MIRKO ĐORĐEVIĆ: Vojvodina u vazduhu (AUDIO)

26 Sep 2013

Vlast se menja, poltroni su večni

Sve to oko Vojvodine nekako visi i svak se čudi, pa bogami ne malo i pisac ovih zapisa o pokrajiniji jednoj koju još imamo.

Namulio se visoki činovnik EU Jelko Kacin, ali i mi svi s njim, oko one njegove izjave o Vojvodini. Neki su to i hteli, da se pitanje internacionalizuje i sada – kao ne znamo ko je kriv. Sam Kacin ga nije internacionalizovao, a sada njegove muke nisu male. Neki mu prigovaraju da hoće pokrajinu da otcepi, a on se ubi da objasni da nije rekao tako, ali ni njemu ni nama nije lako. Dolazio je, objašnjavao je, i ne ide, i problem nije ni u kakvom otcepljenju, procenat onih koji bi bili za to je zanemarljiv i pokrajinski premijer B. Pajtić ne greši kada kaže da nema u Vojvodini niti jedne političke partije koja se zalaže za otcepljenje. Neki ne odustaju od priče, jer važnije im je priča od stanja stvari. Stoga zaista, sve nekako visi. Uzgred, Kacin je rekao da bi put našeg približavanja EU bio kraći ako bi regije evropske bile agilnije.

Ništa novo, ali to je to i tako je to, ali problem je u tome što niko neće da postupi po Ustavu i da prinadležnosti uredi kako bi to trebalo da se čini, ili da, ne daj bože, menjamo Ustav i garantujemo Vojvodini autonomiju.

Mnogima je ovako bolje, da sve visi u vazduhu. Onako kako to čini svemoćni SNS, na dobro izaći neće. Obesmislili su instituciju izbora; ako apstinencija bude enormno visoka na sledećim izborima, SNS će biti kriv. Izbori su skrajnuti i o svemu odlučuje jedan čovek, a to je Gospodar Vučić, kojem već pisci pletu venac neprolazne slave – Vuk Drašković ga je poredio ni manje ni više nego sa apostolom Pavlom. Tužno i ružno. Vlast je vlast, a poltroni su večni – vlast se nekad i promeni, ali ovi ostaju dosledni. Nema smisla baviti se time. Vratimo se vojvođanskim problemima.

Niko ne zna kako sve ovo razumeti, a još manje može li se verovati Gospodaru Vučiću ako znamo šta SNS radi od Beograda do nekog tamo sela.

SNS je sada masovna partija, kažu da je masovnija od nekadašnjeg SSRN-a. Svi hitaju tamo. Nije niko siguran ni šta sam Gospodar Vučić stvarno misli. Te, nećemo žuriti sa Beogradom, te odmah ćemo, i evo srušiše gradonačelnika u glavnom gradu. Nije da baš suze lijemo za njim, ali valjda Grad ima neki sistem izbora i zna se kako to ide i u Parizu i u Tirani, i tako dalje. Sve može kod nas ili sve ne može u zavisnosti kako Gospodar Vučić kaže, a on ne kaže uvek isto, već kako mu se hoće. S vremena na vreme, on kazuje kako će “skončati” od ruke naroda, opet posle u nebesa diže taj narod “radi kojeg živi i radi”. Ovih dana Gospodar je dao jednu izjavu koja nije laka za analizu, ali mi ćemo sačiniti neki pokušaj da je razumemo: “Nisam zadovoljan” – kaže A. Vučić – “onim u glavi”. Nismo ni mi građani zadovoljni onim što on u glavi ima, i što čini kako čini, ali to nije ni važno u ovoj prilici. U glavi ljudi imaju ideje, planove i vizije i ako čovek nije zadovoljan, onda bogami s glavama našim nešto nije u redu. Kod koga nema – pa i kod Maxa Webera – ono da je nered u glavi posledica nereda u postupcima, a biva i obrnuto.

Šta u glavi ima Gospodar Vučić o Vojvodini, sa kojom igra ne prestaje?

Te doveli su gradonačelnika nekog, pa i to ne ide, te prave kombinacije i sa “dverovima” – tako ljudi u šali zovu pokret “Dveri” – i još niko ne zna šta će s Vojvodinom biti. Sve nekako visi. Ako bi Gospodar Vuči jasno kazao šta o tome misli, sve bi bilo kako on kaže, jer on misli za nas. Ako se ovo bude ovako vuklo, kao do sada, visićemo ili ćemo izvisiti kao mnogo puta do sada što je bilo. A usta su mu puna Evrope, a Vojvodina je u poziciji da bude “motor”, kako se još Toma N. vojvodina dični izrazio bio prilikom posete Novom Sadu. Ovako ispada da će nam drugi sa strane rešavati pitanje, a već je Gospodar doveo bataljon nekakvih savetnika iz sveta, koji su mu rekli ono što i deca znaju – samo deca su davno otišla iz Srbije. Sada ih dozivamo da se vrate i neko se i vrati, poput onog Laze iz Niša, koji nam je rekao ono što smo oduvek znali – mora da se radi i da se steže kaiš, ali na našem rupica više i nema. I ovo s Vojvodinom stoji i visi u tom znaku. A rešenje je nadohvat ruke. Treba se preračunati i videti kako ćemo i Srbiji i Vojvodini da bude blje. U poštenom preračunavanju ako ga bude, Srbija bi čak najviše dobila u celini s autonomnom Vovodinom, ali ne bi bilo onoga o separatizmu bez kojeg mnogi ne mogu da zamisle život. Ima i separatizama više vrsta, pa mi smo se sa Slovenijom razveli ne zbog slovenačkog separatizma – a nije da ga baš nije bilo – nego zbog seperatizma srpskog. Kada je u korist naše štete, mi smo oprobani separatisti, i ne bi bilo dobro da se to i Vojvodini ponovi.

Nije problem što sve visi u vazduhu nego u tome što ćemo svi da izvisimo u ovoj igri bez smisla i svrhe.


(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!