MIRKO ĐORĐEVIĆ: Politika je čudo

22 Feb 2013

Ko bi mogao biti srpski De Gol ne znamo, ali o onom francuskom De Golu nešto znamo – no mala nam je vajda od toga

Znamo mi da nam naslov nije nešto novo niti da smo nešto posebno rekli o politici – ima ta dama još ljupkijih epiteta.

Ovo sada kako nam je s ovima na vlasti zaslužuje nekoliko ozbiljnih napomena. Da su vojvoda Toma N. sa svojom SNS i premijer I. Da?i? u kampanji za ?ur?evdanske izbore nešto rekli od ovoga što sada govore i ?ine – sve ovo oko Kosova recimo – sigurno bi izgubili izbore. Nešto je o tome mrsio Boris Nejaki Tadi? i naravno, izgubio je izbore s njegovom DS koje sve manje ima. Sve znamo o prošlosti vojvode Tome N. i njegovog zazivanja ?in?i?evih ubojica, te o Gospodaru Vu?i?u i njegovom ministrovanju. Znamo i iz kog je šinjela premijer Da?i? koji sada vojuje za Kosovo. Ne?emo ovde o njihovoj prošlosti. To je jedino što imaju, jer budu?nosti politi?ke teško da ?e imati, ali to se nikad ne zna jer politika je ?udo jedno. Nema mnogo smisla baviti se ni Da?i?evim “kufer?etom”. I to vidimo jednako ?ine komentatori. “Kofer?e” nije izmislio I. Da?i?, ve? je to stara pri?a. Tek re? dve o tome. Proterao je onaj drugi Gospodar Vu?i? kneza Miloša i on se povukao i živeo u Be?u. Poneo je knez dosta novaca, ali jednako je pomišljao da se vrati na vlast. Rekli su mu u Be?u da po?e u Zagreb, jer tamo ima Srba. Došao je knez i odseo u gostionici “Zlatni rog”. I u?e Ljudevit Gaj te mu knez dade kofer?e s parama, ali ubrzo u?oše i bezbednjaci kazavši da Gaj nije faktor i narede knezu da se povu?e u Be?. I tako dalje. Duga je to pri?a, a Lj. Gaj je bio vešt ?ovek – istori?ari imaju dokumenta. Ali, ovde dosta o tome. Da?i?evo “kofer?e” smo i zaboravili.

Sada su druga vremena u Srbiji, ali politi?ki trikovi su ostali i ponavljaju se jer politika je uistinu ?udo – sve je tu mogu?e.

Sada u Beogradu na televiziji traje neka vrsta tendera za srpskog De Gola. Deluje nam povremeno smešno, ali pratimo sve to. U Beogradu to odavno traje. Postolje ili cokla je tu, ali nema srpskog De Gola da nam ovo s Kosovom reši. Kandidata ima mnogo. Jedni ve? vide na postolju premijera I. Da?i?a, drugi ga tu ne vide i predlažu nekog svog. Taj tender za srpskog De Gola traje godinama. Dosta pristalica ima neki De Gol iz Baj?etine, a za vrat mu navodno duva De Gol iz Žitora?e. Jedna simpati?na gospo?a u nekoj emisiji kaže da to ne ide tako lako. Mi se s tim slažemo, iako o srpskom De Golu još nemamo neki izdiferenciran stav. Znamo samo da nam je De Gol potreban, a nismo sigurni kako da ga i gde na?emo sada kada smo ponovo ovako zbunjeni i podeljeni.

Ko bi mogao biti srpski De Gol ne znamo, ali o onom francuskom De Golu nešto znamo – no mala nam je vajda od toga.

Kao dokazani knjiški moljac mi ?itamo memoare jednog znamenitog Francuza koji je bio De Golov saborac još od 18. juna 1941. godine, a potom i njegov ministar, kratko, vojske i mornarice. On je bio op?injen ulogom generala De Gola, bili su li?ni prijatelji. Do smrti mu je ostao odan i divio mu se. – Jutros, moj generale, pošao sam da Vas vidim ovde u Jelisejskoj palati. Bio sam malo?as u Matinjonu – to je sedište francuske Vlade – Vaši ministri vas ogovaraju i to na pasja preskakala da bog sa?uva. Svašta o vama govore po kancelarijama. – Šta ?ete moj ministre, to je njihov intelektualni trud, drugo ništa i ne rade. Pa šta, na primer, kažu, pita De Gol. – Moj generale, kažu da ste Vi s Vašom politikom veliki folirant, vešt i lukav da vam ravna nema, kažu da Vi u u stvari hvatate muve na sir?e. De Gol mu je kazao – Moj ministre, taj me je dobro pro?itao. Sa Francuzima se druga?ije ne može. Ni sa politi?arima ni partijskim prvacima, i tu je upotrebio još jednu kovanicu “politichiens” koja je postala istorijska, a to se teško prevodi na naš jezik. To je kombinacija re?i politi?ari i psi, nešto kao kod nas politi?ari-džukele. Mi se izvinjavamo, nikada za naše politi?are ne bismo upotrebili baš tako ružnu re?. Iz dana u dan ovi ovde vrte isto, svi bi da budu De Gol, no to nije lako. Onaj francuski je ono oko Alžira presekao kao Gordijev ?vor i Francuska se preporodila i obnovila lice svoje istorijske i republikanske veli?ine.

Ali De Golov ministar kulture, recimo, bio je Andre Malro, pisac i španski borac, a ne poslasti?ar. Potraja?e nam ovaj tender za srpskog De Gola. Nije važno da li ?e on biti iz Baj?etine ili Žitora?e ili – recimo iz Mr?ajevaca ili Pambukovice kod Uba. Samo da ga imamo. Ovome oko Kosova nema kraja. Kosovska je Vlada – mi to ne priznajemo – imenovala nekog Srbina za izvanrednog i opunomo?enog ambasadora u Zagrebu. Bože, šta sve s nama biti ne?e. Samo da na?emo De Gola, onda ?e ga patrijarh srpski i nadbiskup beogradski i muftija i jedan i drugi, zajedni?ki blagosloviti – na dobro Srbije. Naravno, blagoslovi?e ga i rabin beogradski. U Srbiji nije dosadno – u Rimu i Parizu jeste – ali je gluvo i mu?no, i glupo naravno. Dozlaboga – neki kažu da se to tako piše.

Vide?emo šta ?e biti, a tender za srpskog De Gola traje. Ako je Da?i? prihvatio da sa Albancima razgovara kao sa sebi ravnima, to samo zna?i da mu numera na tenderu raste. Ostalo je pred nama.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!