MIRKO SIMIĆ: Memorandum SANU, crna tačka srpske istorije

01 Oct 2016

Jedan od tadašnjih dopisnih članova SANU, profesor Medicinskog fakulteta dr Miroslav (Mirko) Simić je zajedno sa još 17 akademika, napisao antimemorandum u kome se pobijaju teze o ugroženosti srpskog naroda

U intervjuu nedelje sagovornik RSE, profesor Mirko Simi? govori o Memorandumu grupe ?lanova Srpske akademije nauka i umetnosti, dokumentu koji je pre ta?no 30 godina izazvao veliki politi?ki skandal, koji se i danas razli?ito vrednuje.

Memorandum se pojavio u javnosti 1986. godine kao „nedovršeni dokument“ grupe akademika. Doživeo je osudu tadašnjeg rukovodstva. Zatim je u Srbiji smenjen Ivan Stamboli? i 1987. Slobodan Miloševi? je preuzeo vlast i na Gazimestanu sve?ano obe?ao rasplet oružjem. Prvo na redu je bilo Kosovo. Sa Kosovom se krvavi rat i raspad Jugoslavije i okon?ao.

Dok je i danas ve?insko mišljenje da je taj doument koji je ukazao na krizu postitovskog socijalisti?kog društva doživeo nepravednu osudu tadašnjeg režima, drugi ukazuju da je to tekst koji je tvrdnjom da je srpski narod u tadašnjoj Jugoslaviji bio eksploatisan i politi?ki obespravljen, otvorio put za bujanje srpskog nacionalizma i ratove 90-ih u kojima je pokušano ostvarivanje ideje Velike Srbije.

Jedan od tadašnjih dopisnih ?lanova SANU, profesor Medicinskog fakulteta dr Miroslav (Mirko) Simi? je zajedno sa još 17 akademika, napisao antimemorandum u kome se pobijaju teze o ugroženosti srpskog naroda.

To je naišlo na osudu vrha Akademije. Simi? je potom napisao knjigu „Goodbuye SANU“ u kojoj je objasnio zašto napušta društvo srpskih akademika.

Profesor Simi? je sada u dubokoj starosti ( ro?en 1924.godine) i od 1993. živi u Engleskoj sa suprugom, tako?e profesorkom Mediciskog fakulteta Radmilom Mileusni?.

Za RSE on se prise?a kada je prvi put video tekst Memoranduma, koja pitanja je uputio tadašnjem Predsednišrvu SANU, i komentariše današnje pokušaje rehabilitacije tog dokumenta.

Simi?: Prvi put sam video taj tekst Memoranduma uo?i vanredne skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti održane 18. decembra 1986. godine. Taj tekst je bio izložen na stolu u jednoj od prostorija SANU. Svaki akademik je mogao da prelista taj dokument. To je bio na?in kako je taj dokument u Akademiji došao na videlo.

RSE: Vi ste jedan od retkih akademika koji nije podržao Memorandum. Zašto ste se ogradili od tog dokumenta i na kraju 1995. godine izašli iz SANU?

Simi?: Kao ube?eni Jugosloven, bio sam od samog po?etka protivnik stavova i ideja iznetih u pisaniju nazvanom „Memorandum SANU“. Naime, smatrao sam da je to jedno konfuzno i sa nau?ne ta?ke gledišta, nedora?eno, bezvredno intelektualno nedonoš?e, ali koje je istovremeno i veoma opasno. Opasno zato što nacionalisti?kim raspame?ivanjima Srba idejama „Velike Srbije“ i „svi Srbi u jednoj državi“, predstavlja tempiranu bombu za razaranje moje domovine Jugoslavije.

Svoju osudu Memoranduma iskazao sam kroz tri otvorena pitanja, koja sam na zvani?an na?in dostavio tadašnjem Predsedništvu SANU sa molbom da mi na ta pitanja odgovore, da bi se na bazi mojih pitanja razvila diskusija, koja bi onemogu?ila to raspame?ivanje, koje je ta grupa, vrlo aktivna u Akademiji, ?inila. U svojoj kasnijoj ostavci sam hteo da se ogradim i nisam više hteo da budem u društvu takvih ljudi, niti da ponesem odgovornost za ono što se dešavalo.

Sa akademikom Ljubišom Raki?em sam bio dobar prijatelj. Imao sam obi?aj da svratim kod njega u kancelariju da porazgovaramo. Došavši kod njega 1991. godine, video sam da na stolu ima jednu veliku mapu Hrvatske i Krajine. Pitao sam ga šta to zna?i? Rekao je da je dobio zadatak da predloži bolnicu za 1.500 ranjenika.

To su ve? bile pripreme za rat.

RSE: Koja su tri pitanja koja ste uputili rukovodstvu Akademije?

Simi?: Prvo pitanje je bilo zašto je Predsedništvo dozvolilo da SANU, kao vode?a nau?na i kulturna institucija srpskog naroda, kao nacionalna savest koja bi trebalo da brižljivo ?uva pamet, obraz i ?ast svog naroda, zataji. Da organizovanjem pisanja i potom objavljivanjem Memoranduma dovede do toga da na SANU, u našoj i svetskoj javnosti, padne ljaga, koja ?e se teško izbrisati.

Drugo pitanje je bilo zašto Predsedništvo SANU, umesto Memoranduma, nije pokretalo ama baš nikakve inicijative da se zaustavi rat. Rat, koji se ni?im ne može opravdati i koji preti da nas za dugo vreme izbaci iz zajednice civilizovanih naroda.

I kona?no, tre?e pitanje je bilo zašto Predsedništvo nije ništa u?inilo da pravovremeno distancira SANU od ratoborne politike srpske vlasti i od rasplamsavanja mržnje koju je nacionalizam agresivnih ljudi, bez savesti i morala i ikakve duhovne vrednosti, stalno podsticao.

RSE: Da li ste dobili odgovor, bilo kakvu reakciju?

Simi?: Odgovor na moja pitanja nikada nisam dobio, sem jednog kratkog pisamceta od Aleksandra Despi?a, tadašnjeg potpredsednika SANU, u kome mi poru?uje: „Mirko, spusti loptu”. Naravno da nisam „spustio loptu” ve? sam podstakao i podržao inicijativu da se napiše i objavi „Apel SANU protiv rata”, koji je potpisalo 18 akademika.

Ovaj, u suštini anti-memorandumski tekst, napisan i objavljen u vreme kada je velika ve?ina ?lanova SANU bila zadojena nacionalisti?kim idejama iz Memoranduma, pokazuje da je u vreme žestokih rušila?kih ratnih dejstava u Jugoslaviji, u SANU ipak postojala ša?ica dovoljno hrabrih i pametnih ?lanova, spremnih da javno digne svoj glas protiv tog strašnog rata. Da digne svoj glas u ime mirnog rešavanja sukoba.

RSE: Da li je na anti-memorandum bilo reakcija?

Simi?: Naravno da jeste. SANU se odmah od Apela ogradila saopštenjem Dejana Medakovi?a, tadašnjeg generalnog sekretara SANU, da „izjava osamnaestorice ?lanova SANU, predstavlja njihovo li?no mišljenje i da se ono ne može smatrati kao zvani?no mišljenje Akademije.”

RSE: Vi ste tada bili dopisni ?lan SANU. Kada ste izašli iz SANU?

Simi?: Jesam, bio sam dopisni ?lan SANU. Nisu me predlagali za redovnog ?lana kao disidenta u odnosu na Akademiju. Bio sam dobar sa Gojkom Nikolišem, koji je bio otvoren sa mnom o koji mi je rekao: Mirko, Papo (Isidor) je protiv tebe do te mere, da te ne?e predložiti i da ne može da pro?e tvoje unapre?enje u redovnog ?lana. Ono što je navodno bila moja greška je to što sam osudio agresiju na Hrvatsku kad su tenkovi sa buketima cve?a oduševljenih Srba vozili prema Vukovaru.

RSE: Prošlo je 30 godina od pojave Memoranduma. Da li je danas na delu rehabilitacija stavova iz tog dokumenta?

Simi?: Mislim da jeste. Istovremeno smatram da je ta rehabilitacija stavova iz Memoranduma opasna rabota. Opasna, zato što su se pisci Memoranduma pozivali na mitove i na nacionalisti?ke mantre kao na primer: „Svi Srbi u jednoj državi“ i što su koristiti laži, kao na primer da je Srbija u Titovoj Jugoslaviji ekonomski zloupotrebljavana. To ?e Memorandum uvek ?initi opasnim politi?kim pamfletom.

RSE: Sadašnji predsednik Akademije je rekao da je Memorandum hipoteka koja je nametnuta Akademiji?

