MIRKO ĐORĐEVIĆ: Svi smo mi balvani

27 Oct 2011

Pribeglo se osveštavanju balvana i barikada, ali šta sve nismo osveštavali i krstili, i ne ide, pa ne ide. Kog sve političara nismo ovih godina krstili, pa se pokazalo da je ostao nedokršten

Vreme balvana nikako da prođe i dokoni filozofi – a pisac ovog zapisa je filozof – raspravljaju o etimologiji reči na udarnim mestima u novinama. Etimologija ove reči uopšte nije komplikovana – to su sredstva koja se odvajkada koriste. Kada nema balvana, može da bude od koristi i jogurt, i svi se sećamo burnih zbivanja iz vremena “oslobađanja Vojvodine od autonomaša i birokrata”. Bilo je mnogo i balvana i jogurta po glavi stanovnika i avaj – nije nam na dobro izašlo. Nije napisana ni istorija balvana, iako su ih naši stari koristili i u vreme sv. Save. Raspravljati o tome bilo bi zabava, ali nama do zabave nije, jer balvanima se evo rešava pitanje Kosova.

Mnogo je ozbiljnije pitanje političke uloge balvana i posledica koje iz toga proističu po sve nas i po Srbiju u celini.

Tu smo izgleda svi mi balvani ili nas političari-balvani tako upotrebljavaju. Balvanima prečimo put drugima, ali i sebi samima i teško da ćemo nekuda stići – koliko smo toga imali od Slovenije do Krajine i do ravnoga Kosova, dobro znamo. Znamo i kako nam je bilo, iako mnogi ne vide kako nam je sada i ovde. Balvanima nećemo sprečiti Albance da raspoređuju svoje carinike na slavom ovenčanom Brnjaku i Jarinju. Ni srpske ni albanske carinike neće ni Srbi ni Albanci. To su zvaničnici na barikadama izjavili doslovce. Vojvoda Zvonko Veselinović i njegovi albanski drugari su to najbolje shvatili: oni okreću robu bez carine i trguju u vrednosti od 100 miliona dolara godišnje. To piše ozbiljna evropska i američka štampa, ali i bez njih svi to znamo. Znamo da smo balvani na čijim se temeljima ostvaruje profit. Političku štetu trpimo i mi i Albanci – no za to malo ko mari. U tom poslu oko balvana i barikada je i SPC sa njenim sveštenstvom – svakoga dana gledamo kako sveštenik u mantiji i sa krstom u ruci stoji na balvanima-barikadama.

O tome svi ćute jer nikom nije stalo da se posao kvari kada je reč o Kosovu i njegovoj sudbini.

Pribeglo se osveštavanju balvana i barikada, ali šta sve nismo osveštavali i krstili, i ne ide, pa ne ide. Kog sve političara nismo ovih godina krstili, pa se pokazalo da je ostao nedokršten. Kada su jednog uglednog političara kristili u Ostrogu, sam je mitropolit Amfilohije izjavio – obraćajući se ocu Joilu koji je obavio čin: “Nije nam uspelo, oče Joilo”. Dugim rečima, i krštenje može da bude nevaljano, jer crkva je tu da svešta badnjake, a ne balvane. A balvana među nama ima mnogo, a među političarima najviše. Ako smo kao država potpisali Kumanovski sporazum, pitanje je čemu sve ovo sada dole na Kosovu, kada se zna da nam dobro biti neće, no – bitan je biznis i profit. I tako dalje, o čemu u ovom zapisu nećemo šire.

Ozbiljan čin i ritual – pa i ozbiljan politički potez – ne ponavljaju se, jer se ponavljanjem banalizuju. Igleda da su nam balvani u glavi, ali za to u srpskom jeziku postoji reč balavander – takvih je među političarima najviše. Bliži se kraj godine i primiče se vreme badnjaka, pa bi i o tome valjalo razmisliti. Nevolja je u tome što malo ko razmišlja šta će sa Kosovom, recimo, biti u narednim godinama.

Za sada su nam svima u glavi balvani i oni nam smetaju da o ozbiljnim temama ozbiljnije rasudimo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!