zakonu ne može da prikupi 10. 000 potpisa (i još 20% više!), potrebnih za upis u registar i „regularno“ javno političko delovanje. To ne mogu ni ujedinjene vojvođanske stranke, o čemu svedočimo ovih dana. Zakon o političkim partijama i jeste pravljen da bi se uništile političke grupacije sa sedištem u Vojvodini, znajući dobro u prestonom Beogradu za intertni i oprezni mentalitet građana Vojvodine. Ta činjenica je posebno važna u svetlu neustavne odredbe o „javnosti“ i internet dostupnosti podataka svih članova i osnivača neke političke organizacije u uslovima kada se u javnim i tzv. društvenim preduzećima preti otkazima, jer se svaki zaposlen plaši da ne bude on na spisku upravo po „stranačkoj“ opredeljenosti, pogotovo „autonomističkoj“. Naravno, slobodno udruživanje ljudi starije je od svakog zakona, od svake države, pa i ove i ovakve Srbije. Niti jedan zakon, pogotovo nedemokratski, koji treba da uništi opozicioni politički žamor u Vojvodini neće i ne može biti prepreka za dalje delovanje na onom pravcu u kome deluje SDPV, bez obzira na činjenicu da će ukazom pera neko beogradsko ministarstvo jednostavno izbrisati SDPV iz registra političkih partija 23. januara 2010. godine. To će biti, inače, jadan dan za demokratiju u Srbiji: biće izbrisano preko 500 političkih organizacija, sa tzv. tadićevskim „uvođenjem reda“ u politički život Srbije, zaboravljajući pri tome da je npr. Milošević skinut sa političke pozornice 5. oktobra 2000. upravo ujedinjavanjem 22 nevelike stranke u tzv. DOS, uz obilatu pomoć i uličnu aktivnost pogotovo neregistrovanog pokreta „Otpor“. Možda su današnji vlastodršci, pre svega Demokratska stranka, zaboravili na poruke istorije. Pravi rezultat ovog zakona sutra, biće gušenje javne reči, povlačenje građana iz javnog života i izborna apstinencija u Vojvodini. To se od strane Beograda upravo i htelo.
Iako je SDPV jasno ukazala na ozbiljne nedostatke nacrta, a kasnije usvojenog Statuta AP Vojvodine, kasnija događanja sa protivustavnim odugovlačenjem izjašnjavanja Republičke Skupštine, politički tok i rasprave o Statutu i Zakonu pokazali su građanima Vojvodine nekoliko sledećih činjenica: da je Statut AP Vojvodine jedan mizerni, podzakonski akt, koji sam, bez drugih zakona koji se donose u Republičkoj Skupštini u Beogradu, a ne u Pokrajinskoj Skupštini, ne donosi ništa Vojvodini, sem radnih mesta partijskoj birokratiji, što se u slučaju Pokrajine odnosi na sve stranke i pozicije i opozcije tranutnog sastava Skupštine Vojvodine; da Zakon o utvrđivanju nadležnosti nosi lažno ime, jer je to zakon o poveravanju poslova iz nadležnosti, obzirom da AP Vojvodina i dalje nema svojih, izvornih prihoda i ne može sama da ostvaruje nikakvu politiku, nego je samo „protočna“ cev Republičkih sredstava i centralizovane politike; da u vladajućoj Demokratskoj stranci postoji različito viđenje AP Vojvodine i njenog budućeg razvoja između onih članova i rukovodioca koji žive i rade u Vojvodini i onih koji vladaju strankom u Beogradu; da je ostrvljena Socijalistička partija Srbije, koja je tokom devedesetih godina devastirala Vojvodinu, ponovila svoju jezivu ulogu dvadeset godina kasnije na istom mestu u Novom Sadu, pokazujući da Miloševićeva politika nije bila slučajnost, nego izraz provincijalne mržnje prema svemu što je drugačije od srpskog opanka i velikosrpskog sna sa prestonicom u Beogradu, Belom dvoru ili Krunskoj ulici, ovoga puta sa Demokratskom strankom i strankom Arkanovog telohranitelja; da je Liga socijaldemokrata Vojvodine nedorasla za onu emancipatorsku ulogu koju je same sebi namenila i zbog čega su građani Vojvodine glasali za nju u okviru Koalicije „Zajedno za Vojvodinu“, što će, uz antivojvođanski zakon o političkim partijama, dovesti do nestajanja