Simi?: Vlada Kosti?a poznajem dugo godina. On jeste dobar nau?nik i dobar lekar i dobar organizator. On ima sve kvalitete ?oveka koji treba da bude na ?elu jedne ustanove, kao što je Akademija nauka. O?ekivao sam da ?e on u tom smislu govoriti i delovati. On, me?utim,u svom intervjuu kaže da se Akademija nikada nije bavila politikom, što nije istina. Tadašnje rukovodstvo sa Dušanom Kanazirom, kao predsednikom, i Antonijem Isakovi?em, kao potpredsednikom, itekako je sara?ivalo sa Miloševi?evom partijom i podržavalo Miloševi?a. To jeste bilo mešanje u politiku.

Istina je da nije Akademija, kao institucija, formirala taj stav, nego je u Akademiji bila grupa ljudi koja je plasirala takve ideje i raspame?ivala srpski narod. Moje je ube?enje bilo da je Akademija i njena re? od zna?aja za srpski narod. Akademija je neka vrsta ustanove koja treba da opame?uje srpski narod, a ne da ga gura u nacionalizam koji ?e dovesti do prljavog rata. Grupa ljudi u Akademiji, koja je vodila glavnu re?, kroz Memorandum, po?ela je raspame?ivanje koje je dovelo do prljavog i suludog rata. Nisam se s time slagao.

RSE: Da li je bilo razloga da se u Jugoslaviji otvori srpsko nacionalno pitanje?

Simi?: Teško je odgovoriti na tako postavljeno pitanje. U to vreme su Slovenci otvarali svoje pitanje, a i druge republike su bile na to spremne. Da je bilo problema, bilo je, ali su oni bili zajedni?ki za celu tadašnju Jugoslaviju. Titov režim je dospeo u krizu i doživeo svoj kraj.

Teza da su da u tom propadanju Jugoslavije, Srbi bili u najgoroj situaciji, da su ekonomski eksploatisani i tako dalje, nije bila istina, a to je bila jedna od vrlo važnih teza za otvaranje srpskog pitanja. Mislim da je otvaranje bilo kojeg nacionalnog pitanja, bilo srpskog, bilo hrvatskog ili bosanskog ili albanskog, u vreme prljave politike koja se vodila na svim prostorima bivše Jugoslavije, bilo jako opasna. Otvaranje srpskog pitanja na na?in na koje je postavljeno u Memorandumu moglo se jedino protuma?iti kao direktan poziv na razaranje Jugoslavije.

RSE: Da li je stav u Memorandumu da Beograd u tadašnjoj Jugoslaviji nije imao nikakvog uticaja na položaj Srba van Srbije, prikrivena ideja o Velikoj Srbiji?

Simi?: U osnovi Memoranduma je ideja da treba ostvariti Veliku Srbiju: gde postoji srpska zajednica, ona treba da bude priklju?ena Srbiji i da ?ini celinu u kojoj ?e svi Srbi biti u jednoj državi.

RSE: Nakon što je došao Slobodan Miloševi?e na vlast, posle VIII sednice CK SKS 1987. godine, da li je Srbija krenula u politiku ostvarivanja Memoranduma?

Simi?: Jeste.

RSE: Dok retki glasovi upozoravaju na to da je Memorandum otvorio Pandorinu kutiju takozvanog „srpskog nacionalnog pitanja” i pripremio krvavi raspad Jugoslavije, drugi smatraju da Memorandum nije razbijao, ve? hteo da o?uva Jugoslaviju, kao što je rekao akademik Vasilije Kresti?. Da li je preuveli?an zna?aj Memoranduma?

Simi?: Naravno da nije. Intuitivno ose?am da je osnovno zlo koje je Memorandum naneo Srbima bilo u tome što je ta paškvila, i to pretežno kod tadašnje takozvane srpske intelektualne elite, svesrdno opravdavala, pomagala i podržavala politiku tadašnje ratoborne srpske vlasti, koja je, izme?u ostalog, kona?no dovela do ?iš?enja Hrvatske od Srba, proterivanjem 150.000 Srba sa svojih ognjišta, kao i do genocidnog pokolja Bošnjaka u Srebrenici i tragi?nih doga?aja na Kosovu.

I zato smatram da Memorandum nikako nije „svetla ta?ka” srpske istorije, ve? više „crna mrlja”, koja ?e se teško izbrisati. Isto tako verujem da bi Srbija, bez te crne mrlje, ve? davno bila uvaženi i poštovani ?lan Evropske unije.

(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!