MIRKO ĐORĐEVIĆ: Vojvodina republika

01 Dec 2011

Ideja Dragana Veselinova o Vojvodini republici dobra je kao „radna hipoteza“, o kojoj bi trebalo razmišljati i sporiti se oko nje

Ova sintagma nije naravno prvi put izre?ena. Ona otvara niz pitanja i sumu refleksija u razli?itim pravcima – ovde i sada.

Upravo ovde i sada nju nudi Dragan Veselinov, nekada me?u liderima DOS-a, a kasnije odsutan iz politi?kog života, nakon jednog saobra?ajnog udesa sa tragi?nim ishodom. Sintagma ina?e spada u „zapaljive“ i budi prise?anja na mnogo šta. Jedno je suvišno, ono kako je to sa republikom zapo?elo na Kosovu – pore?enja nisu umesna – a danas su i Srbija i Kosovo u politi?kom smislu u tom „zavezanom ?voru“ kosovskom. Sa njim se mu?e i u Briselu i u Berlinu. Mnogo su važnija pitanja i nedoumice koje se name?u – obnovi?e se povika sa svih strana u smislu da je to separatizam.

Još se Statut pamti po tome, jer su se iz politi?kih struktura, a posebno iz SPC, ?uli glasovi o separatizmu. Stvar je još na Ustavnom sudu. To ovaj problem komplikuje. Ova ideja ne?e lako dobiti podršku i to ?e biti posledica prethodno otvorenog pitanja. Ovde pitanje ne samo da biva u smislu pitanja kao takvog, ve? je i negacija pitanja koje bi u normalnim prilikama bilo legitimno – po Ustavu Srbije Vojvodina ima autonomiju koja izvire iz istorijskih predpostavki – starija je od mnogih suvereniteta i istorije njenog osporavanja, odnosno povremenih ukidanja ili ograni?avanja autonomije. To je od po?etka tako – recimo godinu 1848– 1849. ne treba gubiti iz vida – do Miloševi?a i njegovog neuspelog pokušaja likvidacije autonomije Vojvodine. Osnovno pitanje mnogi još nisu postavili, a nije ga se dotakao ni Veselinov. Tog se pitanja uostalom boje i svi „autonomaši“. Vrlo je teško, ako ne i nemogu?e tražiti republiku u nedovršenoj republici Srbiji, jer i sa autonomijom ne ide nikako: od mnogih obe?anja o vra?anju nadležnosti ostvareno je tek nešto malo. Same autonomije u zvani?no postoje?oj APV i ima i nema. Više je nema nego što je ima.

Savremena politi?ka filozofija autonomije u Evropi name?e još veliki broj pitanja, pa i dilema – cilj ovog zapisa je da ih pomenemo.

Autonomije uspevaju u poodmaklom procesu decentralizacije, a to se u našim balkanskim prilikama jedva zapaža. Ne može biti jake autonomije u slabo decentralizovanoj Srbiji. U Evropi su autonomije gra?ene u tom kontekstu. Prvo se mora imati funkcionalna autonomija, pa je onda „dizati na viši nivo“, kako D. Veselinov kaže. Lako se može dogoditi da imamo nedovršene i Republiku – mislimo na Srbiju – i autonomiju. A danas su obe nefunkcionalne, jer nadležnosti nisu razgrani?ene ni u meri koju nalaže Ustav Srbije. Negde kod D. ?osi?a ili kod mitropolita Amfilohija i ne treba tražiti objašnjenje, jer centralisti?ka – a to je vladaju?a koncepcija, uvek decentralizaciju i autonomiju doživljava kao da neko nekom „uzima nešto“. Da je jaka autonomija znak i jemstvo jake Srbije, toga se ovde svi boje, kao što se boje i obrnutog – jaka, ure?ena i decentralizovana Srbija je širenje prostora jake autonomije. Stari marksisti u jednom su u pravu – nije problem u tome što „politi?ka odluka ide ?esto ispred ekonomske“, ve? u tome da ona mora da bude saobražena istorijskim i ekonomskim predpostavkama i ?injenicama. I deca znaju tu istinu – da nema slobode bez ekonomske slobode, niti recimo pune autonomije bez stabilne i ure?ene države. Dovoljno je pogledati niz autonomija u Nema?koj i širom Evrope.

Prostije re?eno, ideja D. Veselinova je dobra kao „radna hipoteza“, o kojoj bi trebalo razmišljati i sporiti se oko nje.

I u kasnom srednjem veku, izraz „zemlje“ se ?eš?e upotrebljavao od izraza država. Sre?u se tako „srpske zemlje“, „ruske zemlje“, jer su države – to je poznato – efemeride u stihiji mena i zbivanja. Ovako izre?ena ideja Veselinova nije znak nekog separatizma – a povika ?e biti – ve? nastojanje da se balkanski haos etatisti?ki uredi do stepena podnošljivosti i održivosti. To se najbolje vidi na pomenutom „kosovskom ?voru“ ?ak i u današnjem stanju. Ili, druga?ije re?eno, nije ova ideja nova, ali bi na nov na?in valjalo o njoj razmišljati. Ima li Vojvodina danas politi?ku i kulturnu elitu za to – na to pitanje još niko racionalno nije odgovorio. Svakodnevnica pokazuje da su ?eš?e nagodbe i pogodbe po liniji uskih interesa nego promišljeni pristup. Isti ovi problemi mu?e i današnju Italiju koja je kasno – i danas je to muka Italijanima – izabrala državu kao pojam i kao realnost. Tek krajem XIX veka, no kod nas se malo razmišlja o tome. A šta biva kada se prvo upotrebi formula države, a potom formula autonomije, vidimo i na Kosovu.

Ovaj zapis ne nudi odgovore, ve? niz otvorenih pitanja, a izme?u toga ima velike razlike.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!