neophodnog vojvođanskog političkog subjekta za nastavak procesa osvajanja autonomije Vojvodine; da je Vojvodina i njena autonomija još uvek na dnevnom redu, ne samo zbog toga što njen status nije rešen u državi Srbiji, nego što će proces evropskih integracija (a verovato i pritisaka evropskih zvaničnika) nužno zahtevati jačanje njenih funkcija, što je u potpunoj suprotnosti sa sadašnjim Statuom i zakonom; da država Srbija sa ovakvim Ustavom, nedemokratski donešenim i neprihvaćenim od građana Vojvodine, dakle Ustavom koji nikako nema evropski kapacitet, ne može da se uspostavi kao moderna država i da će se to ili dogoditi kroz neki novi ustav, ili će se samourušiti, završavajući proces narcisoidne samodestrukcije.
Šta (da) radimo?
Polazeći od temeljnih opredeljenja SDPV-a protekli period rada Predsedništva karakterišu dva pravca političkog delovanja. Jedan je pokušaj objedinjavanja socijaldemokratskih snaga u Srbiji i formiranje političke organizacije koja bi delovala na nivou cele države, a imala bi nespornu humanističku osnovu, stavljajući čoveka u centar svog interesovanja, braneći interese sveta rada i jačanje onih funkcija države koja pripadaju tzv. državi blagostanja. Borba protiv monopola, energetska samodovoljnost, primat proizvodnje hrane kroz filozofiju održivog razvoja, dosledno i temeljno decentralizovana država Srbija sa istorijskim pravom Vojvodine na ustavom zagarantovanu autonomiju, evroatalnske integracije, izmirenje sa susednim državama i ponovo predevropsko uspostavljanje ekonomske i kulturološke „jugosfere“, bili bi temelj jedne nove, moderne partije u Srbiji, partije na principima evropske moderne levice. Takva ponuda došla je SDPV-u iz Kluba 21, koji predvodi Dušan Janjić, jedan od osnivača Evropskog pokreta u Srbiji, Socijaldemokratije i veoma angažovanog eksperta iz sfere međunacionalnih odnosa, dogogdišnjeg direktora uglednog „Foruma za etničke odnose“. Potpisan je Memorandum o osnivanju modernog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji, koji sadrži sve prethodne elemente, a uglavnom je baziran na promišljanju Predsedništva SDPV. Drugi pravac jeste saradnja sa onim vojvođanskim političkim i NVO organizacijama koje tvore Treću vojvođansku konvenciju, u daljoj borbi za nov istorijski dogovor Vojvodine i Srbije, te za novi Ustav kao garant ovog dogovora. Predsedništvo SDPV vidi neophodnost održavanja oba ova pravca političkog delovanja iz više razloga:
- Vojvodina se ne može menjati bez promene Srbije;
- Da bi se Srbija promenila, potrebna je nova politička opcija, istinska moderna leva partija, koja će uvažavajući, pomenute savremene poltičke procese i svu različitost Srbije, ne podrazumevajući unitarnost i centralizam u svojim oblicima organizovanja i odlučivanju, a imala bi karakter širokog građanskog pokreta, uz učešče sindikata;
- Tokom proteklih 9 godina, građani Vojvodine uvek su glasali protiv ustavne diskriminacije Vojvodine, za evropske integracije, a protiv nacionalističkih partija i snaga; međutim, ekskluzvno, za vojvođanske partije glasalo je relativno mali broj glasača;
- Prema slovu Zakona o političkim partijama većina, ako ne i sve vojvođanske partije biće izbrisane iz Registra političkih organizacija; političko delovanje biće umnogome suženo, a javno nastupanje biće moguće samo preko osnivanja nevladinih organizacija koje bi se bavile različitim provojvođanskim temama: socijaldemokratijom, bezbednošću, regionalnom politikom, unapređenjem ekoloških i drugih stadarda u njoj, ekonomskim temama, te različitim drugim vidovima društvenog života. Takve organizacije mogle bi da prave projekte, da rade na njima i obezbede sredstva za različite vidove promotivne kampanje u Vojvodini i same Vojvodine na širem planu.
- U takvom delovanju moguća je afirmacija mnogih ličnosti koji bi se kasnije javljale kao slobodni kandidati na izborima, van političkih stranaka, kao što je to danas u susednoj Hrvatskoj i to sa većim izgledom na uspeh od prominentnih, a potrošenih stranačkih prvaka.
- Uključivanje SDPV-a sa svojim devetnaestogodišnjim iskustvom i opredeljenjima u političku organizaciju na nivou cele Srbije omogućiće odbranu onih vrednosti za koje se zalažemo i uključivanje svih onih ciljeva u ciljeve takve, šire organizacije, zbog kojih je SDPV i osnovan, a koji nisu niti izbliza ostvareni, kao i javni iskorak i afirmaciju tih stavova u državnim medijima.
Poštovani članovi SDPV, očekujem Vaše stavove o ovim pitanjima i raspravu koja će konstruktivno pomoći da odredimo budući pravac delovanja SDPV.
(Govor na sednici Glavnog odbora Socijaldemokratske partije Vojvodine, autor je predsednik ove stranke)
December 6th, 2009 at 11:50 am
Da li je po ovom poslednjem principu, i SDPV mozda radije trebala da krene u “neutralne vode” – umesto “utapanja” u nekakvu bezlicnu “socijaldemokratsku smesu” – koja jednostavno – “nema sanse” – da uhvati korena u OVAKVOJ SrBiji.
To je kao da pokusavate da sadite orhideje u Sahari.
Vojvodjani trebaju – i moraju – da shvate – da je SrBija politicka – moralna – drustvena – mentalna – o ekonomskoj i da ne govorimo – PUSTINJA – gde je sve jalovo – a ono malo normalnog gleda da ode sto je dalje moguce.
Mislim, ne shvatam svrhu udruzivanja u nesto sto nema buducnost u ovakvoj SrBiji.
Trebaju da prodju decenije – vekovi – da u SrBiji dodje do stvarnih promena: nabolje – nadamo se.
A to je luksuz – koji mi sebi u Vojvodini – jednostavno – ne mozemo da priustimo.
Zato treba raditi za sebe – za Vojvodinu – na najbolji moguci nacin – nalaziti nacine i modalitete kroz koje je moguce delovati – kako bi se Vojvodina ISCUPALA iz zivog blata u kojem je zaglibila: i u koji – kada se jednom bude oslobodila – nikad vise nogom ne kroci.
December 6th, 2009 at 1:01 pm
Заговарачи отцепљења уместо што загађујете интернет изађите на тргове војвођанских места и представите грађанима ваше идеје. Тврдите да је 90% Војвођана за отцепљење, а кријете се иза лажних имена и постојите само као анонимни виртуелни ликови. Не можете тако остварити ваше циљеве Зашто се плашите оних 10% противних?
December 6th, 2009 at 2:36 pm
Zmajevicu govoris(pises)kao i uvek bez argumenata,ali vreme ce da pokaze pravu istinu o zelji gradjana Vojvodine.Nego po cemu da se tebi veruje da se ti predstavis sa pravim imenom? Ja cak sumnjam da si ti uopste srbijanac,vec si obicna izbeglica odnosno sto kazu vojvodjani “dodjos” ! A ti si zagadio sve tamo odakle si pobegao pa mislis da pljujes i po Vojvodini!?Ti se bojis kao i hiljade srbijanaca da necete imati sta da jedete ako se odcepi Vojvodina ? Sokole …treba raditi a ne mudrovati i pljackati Vojvodinu i njene gradjane,bez obzira na nacionalnost !A ako mislis da jos uvek despotija moze da opstane u Srbistanu -zadrzite je za vas ,naravno preko Dunava .
December 6th, 2009 at 5:28 pm
Vidim da gospodina Zmajevica izdaje strpljenje – a i stalno skrgutanje preostalih zuba boli.
Ne gospodine Zmajevicu.
Mi vladamo situacijom – bili “virtualni” ili ne.
A kada i kako cemo istupiti pred narod Vojvodine – o tome MI odlucujemo.
Inace, pogledajte jedan od tekstova gde se govori o rastucem porastu pobornika separatizma u Vojvodini.
Sa skromnih par posto – od pre par meseci – na cak 10% ovih dana.
I to onih koji su javno priznali anketarima.
Koliko je prikrivenih – to mozemo samo da nagadjamo.
Znaci, polako, ali sigurno – raste broj separatista.
Ako se na to naracunaju i autonomasi, regionalisti – lako cemo doci do cifre od 51% u slucaju referenduma.
Iskreno se nadam da cete docekati taj dan – da vidite i dozivite Slobodu i Nezavisnost Vojvodine.
December 6th, 2009 at 8:35 pm
Lala
A ako mislis da jos uvek despotija moze da opstane u Srbistanu -zadrzite je za vas ,naravno preko Dunava
Лало, незналице, преко Дунава је Срем који је део Војводине. Пошто сви ви сецесионисти стално спомињете Дунав као границу то може да значи: 1. да сте балкански муџахедини који не познају географију и
2. да сте припадници покрета “64 жупаније” па желите да од Војводине ампутирате Срем са 500 000 Срба јер вам изгледа опасно по велику Хунгарију (као што ми скренуше пажњу гг Бохумил и Геци).
Зар није претенциозно да. ми ти из Патерсона, забитог места у САД, тумачиш вољу грађана Војводине у којој ја непрекидно живим?
Ако не знаш Србија је и пре присаједињења Војводине била извозник хране, највише свиња и воћа у Аустроугарску, Немачку па чак и у САД у које су још пре 175 година стигле суве шљиве из Србије.
December 6th, 2009 at 9:08 pm
Неко умисли да је Наполеон, неко да је Лао Це, а неко да је Анђео чувар, али за сву тројицу је иста дијагноза: манија личне величине.
Како можете владати ситуацијом кад не владате логиком?
Какав “народ Војводине”? То није један народ већ 26. Не постоје ни грађани Војводине већ је прави термин житељи.
Те текстове о сепаратизму сами продукујете, вероватно за Сорошов новац.
Резултати анкете зависе од наручиоца. По једној анкети 70% држављана Србије подржава улазак у ЕУ, а по другој 59% је противно томе, резултати нису кривотворени али то зависи ко су испитаници. Ви имате медиј који пропагира отцепљење и његове садржаје прате присталице отцепљење и по неки залутали, па не би било чудо и да анкета покаже 80% присталица сецесије.
Ненад Чанак рече, пре неки дан, да је сецесионизам кривично дело и да треба хапсити заговараче, па како онда и њега рачунате у “фронташе”, како себе и вас остале означи Едо Измет “најпрви фронташ”.
December 6th, 2009 at 9:09 pm
Mozda je po tebi Zmajevicu Paterson jedno malo selce,o tome ne bih sa tobom polemisao,i dokle je Vojvodina takodje.Cujem da bi i Sabac hteo u Vojvodinu (mozda da promovise vasar) ne bi nilo lose.Sto se tice Uze Srbije i njenog izvoza imala je uspeha u izvozu radne snage,tj.narod je ostavio ognjiste kako bi isao trbuhom za hleb.A te tvoje fantazije o “64 zupanija”i ostalim glupostima komentarisi sa tvojim istomisljenicima.Saves mi ne dozvoljava da o glupostima komentarisem sa decom !Tebi bih preporucio da sto pre predjes Dunav,kako ne bi postao manjina u Hungaristanu ! Ili si vec ufatio(sto kazu lale)put (sor)pod noge .Pre toga kupi nakljuncice (opanke)mocices bolje da trcis !Sretan put u maticu,ali trebao bi da ides do kolevke srba,mislim na Kosovo ,a ne da brines brigu o Vojvodjanima.Sadi sljive i trguj sa Rusijom !Sretno !
P.S.Nemoj da razbijes glavu odakle sve znam sta se zbiva u Vojvodini,dovoljno je da Ti kazem da postoji internet !
December 6th, 2009 at 9:43 pm
Лалика, ја живим у Срему и кад пређем Дунав доспевам у Бачку или Банат, а не у ужу Србију.
О покрету “64 жупаније” су писали гг. Геци и Бохумил, који га ваљда познају, ја могу само рећи да не делује у Срему.
Извини за Патерсон, хтео сам да кажем да није светски значајан град, можда је пријатно место.
Интернет је виртуелна стварност, живот изгледа другачије. Као што знаш, постији и Паја Патак али му не можеш оглодати батак.
Зашто толико мрзиш Русију кад она заједно са Кином помаже САД да привредно скроз не пропадну, а то ако се деси не ваља за тебе јер ћеш морати назад у Србију. А овде ћеш имати проблема јер си већ заборавио србски језик. Знаш, ми овде говоримо “срећно”, а не “сретно” јер се каже срећа, а не срета.
Пријарељу, мани се политике, учи језик, веруј много је лепши од енглеског.
December 7th, 2009 at 6:07 am
Zmajevicu iz tvog pisanja sve se moze procitati o tebi kakva si osoba,pa ne bih zeleo da dam ja moje misljenje (o tebi).Sto se rusa i Rusije tice ja ih ne mrzim ,ali uspomene na njihovu “pomoc”pri oslobadjanju Jugoslavije od fasizma ne mogu da zaboravim.Oni (vasljivi rusi)dosli su kao horde,oteli od jednog seljaka konja,pa dali odmah prvom komsiji za litru rakije .Da je bilo samo to ni po jada,nego su silovali (pijani)mlade zene i devojke pred ocima starijih ukucana ,a ko bi se bunio bio bi na licu mesta streljan jer se navodno bunio protiv ruske vojske.Pitaj stare ljude u tvom Sremu a posebno seljake,jer te nemas pojma o nicemu,nego slusas Tomu -grobara i njemu slicne te baljezgas kao i oni ! Sto se mog znanja srbskog jezika,meni je vazno da Ti mene razumes kad Ti pisem da baljezgas !Ako ne znas “lalinski”pitaj pa cu da ti prevedem ! A dok bude USA propala ,mene vise nece biti…prema tome ne moram da se vratim da uzivam u Srbiju !
December 7th, 2009 at 1:51 pm
Lala
Sto se rusa i Rusije tice ja ih ne mrzim ,ali uspomene na njihovu “pomoc”pri oslobadjanju Jugoslavije od fasizma ne mogu da zaboravim.Oni (vasljivi rusi)dosli su kao horde,oteli od jednog seljaka konja,pa dali odmah prvom komsiji za litru rakije .
Дођу људи, воде тешке борбе да ти ослободе земљу, суздржавају се од употребе тешке артиљерије да ти не руше градове и не наносе цивилне жртве, при чему повећавају властите жртве, положе преко 30 000 живота, а ти плачеш за коњем. Било која војска, ако јој је нужда ће ти запленити било које добро без “извини”.
Да ли може војска која наступа као хорда да порази највећу војну силу света у то време и да у Берлин уђе пре Американаца и Британаца? Ако су Британце и Американце толико претекли неки “вашљивци” онда су њихове армије биле обична плева.
Много грешиш, то је била веома дисциплинована војска, са строгим комесарима који су и били постављени да сузбију било какву недсциплину.
