MIRKO ĐORĐEVIĆ: Tu ni Jalta nije daleko

04 Sep 2012

Srbija se „upodobljava” Rusiji

Očekuje se susret T. Nikolića sa V. Putinom negde na obali Crnoga mora u raskošnim dvorima carskim – komentari već „idu“ i u domaćoj i u stranoj štampi. Biće konačno formulisana međudržavna strategija koju su još B. Tadić i Putin najavljivali – ali to uradili nisu. To će biti nekakav obavezujući dokument. Zanimljivo je da i ozbiljni analitičari u svetu i kod nas pominju Jaltu, a to se nama čini ipak malo nategnuto, jer nikakva se velika trojica tu sastati neće – kao 1945. godine. Ali, Srbija i Rusija su sve bliže, i pažnja svetskih sila je vidljiva – ovde se seku interesi i Istoka i Zapada. Ima tu, dakle, ipak nečega, a znaci koji govore o približavanju Srbije Rusiji su brojni. Od Srbije je Rusija dobila zvanično obećanje da nikada neće u NATO, a to im je važno. Sa novim vlastima i sve vidljivijim „upodobljavanjem“ lokalnih vlasti sa onima u Beogradu, SNS i SPS su jasne – zemlja ide udesno. Prvi ministar Dačić se izjašnjava protiv „evrofanatika“, kakvi su Nikolić i Vučić navodno, a sebe vidi kao nacionalistu tvrdokornijeg tipa. Rusija će nam – ta legenda je još u opticaju – sačuvati Kosovo, a krediti ruski su tu iako ih niko još video nije.

A odnosi između Srbije i Rusije nisu tako ružičasti kako režim tvrdi, i brojne prepreke postoje – Rusija na svojoj teritoriji recimo drži grupu srpske političke emigracije – M. Marković i kompanija – a to ni jedna zemlja ne dopušta – emigrante potražuju sudovi u Srbiji. Po međunarodnom i jasno formulisanom pravu regnum regno non praescribit leges, što će reći da države moraju uzajamno poštovati zakone i boriti se protiv snaga koje bi da ruše poredak. No, o tome se sada ćuti. Da li će u tom susretu na Krimu i o tome biti reči, ne znamo. Ali vidljivi znaci govore za sebe: ovih dana je u Srbiji osnovana Partija Rusa Srbije, koja je uredno registrovana pod rednim brojem 91. Kažu da toga u svetu nema, ali u našim balkanskim prilikama ima. Ima partija i to s nacionalnim predznakom srpskim i u BIH i u Hrvatskoj ili u Crnoj Gori, ali teško u Srbiji ide partijama koje imaju predznak druge nacije. Recimo sa Crnogorskom partijom, i tako dalje. A ova Stranka Rusa u Srbiji ima zaštitu SPC. Nikako nije jasno kako bi prošla recimo stranka Turaka u Srbiji, jer ovde ima i Turaka i njihovih potomaka, a i drugih etnosa. Uostalom, kao da u Srbiji nema već dovoljno proruskih stranaka. Ako vlast naginje Rusiji, toga će biti sve više.

Da li će dvojica predsednika i o tome razgovarati negde u Sočiju ili u Livadiji, videćemo za nekoliko dana – a nama se čini da će razgovarati.

Rusija ima jake razloge za razgovor, jer Srbija je okružena zemljama koje su članice NATO alijanse. Srbija bi joj mogla biti važno uporište. I Putin i patrijarh moskovski i vascele Rusije Kiril jasno kažu da je bitno da alijansa NATO bude što dalje od njenih granica. Ta balkanska karta ruske politike opet je na stolu – a vekovima je išlo i ovako i onako, nikad bez većeg uspeha. To znamo iz istorije. Stoga će vojvoda Toma N. biti na iskušenju, i to mučnom. A SPC i RPC neguju bliske odnose sestrinskih partija i crkava koji nikada u istoriji nisu bili bolji. A crkve naravno nisu političke partije, ali su moćan politički faktor i u Srbiji i u Rusiji. Nije stoga isključen i susret vojvode Tome N. sa sveruskim patrijarhom Kirilom, a to je uostalom i protokolarno moguće i uobičajeno je.

Bilo kako bilo, susret neće biti protokolaran ni rutinski – jer i Srbija zna koju kartu u rukama – ili u rukavu – drži V. V. Putin, a Rusija zna sa kakvom kartom može da startuje vojvoda Toma N. Negde tamo u rezidenciji na potoku – to je neki Bočarov ručej – biće ozbiljnih razgovora. Iz Brisela naravno to posmatraju i u ovom trenutku niko ne zna naredni potez baronice K. Ešton, a poseta J. Kacina je bila samo izvidnica. Neki već govore da srpski politički voz ide na istok, a mnogi znaci to i potvrđuju. Ne treba gubiti iz vida da – koliko god se to poricalo – postoji i tajna diplomatija, a ona je u rusko-srpskim odnosima igrala uvek veliku ulogu. To su razlozi zbog kojih ova poseta izaziva toliku pažnju i kod kuće i u svetu – uz brojne nepoznanice i enigme.

Uostalom, nakon ovog susreta V.V. Putin najavljuje još jednu posetu Srbiji, već ove godine. Rusiji je sada Srbija važna, a da li je Srbiji Rusija toliko važna ne znamo jer u Srbiji opozicije barem za sada i nema. Tadićeva DS je zbunjena, ona zbunjuje javnost ali i članstvo svoje. Ako se krene ovako sa ideologijom „upodobljavanja“ na svim nivoima, može se dogoditi da se i Srbija upodobi Rusiji, budući da je obrnuto isključeno. Imali smo pod Miloševićem ono prisajedinjenje Srbije Rusiji – pa čak i zahteve da se Rusija prisajedini Srbiji – ali su sve to odnele mutne vode zajedno sa Miloševićem i slomom njegove politike. No, kako je ono Čerčil govorio – u politici nikada ne reci nikad. A i on je bio na Krimu u Jalti i znao je šta radi. No sada su druga vremena, i bez Jalte se može dogovarati. A V.V. Putin dobro zna šta je muka najveća T. Nikolića – to je Kosovo za koje se govori da Nikolić ima neko rešenje, a zapravo ga nema, odnosno niko to video nije ni u Beogradu ni u Prištini – pa ni oni u Briselu kod baronice Ešton, koja se živo zanima za ovu posetu T. Nikolića Putinu.

Ima nepoznanica, ali i znakove vremena treba pažljivije čitati, posebno vremena ovakve blizine Beograda i Moskve.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!