MIRKO ĐORĐEVIĆ: Sibilinski glas za Vojvodinu

“Srpsko zakonodavstvo ne predviđa kaznu za nepoštovanje odluka suda”.

Snežana Malović

Dama koja ovo izjavljuje je ministarka pravde u Srbiji ili malo konvencionalnijim jezikom rečeno – čuvar državnog pečata. Odluke Ustavnog suda su meritorne i iz njih sledi sistem zakona, i to važi i u ustavnim monarhijama. Ustavni sud može da “sudi” i suverenu i, recimo, predsedniku SAD ili koje druge zemlje. U Srbiji je to malo drugačije, tačnije “mnogo malo drugačije”, a može i kako ko hoće. Ako bi i formalno tako bilo po važećem Poslovniku Ustavnog suda – što je nonsens – onda se nameće pitanje čemu uopšte Ustavni sud. Kog će nam to vraga, sve te sudije u togama, onako svečano zaogrnute – da to nije neki partijski skup koji može da kaže ono o čemu su mu rekli da nešto kaže. Donosi dakle Ustavni sud odluke i niko nije obavezan da se po njima ponaša, niko ne može biti kažnjen za antiustavnu delatnost. I tako dalje. Ili nešto nije u redu sa Ustavnim sudom ili sa samim Ustavom. Ili nešto nije u redu sa nama svima.

U vezi sa ovim oko Vojvodine – mislimo na odluke Ustavnog suda – ovo nisu sva pitanja koja nas muče. Ako je AP Vojvodina u Srbiji – a jeste – onda šta ćemo sa odlukama. Vojvodina neće snositi nikakve posledice zbog toga ako odluke ne poštuje – nema kazne za to. Sud i nije morao da donosi odluke ako je tako. A odluke su tu i šta ćemo sada – niko jasno da kaže. Vojvodina sa svojom autonomijom je to po Ustavu i Ustavni sud je promašio svoj posao. Može i ovako i onako. Barem tu je ministarka jasna, ali opet ništa jasno nije – po Ustavu je Vojvodina zahtevala svoje prinadležnosti i treba da ih dobije. A ne dobija ih. Obrnuto je, ona joj se uskraćuju uz simbole i ostalo. Po Ustavu ima Vladu i grb i zastavu, a po odluci Ustavnog suda ništa.

Stvari se komplikuju još i više, jer građani Vojvodine se nisu bili pretrgli oko glasanja za ovaj Ustav kakav Srbija ima.

Ili ćemo, dakle, imati Ustav koji važi i u Srbiji uže i u Vojvodini ili ćemo se i dalje koprcati sa ovim i ovakvim izjavama. Vojvodina ima Statut, ali za Ustavni sud to mnogo ne znači i tako redom. Umesto ove pravno nemoguće ekvilibristike, valjalo bi se zapitati još o nečem. Možda i nije to Ustavni sud nego neki partijski organ u kojem sede delegati raznih stranaka, pa tako redom – sve liči na jurisprudenciju doktora K. koji je veliki stručnjak za ove rabote. Legendarni i neponovljivi Vuk J. u jednoj izjavi kaže da će Kosovo ući u OUN samo “preko mene mrtvog”. Deluje bizarno, ali bolje je da Vuk J. poživi, pa će se videti šta će dalje biti. I ovo nam liči s Vojvodinom na sličnu ujdurmu, samo autor nije legendarni Vuk J. Tim pre što je AP Vojvodina ustavni činilac Srbije i tu je ekvilibristika ovog tipa apsolutno nepotrebna. Uzgred, biće kako je bilo, a ovo je samo muka u sastavljanju Vlade – i one u Beogradu i one u Novom Sadu. Po Ustavu, Vlade se moraju dogovoriti. Još jednostavnije, Vojvodina ima šta treba da ima, a ovo je igra za zabavu, kao da nam zabava sličnih nije odavno dosta. Jedni se igraju države, a drugi se igraju autonomije. Postoji jedno objašnjenje Vesne Pešić, koje ne možemo da ne prihvatimo – “Savez Vučić – Dačić – Dinkić je greška i dokaz da je naš izborni zakon kretenski”. Da je samo izborni zakon, još bi bilo dobro – ovi misle i veruju – ovi što sastavljaju Vladu – da smo i mi svi kreteni i ljudi koji pojma nemaju šta je država, a šta je autonomija. Preosvećeni Amfilohije ima strategiju – on je utrojio molitve da EU propadne i da NATO alijanska skonča. Preosvećeni ima svoj stav i o AP Vojvodini i sličan je onom koji ima za Crnu Goru. Crnoj Gori je dovoljna autonomija, ali za Vojvodinu je i to mnogo, i nju bi trebalo lišiti autonomije. Čak i ovog nivoa koji sada ima. Na Balkanu iznenađenja nema. Može postojati i Ustavni sud, ali da bude naše partije, odnosno stranaka koje se budu dogovorile o svemu. Jedini odgovor na ovu ekvilibristiku je još jača autonomija Vojvodine na dobro i Novog Sada i Beograda. Zbunila nas je ministarka, ali valja imati na umu da su i nju davno zbunili. Stoga i nema potrebe zabavljati se previše jer zabava nam je tužna – i to odavno.

(Autonomija)

(+6 rating, 6 votes)

 Loading ...

Pogledajte još:

• 
  MIRKO ĐORĐEVIĆ: Strah od uticaja
• 
  ZLATKO JELISAVAC: Rio Negro a u Zrenjaninu
• 
  LASLO VEGEL: Beznadežna pitanja
• 
  IGOR BESERMENJI: Zanemimo kada bi trebalo da smo najglasniji

Posted by admin on jul 23 2012. Filed under Autonomija, Autori, Decentralizacija, Izdvajamo, Mirko Đorđević, Pogledi, Vojvodina. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry