MIRKO ĐORĐEVIĆ: Rani jadi Gospodara Vučića

21 Feb 2014

Mesija bez vizije

Prvi potpredsednik Vlade i prvak SNS još je mlad ?ovek a na politi?koj sceni ga vide kao Mesiju i spasioca – ovo je samo osvrt na to.

„Rani jadi“ su sintagma iz doba sentimentalizma u evropskoj literaturi, no ovde se ne?emo baviti recimo ljubavnim jadima ovog politi?ara. Njegova biografija je bogata sa obrtima koje neki nazivaju „kopernikanskim“, ali sve u našem vi?enju nema veze sa nesre?nim Nikolom Kopernikom. Ali ima veze sa Maxom Weberom, koji se religijskim problemima bavio i utemeljio u?enje o ra?anju modernog kapitalizma iz duha protestantizma. Dosta dobro poznajemo – to nam je struka – delo Weberovo i nema naznaka da je Vu?i? daleko odmakao u studijama, i stoga ?e ovo biti samo napomene ili skica.

Pre toga još nešto. Recenzirao je Vu?i? svojevremeno knjigu o Vatikanu u smislu da je to „satanino gnezdo“ . Ozbiljan politi?ar tako ne ?ini – ?etni?ki vojvoda Toma N. bio je na intronizaciji pape Franje – no obrti zaista postoje, ali nisu „kopernikanski“ sigurno, ve? ono što kazuje naša sintagma – „okretanje ?urka naopako“. Ono o Weberu i protestantizmu je mnogo važnije – sticanje bogatstva je dobro delo i korisno je za društvo jer tako je – po Weberu – nastala srednja klasa, koja je osa dinamike ekonomskoga razvoja, to je put bogu i blagostanju. Taj duh protestantizma je nespojiv s duhom pravoslavlja i katolicizma, i s na?inom života društava utemeljenim na njima. A ako ima kriminala, to je drugo pitanje, s tim se društvo bori i na istoku i na zapadu. Kako ?e Gospodar Vu?i? izvesti na sudu nekog Miškovi?a. to nikom jasno nije – te teško?e Vu?i?eve proisti?u iz lošeg poimanja kapitalizma iz duha protestantizma. To je samo jedan primer, ali politi?ari ne mare ni za religiju ni za ekonomiju, oni sve vide kroz svoje politi?ke nao?ari i to može biti opasno. Deluje paradoksalno, ali za politi?ara ne bi sve smelo biti politika. Isti?emo ove napomene ne samo radi samog Vu?i?a nego u širem smislu. Bio je Vu?i? drugi i u stranci i u vladi, gde je formalno još uvek. U izbornoj groznici ima kombinacija mnogo, a u sedištu je ne samo Vu?i?ev odnos prema vojvodi Tomi N. nego odnos prema u Vladi prvom ?oveku Ivici Da?i?u, koga navodno ho?e da pomeri, smeni i da sam bude premijer. Stoga Vu?i? hita u Brisel, jer Da?i?eva vizija privla?i pažnju i pominje se nominacija za Nobelovu nagradu – ne zajedno sa Vu?i?em nego sa Hašimom Ta?ijem. A to se meri ne samo ovde u Srbiji nego i u Briselu, Vašingtonu ili u Moskvi, te Parizu.

Ko ?e biti prvi, a ko drugi – pokaza?e vreme i formalni rezultati izbora marta meseca, ali politi?ar mora da ima viziju, a Vu?i? je nema.

Onako kako se odnose politi?ari prema religijskim konceptima tako se odnose i prema istoriji. Svi su se aktivirali povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata – a to je posao istori?ara. Jedan primer pada u o?i i njime ?emo potkrepiti naše primedbe. Naumio je bio neko u Vladi, a podržao je to i Gospodar Vu?i?, da Gavrilu Principu podigne ogroman spomenik na Kalemegdanu; i legendarni mladi Bosanac bi gledao prema Evropi. Nije sporan spomenik jer i toga ima kao i ulica – sporna je simbolika u sadašnjem trenutku a takve i sli?ne greške politi?ar ne sme da pravi. Oglasio se vode?i evropski komentator G. Altman – a njegovo mišljenje se u Briselu uvažava – i jasno stavio do znanja jednu ?injenicu: „Ukoliko su rezultati istraživanja javnog mjenja ispravni, izborni rezultat koji ?e podrazumevati snažniju ili ?ak apsolutnu ve?inu SNS izaziva bojazan na koji ?e stranka, odnosno Aleksandar Vu?i? to iskoristiti. Možemo samo da se nadamo da ?e Vu?i? ozbiljno uzeti u obzir bojazni svojih evropskih partnera, ali zalaganjem za podizanje spomenika Gavrilu Principu na Kalemegdanu zaista ne šalje pozitivne signale.“

Sad se u smislu naših napomena name?e pitanje kako ?e Vu?i? postupiti, i niko u ovom momentu ne zna šta sve može biti, jer zemlja je na putu za prijem u EU. Ni u politici nije sve neka uska politi?ka ra?unica, jer kako kaže Mark Tven – istorija se ne ponavlja, ali se „rimuje sa sadašnjoš?u“. Ima se utisak da je Da?i? to rimovanje s Kosovom bolje razumeo. U Ustavu stoji da je Kosovo sastavni deo teritorije Srbije, ali ono što se u Briselu utana?uje i potpisuje u raskoraku je sa ovim ustavnim odredbama. Politika nije samo veština kombinacija oko izbora, koalicija javnih i tajnih – politika ima više dimenzija. Ako neko ho?e da bude Prvi ili ?ak Mesija ili Spasilac, on mora da vodi ra?una i šta ?ita i o ?emu govori, i kad ?ita i kad govori. Lako je bilo De Golu, on je u Remsu držao svoj najvažniji predizborni miting, i na primedbu novinara kako u njegovom govoru nema re?i o istoriji – a Francuzima je Rems kao nama Ži?a – De Gol je odgovorao: „Ja sam istorija, ja ?uvam Republiku i od istorije i od sadašnjosti bez pompe jer nisam Mesija“.

Rani jadi u internom životu budu i pro?u, ali kad potraju, budu teret svima – a u Srbiji nije Vu?i? jedini koji se nudi kao Spasilac i Mesija.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!