Не постоји ни један једини документ, ни партизански ни совјетски, који сведочи о макар једном силовању. Те приче су антисовјетска пропаганда као и она из 1948 да “Руси једу сатове, телефоне и електричне пегле”.
Кад пишеш пази да то буде смислено.
December 7th, 2009 at 2:00 pm
Ama…ruska pijana stoka je masovno silovala i otimala po Vojvodini 1944,….bagra najobičnija.
Svi stari, preživeli,muskarci i žene,, sa kojima sam još od 70-ih godina pa naovamo pričao o ”ruskom oslobađanju” Vojvodine …su jednodušni…rusi su to radili i tačka.
December 7th, 2009 at 2:13 pm
Kako znam? Pa vrlo jednostavno…moj ujak je bio partizan u sremskim odredima.Došli su Rusi…a u sastavu svake ruske jedinice je bilo bar 10-ak NKVD-ovaca…Raspoznavali su ih po tome što nisu imali nikakve činove na uniformi, već samo uniforma ruska…bez ikakvih oznaka činova ili bilo kakve pripadnosti nekoj jedinici.Mog ujaka je jedan NKVD-ovac odabrao da mu bude ađutant….i sve vreme rata je bio s njim, od Vojvodine, pa do bitke na Batini pa sve do Nemačke.To što mi je on ispričao..šta su sve Rusi radili u Vojvodini….da ne poveruješ….I Rusi jesu bili pijana stoka…i Rusi jesu silovali..i Rusi jesu otimali i Rusi jesu ubijali bez ikakvog razloga ili povoda….Evo primer…jednom prilikom je bio očevidac kad je Rus NKVD-ovac koga je pratio,pobio 11 Bugara koji su stajali pored nekog bunara-đerma i pili vodu…na Sremskom frontu blizu sela Nikinci.Bez ikakvog razloga.(U vreme sremskog fronta…nekoliko bugarskih jedinica je bilo priključeno Crvenoj armiji i prebačeno u Vojvodinu…..Bugari su se borili na istoj strani sa partizanima i Rusima).
Dakle..istorija je takva kakva jeste…sve ovo o čemu pišem…čuo sam još bezbroj puta od različitih ljudi širom Vojvodine….
P.S. mislim da bi bilo lepo..ali samo kad bi mogli, da Vojina vremeplovom vratimo u Vojvodinu u vreme dolaska Rusa…da ih ”bratski dočeka”.Pretpostavljam da bi mu poslali metak u čelo čim bi krenuo ka njima raširenih ruku ili kad bi pokušao da odbrani svoju familiju ili komšije od pijanih Rusa.
December 7th, 2009 at 3:34 pm
Иако југословенски партизани нису учествовали у борбама ван граница Југославије, један јесте – ујак Радета Крстића. Њега је, замислите, за свога ађутанта узео официр НКВД! НКВД је касније преименован у КГБ. Замислити да службеник једне такве службе узме некога у пролазу,и то странца, за ађутанта је немогуће; напросто се противи Правилу службе. Што би га узео? Ваљда је добро говорио руски и немачки? Чак и да је био експерт без прођене обуке и провере – ништа!
Не, узео га је да би Раде могао да сведочи о руским злочинима у Србији!
Е, сада је прича вероватна.
December 7th, 2009 at 4:10 pm
Zmajevicu -balavce glupi ,posle ovog odgovora mogu samo da ti kazem da si jedno te isto GO. NO ,kao i rusi .A sa takvima ne zelim da komentarisem ! Jasno ! Zato Srbiji i ide tako -naopako zbog velikog procenta govana kao sto si ti !
