MIRKO ĐORĐEVIĆ: Vojvodina kao medijska igračka

17 Dec 2011

Nekom je potrebno da u igri oko neuspeha Srbije sve svali na Vojvodinu i da izazove pometnju – taj trik odavno “pali”

Kada ozbiljni istoričari i analitičari zaćute – a Lazara Vrkatića odavno nema među nama – mediji od svega prave zabavu i igračku.

Malo je ko čitao knjigu francuskog akademika Žana Beranžea – Istorija habsburške monarhije 1237. do 1918. Kako je nestala ova velika državna zajednica i šta je od nje ostalo – malo koga zanima. I o Vojvodini se piše nekako politički i partijski usko, a u medijima sve češće srećemo, čak pod oznakom – ekskluzivno – napise koji su neka vrsta dimne zavese nad stvarnim problemima. Nema, naravno, ni u izgledu obnove Imperije, ali proizvoljnostima – sa političkom pozadinom – mesta ima i to sve više. Boginja Klio je rekla svoje i restauracije su uvek neuspele – i tako i treba da bude. Nestala je potom i Jugoslavija, ali su rušitelji ostavili dubok trag. Oto fon Habsburg, član Saveta Evrope, našao je mir u legendarnoj “kapucinskoj grobnici” u Beču, no godine 1996. je posetio Sarajevo, razoreno po obrascu razorene zemlje i ostavio je belešku/pismo, koju mu je poslao Željko Ražnatović Arkan. “Imajte na umu Franju Ferdinanda”. Deluje sumorno i grozno, no bilo je tako – umesto nostalgije rušitelj je nudio osvetu uz pretnju.

Ostalo znamo i slike su još žive, ali se i o Vojvodini na sličan način razmišlja, i to čak i danas. Ne, neće Vojvodina biti država niti ima separatizma u Vojvodini, ali u potrazi za “ekskluzivnim” vestima ispisuju se besmislice samo sa jednim ciljem – da se zbriše autonomija koja postoji legalno po Ustavu Srbije. Da joj se ne vrate nadležnosti koje su joj obećane i koje nikako da se vrate. Nije ovo nikakva analiza istorijskih okolnosti – ovo je reč nužna o “dimnim zavesma”, koje se s vremena na vreme stvaraju u medijima i koje nisu nikako bezazlena rabota u politici prema Vojvodini. Pre nekih nedelju dana, jedne beogradske novine su pod oznakom ekskluzivno donele vest koja glasi – “Vojvodina dobija datum za pregovore s novom Austrougarskom”. Beograd nije dobio datum za pregovore – kaže se tu – sa EU, i sada je za njih ovo „ekskluzivno”.

Nekom je potrebno da u igri oko neuspeha Srbije sve svali na Vojvodinu i da izazove pometnju – taj trik odavno “pali”.

Neće biti dobro ne osvrnuti se na to – jer ovde trikovi pale uvek. Posebno politikanski trikovi koji su zamena za dimne zavese. Ili je obrnuto – dimne zavese su zamena za te trikove. Vojvodina će uskoro – raspisao se novinar – okušati sreću sa evropskim integracijama. Navodno se neko iz Vojvodine sprema da sedne za sto sa “starom ekipom” – Češkom, Slovačkom, Hrvatskom, Slovenijom, BiH, Poljskom, Rumunijom i – tu je trik – severnim delom Italije. Ovo poslednje je možda najzanimljivije, jer to je deo Italije u kojoj sever zvani Padanija traži secesiju. Njen lider Bosi godinama drži u svom radnom kabinetu sliku Slobodana Miloševića koji mu je uzor. Ne vojvođanski, već srpski vođa je uzor secesije i priča postaje zamamna – samo nije jasno šta će u toj priči Vojvodina, koja ima svoju autonomiju i u kojoj ni traga nekog secesionizma nema. Do secesije je izgleda stalo drčnim nacionalistima koji su Balkan zavili u crno. I koji i Vojvodini rade o glavi i stoga su ovakve priče dostojne zapisa, ako ne i komentara. Naravno, priča je “ekskluzivna” ali sasvim neutemeljena i zlonamerna.

Autori ovakvih priča međutim nisu naivni – oni znaju kako se priča plasira. Autonomije su – Nemačka ih ima mnogo – političko bogatstvo jedne države i u miljeu uvek nužne decentralizacije ono su što se ne bi smelo zaobići. Autori ovakvih priča se obično ne potpisuju, no autor se analizom naći može – a i kada se potpisuju, zna se šta hoće sa tim insinuacijama. “Autonomije su zlo po sebi”, poruka je jasna i po takvom principu ih treba ukinuti. Obrnuto je – ukidanje autonomije Kosova nas je dovelo da zida pred kojim smo sada nemoćni. U tom smislu ova priča nije naivna, i stoga je mediji ponavljaju kao igračku. Danas se i stare države – u krizi oko evrozone – odriču značajnog dela tradicionalnog suvereniteta, a ovde se od opština prave nekakve SAO širom Balkana. A prave autonomije, multinacionalne i multikonfesionalne, dovode se u sumnju čak i na ovakav način. To je stari trik da bi se problemi prikrili. Zaboravlja se da Vojvodina nije ni Sandžak ni Kosovo, već regija koja se sasvim legitimno povezuje sa drugim regijama u savremenoj Evropi.

Sigurno će ovakvih priča biti češće i više ukoliko pravi istoričari i znalci – analitičari budu ćutali.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!