MIRKO ĐORĐEVIĆ: Zavisni i nezavisni analitičari

05 Feb 2013

Punom parom u srednji vek

Mi koji se bavimo analizom zbivanja u društvu potpisujemo se, naravno, kao nezavisni analiti?ari – ali to nije baš tako uvek.

I u svetu je to tako, ne samo kod nas i valja biti nezavisan da bi sebe ?ovek predstavio ozbiljno. Ali puna istina je nešto složenija. Svi smo mi, u stvari, zavisni od pogleda na svet, od idejnog opredeljenja i izbora stajališta. Mi se opredeljujemo politi?ki, verski – religijski ili konfesionalno. I to je normalno i po tome nas uzimaju ozbiljno ili nas uopšte i ne ?itaju. Sasvim nas je zbunio u ovim našim refleksijama neki gra?anin koji se oglašava kao nezavisni analiti?ar. Njegovo ime ?esto sre?emo u novinama, ali prezime nikako ta?no da upamtimo i grešimo kada ga oslovljavamo Antonijevi? ili tako nekako. Kona?no smo na?isto da se pomenuti gra?anin zove Slobodan Antoni? i da je po struci sociolog. Neka tako i bude. Mene je li?no, kako sam doznao mnogo kasnije, sumnji?io da nisam nikakav sociolog, što je delom ta?no, jer sam obuzet problemima komparativne literature i religijskim problemima. Šta sve nisam u odbranu iznosio, nije pomoglo – morao smo da dokazujem i da nisam po struci recimo ginekolog, iako poštujem to ?asno zanimanje. Bilo kako bilo, volim da zavirim u sve, pa i u tekstove ovog vrlog gra?anina iz kojih se vide neke ?injenice važne i ozbiljne.

Valja prvo navesti misao ovog gra?anina koja me je zbunila, a ona je po dubini smisla zaista to zaslužila.

Gra?anin S. A. doslovce kaže: “Zavisni smo od briselske droge”. Pri tome misli na Srbiju danas, na Vladu i njenu orijentaciju ka EU. Na sebe naravno ne misli. On je nezavisan u apsolutnom smislu i to isti?e, ali nikako tako nije. Nisu svi u Srbiji zavisni od droge iz EU, jer ima dosta, u svakom pogledu, zavisnih od ne?eg drugog. U opijate se ne razumem jer nisam imao prilike i sredstava da ih konzumiram. Re? „droga” je kod ovog mislioca – metafora naravno. I to smo razumeli, ali suština nam izmi?e budu?i da je misao duboka, kako to u njega biva. Dijagnoza njegova obuhvata naciju u celini ili barem njene politi?ke strukture koje o tome odlu?uju u zemlji. Dijagnoza je loša. Jednostavno, ne poklapa se sa ?injenicama i nema veze sa stvarnim stanjem politi?kog stanja Srbije. Na osnovu ove misli i drugih antologijskih refleksija ovog nezavisnog analiti?ara i mi se usu?ujemo da izvedemo neki zaklju?ak. Ovaj ?ovek je zavisan od ideologije koju promoviše recimo “Pe?at”, a još pregnantnije NSPM kao glasilo te ideologije koja nije ni nova, ni srpska, ali je politi?ka. Nova nije jer imamo antologije takve misli od sv. Nikolaja do njegovih sledbenika i savremenih tapkaroša tih bu?avih ideja. To je lepeza i ?itav cvetnik takve misli u nas Srbalja svakoga zakona verskoga, ali njih reprezentuju mislioci i pisci poput D. ?osi?a, Matije i njihove bratije, bradate i bez brade, da o organizacijama i ne govorimo. Njih ima i u SPC i oko nje, a najviše na ulicama. I oni sastavljaju spiskove nepodobnih ili još neupodobljenih gra?ana kojih ima.

O tome sam – dokon i naivan kakav sam – napisao knjige, ali koga u veseloj Srbiji knjige uopšte zanimaju.

Kakvog tu sve veselog sveta nema u tim organizacijama i me?u tim nezavisnim analiti?arima. Jedni bi da ukinu AP Vojvodinu i to na?isto da nam – kažu tako – jednom svane. Ima tu akademika i pesnika, te popova i kalu?era. Jedni nam nude bezmalo nekakve komisije koje bi stru?no proveravale konfesionalnu pripadnost, ulaze?i ?ak i u spoljne znake kakvi su obrezivanje odre?enog dela tela. Njima nije jasno da to nije neki poseban problem. I Gospod Isus iz Nazareta je bio obrezan i deo se ?uva u crkvenim muzejima kao sveti Prešucijum. Gluposti i ludosti ovde nema kraja i skoro ga biti ne?e. Ovo danas u Srbiji je uistinu zlatno doba takvih nezavisnih mislilaca i teoreti?ara. Došlo je njihovo vreme, kažu neki analiti?ari, kao da je to vreme uopšte i prošlo. Ne vra?amo se mi u neke tamo devedesete – to je koješta – mi se vra?amo punom parom u srednji vek. Ako je u Briselu droga, ovi se upinju iz petnih žila da sa?uvaju Srblje od tog zla.

Vikao je siromah Dositej, vode?i malu družinu slobodnih ljudi uglavnom crkvenih disidenata – knjige, knjige bra?o moja, a ne zvona i praporce – i nije mu se dalo. I za njega kažu da je Srblje odnarodio i drogirao i ostali su jadni kao nekakva tikva bez korena. Više ne?emo, držimo se i mi onoga iz jevan?elja, one re?i mudre: “Dosta je danu svakome zla svojega”.

Li?no se nikada nisam potpisao kao nezavisni analiti?ar niti kao sociolog ili – bože me prosti – ginekolog.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!