MIRKO ĐORĐEVIĆ: Potestas clavium Ivice Dačića

jun 19 2012

Srbija je umorna od same sebe

Latinska fraza u naslovu nije slučajna niti je tako komplikovana kako se čini – ministar Dačić, prvak SPS, drži ključeve koje svi pominju.

Da li su svi “ključevi” u njegovim rukama ne znamo sigurno, no on se u sastavljanju Vlade ponaša kao da jesu. Stoga smo svi u situaciji da nagađamo. A nagađaju i u inostranstvu. Žali se ruski ambasador A. Konuzin da ga čude Srbi koji jednako kao da žele da im neko iz inostranstva formira Vladu. Iskusni diplomata je lukav – u beogradskim medijima se pominje i nekakva “ruska vlada” ili nešto slično, ali se pominje – i to upadljivo – i “proevropska”. U svim kombinacijama, Dačić je neizbežan sagovornik. Kada se pomene B. Tadić sa svojom namerom da obrazuje Vladu sa LDP, otvara se nova zamka. Opet Dačić zvecka sa svojim zagonetnim ključevima – može on i sa SNS i tako dalje. Uz M. Dinkića naravno i opet – i tako dalje. Oni na Zapadu su zbunjeni, a Rusi hoće Vladu “bez DS”. Ulog svi određuju po potrebi. Na stolu su Kosovo i RS, a to u ovim prilikama – kao i do sada – jeste najvažniji ulog. Svejedno je to što ulog može biti fiktivan – svi znamo ko odlučuje o Kosovu i šta je famozna Dodikova RS, koja nije država nego entitet u BiH. Bio ulog fiktivan ili stvarno nešto znači nije bitno, jer on uvek može nešto da znači. Pregovarači se smenjuju, i ako zanoće s jednim predlogom, to ne znači da će s njim i osvanuti. Bilo kako bilo, za stolom ih čeka – dok se oni smenjuju – obavezni I. Dačić. I onaj tajanstveni “ulog” čiju stvarnu cenu niko živ ne zna – Kosovo i odnos prema RS. Tu RS su stvorile velike sile, a Kosovo smo – kao nerešiv problem – stvorili mi, naravno, sa Albancima, koji su to jedva dočekali. I sada je teg na kosovskoj vagi, tu gde je i bio – i koriste ga svi, i u Beogradu, i u Prištini i na Zapadu.

Zna, naravno, I. Dačić ko će odlučivati – kao i do sada – ali se ponaša kao da će to biti on sa svojom SPS.

Tajna njegovih “ključeva” je dublja. Ipak i on je – barem tu – dosledan sebi i svojoj SPS. On je s mukom preživeo Peti oktobar i veštom mimikrijom je pokazivao da se menja. Nikada nikom nije oprostio taj Peti oktobar i pad i obaranje S. Miloševića. Sada mu je stalo da se neko pozitivno nasleđe tog doba – koliko ga je ostalo – sasvim utuli. Igra sa Tadićem je pokazala da mu je to i bio cilj – sada Tadića nema i on slobodno može da se ponaša. Više ga ne obavezuje onaj istorijski poljubac pomirenja – sada Dačić oseća da su ključevi u njegovim rukama. Ako postane premijer, još lakše će ići. Neće on nikakvu “kosovsku kancelariju” u Beogradu, koju mu navodno sa Zapada nameću, a ima i ministarstvo za Kosovo i državne sektretare. Ne preti njemu toliko oslabljeni B. Tadić, nego Č. Jovanović. Nije LDP zablistao na izborima velikim brojem osvojenih poslaničkih mesta, ali ukazuje na činjenicu – koju svi pominju bez objašnjenja – da se Srbija nalazi na prekretnici. Ili će se s Dačićem vratiti u vode kobnih devedesetih godina, ili će iskoračiti ka EU. Stoga bi Dačićeve “ključeve” valjalo trezvenije pogledati – i on i vojvoda Toma su, istorijski gledano, iz istog ešalona politike koja nas je strovalila u ponor.

Nije ovo prvi put da smo negde između – i jednako na prekretnici, i da razmišljamo kuda ćemo i kako ćemo – i s kim ćemo.

Priznaje I. Dačić da ga Rusi “zovu”, ali to objašnjava rečima – a kada su me sa Zapada zvali da idem sa Tadićem “nije vam smetalo”.

Svi oni koji sada danonoćno sastavljaju Vladu – nisu nepoznati javnosti. Obrti su naravno mogući, jer se ispostavljaju i nekakvi rokovi, ali to ne znači mnogo. Rokove određuje onaj u čijim su rukama ključevi moći da veže i da odrešuje. Onaj izraz “potestas clavium” je star i koristile su ga rimske pape vekovima. I ne samo pape, već i patrijarsi pravoslavni, i laici naravno znaju da upotrebe tu “vlast ključeva”. Srbija stoji i čeka, a sami građani – koliko se vidi – mnogo i ne čekaju, jer nije ovo prvi put da nam isti ljudi kroje sudbinu. Sam vojvoda, koji je krunisan pompezno kao ustavni poglavar Republike malo tu može pomoći – za njega su partijske vrhuške već pripremile ono uistinu kraljevsko pravilo – kraljevo je da kraljuje, a naše je da celom zemljom vladamo. A Vlada će se formirati, no nije svejedno kako i s kim. Ako je formiraju stare snage, neće biti nova i uspešna. Zemlja je u dugovima, a pad dinara obezvređuje svaku platu i penziju. Onaj “grčki” scenario nije više ni u modi – Grci su se prenuli i drugačije su ipak glasali.

Srbija je umorna od same sebe, jer se kao država samo sa sobom graniči, tako da su oni iz sveta bez brige.

(Autonomija)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+3 rating, 3 votes)
Loading ... Loading ...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on jun 19 2012. Filed under Autonomija, Autori, Izbori, Mirko Đorđević. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Prijava | Designed by Gabfire themes | GoDev