MIRKO ĐORĐEVIĆ: Vojvodina na određeno vreme

31 Jul 2012

Ne zavaravajmo se, pobedili su Milošević i Šešelj

Nakon majskih izbora građani se s pravom pitaju čemu izbori ako se sve može menjati, pa i izborna volja građana – a to je na delu.

Ovo što se događa oko Vojvodine bode oči svima, a u inostranstvu odjek nije mali. Koalicija oko DS u Vojvodini je osvojila ubedljivu većinu – i po zakonu sasvim legalno i legitimno – može da formira Vladu, a to je tako i po ustavu Srbije koji regiji jamči autonomiju. I tu je i zapelo. SNS i SPS sa svojima su na vlasti u Beogradu i započeli su promene, skidaju one koji su osvojili poverenje naroda. Dovode svoje na svim novoima, a to je moguće samo nezakonitom i sitnom kombinatorikom sasvim malih stranaka – ali to volja glasača nije. U političkoj teoriji i praksi to se jednostavno zove – puč. To traje u gradovima Srbije i izaziva zaprepašćenje. Legalizovana je neka vrsta masovnog puča koji trese zemlju u momentu kada je zemlja dobila Vladu. Naravno, DS je poražena na izborima i to na svim ključnim za državu mestima i sada bi ovi sve da promene. Jasno je da je Dačić svemoćan, ali ako se to ne ograniči, budući problemi će biti komplikovaniji – Boris Tadić Nejaki je samo još jedan koji je pao na Kosovu. Baš tako. A nije bogznašta ni uradio ni sa Srbijom ni sa nesrećnim Kosovom – poslednjih stotinu godina na Kosovu se gine i živi. Kako ko. To da se neki menjaju donekle je shvatljivo, ali masovna pučistička radnja je ono što trese Srbiju. Ovi bi sada na vlasti sve da promene – promenili bi oni i patrijarha srpskog i sastav Sinoda, ali nema potrebe – ovaj je sa vladikama njihov. Promenili bi ovi i nadbiskupa beogradskog, ali ne mogu – za to se pita papa rimski kome će dati palium da stane na čelo katolika u Srbiji. Promenili bi ovi i muftiju, ali ti su nešto drugo. Imamo u Srbiji barem dvojicu, pa ako zatreba… Dokle će to ići niko ne zna, ali na dobro biti neće.

Ovo oko Vojvodine je prevršilo meru i tek tu niko nije siguran kako i dokle može ići – za sada je izvesno da ide u bestragiju.

Pozivati se na Ustav Srbije mnogo validno nije i nema vajde, jer u tom Ustavu piše da se izborna volja građana mora poštovati – piše i nikom ništa. Šta sve ne piše a nije tako. Definisana je i AP Vojvodina, pa nikako tek to ne ide. Makar i tako kako je i koliko definisano. Sve prinadležnosti se smanjuju ili ukidaju. A USS je stavio poslednju čiviju ili ukucao poslednji ekser u autonomiju uopšte. Taj papir zvani Ustav uostalom i ne vredi mnogo, i većina građana Vojvodine nije za njega ni glasala. Umesto da se nešto menja, ne menja se ništa, osim što se jeftinom kombinatorikom skidaju kadrovi da ne budu partijski a partijski su i sada da gore ne može. Kuda to vodi, niko ne sme ni da se zapita, odnosno ako se neko i zapita, ništa od toga. Doktor B. Pajtić pokušava nešto, ali događaji ga prevazilaze iz dana u dan. On je istaknuti funkcioner u DS, ali u stranci je haos i bezvlašće. Izborni poraz je udario u DS kao grom i visoki funkcioneri još ne mogu da se prisaberu – znalo se i bez Tadićevog upozorenja u izbornoj kampanji da, ako pobede SNS i SPS, Srbija „više neće biti ista”. A bilo je i umnih ljudi koji su govorili i pisali da je ovoj zemlji potreban preokret. Ne mislimo samo na slogan LDP, koji sam po sebi vredi, već i na preokret uopšte, jer ovo je sada ono staro – već dvadeset godina staro – samo malo drugačije presvučeno. Da se ne zavaravamo, pobedili su radikali i socijalisti, odnosno Miloševićevi i Šešeljevi ljudi koji su dočekali svoje vreme. U Evropi naravno to znaju i ozbiljni komentatori iz dana u dan o tome govore – ali šta će i EU učiniti, niko još ne zna jer Kosovo je „rak-rana”, a to priznaje čak i D. Ćosić. Predsednik Republike iz dana u dan daje protivrečne izjave. Ni sam nije siguran šta je u kojoj izjavi kazao. On kaže negde – koliko mu je verovati – čak i da je republikanac, ali to ne znači mnogo – klerikalizacija je vladajuća ideologija. Patrijarh lično učestvuje u formiranju Vlade i bori se za ministarstvo vera koje valja ukinuti – to ne postoji ni u jednoj zemlji ni u okruženju ni podalje. Ovi sada na vlasti menjaju, ali tako da se ništa ni na koji način ne promeni.

Promene bez preokreta nisu promene, a Srbiji je potreban zaista kopernikanski preokret – niko ga na horizontu i ne vidi.

Za sada je Vojvodina na čekanju ili je ima na određeno vreme, kako je krenulo može se ona održati, ali i prodati na rate. Pred nama je paradoks: kako god glasali građani Vojvodine, od njih ništa ne zavisi i to se iz svega dosadašnjeg vidi. Sa Dačićevom Vladom – u kojoj on drži i resor policije – Srbija je otišla udesno, a vojvođanski birači pokazuju i jedan drugi smer. Sa Vojvodinom se može trgovati i trgovalo se godinama. Može se ona prodati i na tri čeka, ali za celu Srbiju to nije dobro. A Srbija danas je iz dva dela nikako iz tri, i može biti cela samo sa jednom jakom autonomijom utemeljenom na modernom Ustavu.

Ovako imamo Vojvodinu na određeno vreme, a Srbiju u bespuću.

(Autonomija)