MIRKO ĐORĐEVIĆ: Predizborna vrućica muči i Vojvodinu

18 Apr 2012

Lakrdijaši su ipak bolji od lažova – oni barem i sa sobom zbijaju šale. Na vašaru je uvek tako. A na ovom vašaru predizbornom lakrdijaši su najoriginalniji. Nas su bombardovali, ali mi i danas sebe bombardujemo

Da je u pitanju samo predizborna groznica, ne bi bilo neobično – i u drugim zemljama je tako – ovo je vrućica u kojoj smo počeli da buncamo.

Kandidati za šefa države – a ima ih tuce čitavo – zaista buncaju i izriču poruke koje zbunjuju. Čak i ozbiljni analitičari su zbunjeni, a u svetu u medijima ova naša kampanja otišla je na stranice koje se čitaju kao zabava – a nama do zabave sigurno nije. Do te mere su svi isti i slični, da imena nije nužno navoditi. Bezmalo svi su iz šinjela diktatora S. Miloševića. Uzvikuje legendarni ministar Vuk J. da će SNS uvesti zemlju u rat, kao da nismo još u ratu, i to sada, i sami Srbi sa sobom. Naravno, ni srećnim manjinama ne cvetaju ruže, pa efendija M. Zukorlić hoće Srbiju republiku-džamahiriju na čijem će čelu vladati srećno i dugovečno. Neki Vučić A. govori o Pijemontu, a dao bi bog da zna šta je to i gde je i kada je bilo – u Italiji je to bilo, a u Srbiji nikada. Ko sve neće da bude Macini ili Garibaldi, a ovi i slični su Srbiju odavno skratili i osakatili. Sada pišu knjige i slave to kao pobedu, jer reči su fatalno devalvirale. Za Tomu Grobara kažu “izdao je Šešelja pa će izdati i Srbiju”. Ovde je svak svakog više puta izdao, a najviše je onih koji su izdali sebe. Nekog doktora Miroljuba – ko bi pamtio sva prezimena – juri holandska obaveštajna služba, jer je obećao da će bombardovati brane u toj zemlji zbog Šešelja i Karadžića koji – smatra doktor – čame nevini u haškom zatvoru. Sećamo se jednog sutona u Rimu kada su fontane rimske već bile zažuborile, a one čarobno žubore noću – kada smo u novinama videli vest da će vojvoda Šešelj sravniti sa zemljom Rim i druge prestonice u Evropi. Da je to smešno – odgovorio sam mladoj ženi – a ona mi je rekla da ludilo nikada nije smešno. Ćutao sam. Bile su to ratne devedesete. Surovi ratni dani. Bosna je već bila u plamenu. A u vrućici ne posustaje i sam Matija B. koji izjavljuje da je sada fusnota ona kosovska “najskuplja srpska reč”. Lakrdijaši su ipak bolji od lažova – oni barem i sa sobom zbijaju šale. Na vašaru je uvek tako. A na ovom vašaru predizbornom lakrdijaši su najoriginalniji. Nas su bombardovali, ali mi i danas sebe bombardujemo. Ima i promene neke, jer kosovsku priču više niko ne pominje, a i kada je pomene, niko to ne sluša. Jer i Albanci na Kosovu ne znaju šta će i kuda će. Mnogo liče na nas ili mi na njih.

Najzabavniji je doktor K. zvani Različak i za Uskrs je bio posebno zabavan sa svojim izjavama koje sigurno i sam ne čuje.

Nema ni potrebe jer jedna je dovoljna za više godina, pa i za sledeće izbore. Doktor je autor one čudotvorne Preambule u Ustavu za koju se veruje da je sveta kao plaštanica što se iznosi na Uskrs u svim crkvama. On će, ako dođe na vlast, i Vojvodinu zakititi Preambulom koje sada u takstu Ustava nema. To je mitrovdanski Ustav koji su sročili ustavopisci iz vremena doktora K. U članovima Ustava od 182. do 187. jasno piše sve o Vojvodini, a sada u ovoj predizbornoj vrućici doktor Različak tvrdi da je Statut Vojvodine “protivustavni akt” i zlo veliko, a u njegovom Ustavu piše suprotno. U vrućici se ne zna šta čovek govori no u slučaju doktora Različka zna se šta će biti i sa Srbijom i sa Vojvodinom – biće ono što je činio i S. Milošević i biće nam kako je i onda bilo. Doktor ima mantru da Srbija treba da bude neutralna, a kako će nesrećna Srbija biti neutralna ako bude u ruskoj zoni bezbednosti. Njemu to ne smeta i može da govori šta mu na um padne. I njega i dičnog mitropolita muči Vojvodina jer – sa Kosovom su sve rešili kako carski valja i trebuje. A to o raspetom Kosovu našem najbolje je formulisao – bolje i od doktora Različka – miljenik narodni T. Grobar čiju pobedu očekuju. “Kada dođem na vlast” – poručuje T. N. – “reći ću vam šta ćemo sa Kosovom”. A to što će nam reći već nam je mnogo puta tokom minulih godina rekao i tu smo gde smo. U vrućici predizbornoj. U nekakvom šaljivom listu anarhističke orijentacije – negde izlazi u Parizu – sreli smo frazu italijansku – Serbia fara da se. To će reći, radi za sebe, ali smiso je da Srbija radi protiv sebe. Evrope se boji, a Rusija je daleko i to baš ritualno ponavlja doktor K. od milja u narodu zvani Različak. Nevolja je u tome što se ovde kandidati malo razlikuju jedni od drugih. A ovaj divni cvet inače ne znači razliku, već boje među cvećem poljskim. A to je znao još i Plinije Mlađi u svojoj botanici na latinskom. Umesto cveća nude nam ratni i poratni korov i kite se onom cifrom 11.541 mrtvih samo u Sarajevu i 1.601 dečjim ugašenim životom samo u Sarajevu. A međ decom su svih vera i svih nacionalnosti.

Ima nade u vrućici – kažu doktori – ako temperatura spadne sa nekih tamo 35 stepeni do jutra – biće bolje.

A do sumnjivog jutra je još dvadesetak dana – do Đurđevdana.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!