December 7th, 2009 at 5:00 pm
Eh, dragi moj Vojine…ne čudi me ovakav tvoj odgovor ili bolje rečeno replika, jer kao što ne znaš mnogo toga ne znaš ni koja su zaduženja ađutanta.Ađutant nije obaveštajac…i nema potrebe da prolazi obuku te vrste.n
Nemački je moj ujak tečno govorio jer je živeo u Rumi, delu Rume koji se zove Breg (Rumljani znaju gde je to) gde je tada živelo dosta Švaba i etničkih Hrvata (tako su se izjašnjavali-i danas u tom delu žive Hrvati rumski sasvim normalno i mirno)…da, Švaba…tako su oni sebe nazivali, jer verovatno ne znaš da u Nemačkoj postoji pokrajina gde žive Švabe…Podunavske Švabe…samo toliko, za ostalo i ne vredi ti pojašnjavati.
P.S. Pobedio ti Toma Nikolić na lokalnim izborima u opštini Voždovac u Beogradu….mogao bi da častiš….jesi vid’o kako oni kokaju šampanjac i rakiju…a ti ništa…cccc
December 7th, 2009 at 5:12 pm
P.S. A što se tiče Rusa i njihovih pravila službe….oni su se uvek najviše plašili svojih..iz svojih redova.Staljin je oko sebe sve živo pobio…generale, vojnike, političare…dakle svoje..ljude..jer RUSI NAMANJE VERUJU SVOJIM LJUDIMA…
Zašto? Pa zato što uvek umišljaju da taj neko njihov hoće da ih ”kokne” ….E zato Rus uzme stranca (pravoslavnog Vojine…ej…zamisli..pravoslavnog) jer tek onda mirno može da spava.
Zar se ne sećaš da je Petar Veliki uzeo strance za glavne inženjere i projektante, ne samo St.Petersburga, već i cele Rusije…i znaš koga je uzeo? Nemce!
Znao je Petar Veliki kakvi su Rusi…znao bolje od svih..zato ga mrze u Rusiji i dan danas.A taj čovek ih je izvukao iz bede, blata i govana u kojem su živeli…da nije bilo njega Rusija bi i dan danas orala drvenim plugom i jela samo repu i krompir.Ah, da…zar nisi dobio najnovije podatke o prosečnoj dužini života u Rusiji?? 57 godina…je prosečan životni vek muškarca u majčici Rusiji..
Naravno…ti misliš da ja mrzim Ruse….
Nikog ne mrzim…ni Ruse, ni tebe, ni Vladiku Vasilija Kačavendu (iako u prodavnici ”Hugo Boss” u Beogradu posle sahrane počinuvšeg Pavla, kupuje najskuplje odevne predmete)….to mi je strano…samo realno i bez zasplepljenosti sagledavam situaciju….
Nadam se da će tvoji rukovodioci na kursu koji si nekako završio, uočiti svoje propuste…pokazalo se da im nisi dobar učenik..moraju nešto da menjaju
December 7th, 2009 at 7:29 pm
rade krstić
jer kao što ne znaš mnogo toga ne znaš ni koja su zaduženja ađutanta.Ađutant nije obaveštajac…i nema potrebe da prolazi obuku te vrste.n
Ађутант ( латински, значи „помоћник“), је официр или подофицир, додељен вишем војном старешини за обављање секретарских послова (лични ађутант) или орган штаба за обављање општих административних и персоналних послова и регулисање службе у јединицама (трупни ађутант). Исто је и ордонанс.
Ађутанат један или више њих вишег чина, додељују се шефовима држава и владарима за лично обезбеђење и обављање одређених задатака.
Као што видиш ађутант мора бити одлично упућен у послове претпостављеног што је управо идеално место за контраобавештајца.
Ако си мислио да ађутант само приводи коња и чисти чизме преварио си се.
Руму познајем одлично, знам где је Брег.
Такође знам ко су Швабе и да је Schwabenland историјска и језичка покрајина у Немачкој, у држави Баден-Виртемберг, а усредњем веку Швабија је обухватала и Лихтенштајн, немачко подручје Швајцарске и део Француске.
Јосиф Висарионович Џугашвили звани Стаљин и Коба је био као што презиме сведочи Грузин.
Знам и улогу Петра Великог и изградњи савремене Русије. Поред Немаца упослио је много Италијана, Холанђана, Француза… Позвао је најбоље стручњаке тога времена.
Зашто верујеш глупостима које објављује “Блиц”. Зар ти њих сматраш за озбиљне новине? Уз то ниси запамтио: они су написали 59 година мушкарци и 72 године жене. Уобичајена разлика је 2 године у корист жена. Разлика од 13 година може да се појави само за време светског рата.
Владика је човек, има родбину, купује некоме поклон, зар је пристојно завиривати му у торбу?
Зашто мислиш да похађам курс? Ономад су курс код пуковника из ЦИА у Мађарској похађали “Отпораши”. Можда си ти на неком сличном курсу?
December 7th, 2009 at 7:37 pm
Ne mislim da pohađaš kurs..već znam.Osim toga ne smeš da kažeš ni kako se zoveš ni gde živiš…samo se kriješ.Sediš i surfuješ po Wikipediji…one reči nisu reči tvoje…već iz nekakve enciklopedije…Vidiš kolika je razlika u sintaksi između tvojih rečenica i enciklopedijskih???
Zato rekoh…slabo su te podučili…
P.S. ako budeš umeo svojim rečima da ponoviš ono što si prepisao iz enciklopedije…častim te sa 500 EUR-a (mrskih zapadnoevropskih )
Bez imalo malicioznosti.
December 7th, 2009 at 7:41 pm
P.S. A što se tiče Vladike Kačavende…ok…ima čovek rodbinu, ali mu u torbu TREBA zaviriti jer on te ”jeftine” poklone kupuje ni manje ni više nego u ”Hugo Boss”-u i to od novca koji su dali vernici kao dobrovoljni prilog Crkvi a ne njemu…
December 8th, 2009 at 1:21 am
Раде, заиста ценим твоју истрајност мада сматрам да су ти вредности погрешне.
Али погрешна ти је претпоставка да твоји неистомишљенци ништа не знају, можда је неко образован, начитан…
Википедија је непоуздана и ја је ретко користим, има бољих извора.
Извео си погрешан закључак да сам присталица прво СРС, па СНС – нисам.
Затим си закључио да мрзим западну Европу. Нетачно, не свиђа ми се вазалски однос неких земаља према САД, а то је нешто друго. Веома сам наклоњен Шпанцима и Португалцима.
Горе пише како се зовем, а живим у главном граду Срема, дакле у Митровици.
Не могу да расправљам о владики јер нити сам га видео да купује, нити ми је познато куда одлази и како се троши новац од добровољних прилога.
December 8th, 2009 at 9:12 pm
Mislim da ipak diskusija treba da se okrene hrabrim i tacnim recima g.Ilica. Nece biti jednostavno niti lako ali zaista je KRAJNJE vreme da se ljudi kojima je stalo do Vojvodine ujedine kroz strategiju koja ce doneti buducnost ovoj po mnogocemu izvanrednoj pokrajini. Takva sarolikost naroda, vera, kulturnog nasledja, prirodnih resursa, poljoprivrednog potencijala, vodotokova i jos mnogo cega zasluzuje svu nasu ljubav, paznju i pozrtvovanost da Vojvodinu cuvamo kao dragocenost. Kamo srece da politicari u Beogradu, Vojvodinu dozivljavaju kao deo svoje domovine koji treba voleti i razvijati! Samo tako bi zaista pokazali svoj patriotizam. Galamom i losim ustavom/statutom/zakonima pokazuju da Vojvodinu ne smatraju delom svoje domovine.
December 10th, 2009 at 1:32 pm
Srbija je drzava koja ce zavrsiti na smetlistu istorije. Ovakva kakva je danas ne moze se odrzati,i sasvim je opravdano i legitimno da mi ovde u Vojvodini otpilimo Srbiju za sva vremena.
@Novosadjanka,nikada Srbijanci Vojvodinu nisu videli kao deo domovine,vec samo kao bogatu zemlju za izrabljivanje. Vreme bi bilo da i mi konacno uradimo nesto za sebe,dosta smo mi izdrzavali srbijanske gudure i beogradske administracijske ale.