MIRKO ĐORĐEVIĆ: O “vojvođanskom separatizmu”

08 Jan 2012

Da je svesti o autonomiji bilo u godinama koje su nam pojeli, ne skakavci, već sveci i osvetnici uz ratovođe koji se i danas malo–malo pa isprse da nas vrate u devedesete, ako nas – daleko bilo! – već nisu vratili u sredinu osamdesetih godina, kada je sve počelo sa balkanskom lađom koja je u oluji – da se i mi prisetimo jedne svoje knjige – i iz koje skoro izaći neće i ugledati kopno

Sa anketama i sondažama treba biti oprezan, jer se i najozbiljnije rađene mogu tumačiti kako ko hoće – to je svuda u svetu vazda tako i bilo.

Sondaže se naravno rade na “uzorku”, i to je nezaobilazna metodologija budući da ostalo spada u drugu vrstu izjašnjavanja građana. Najkomplikovaniji problem nas čeka na početku – brzo započne tumačenje, i za to već građani nisu krivi, kao ni oni koji ankete vrše. Kada je gospođa M. Puzigaća saopštila rezultate do kojih je došla agencija Skan, u novinama se već pojavio naslov – “Sve više vojvođanskih separatista”. Tu započinju nevolje i tu se mnogo ne može učiniti, osim da se rezultati pogledaju i da se tu nešto kaže o njima. Ni odobravanja ni sumnje nisu u svakom pogledu isključeni i dobro je da ih bude.

Rezultati – to je prvo i najvažnije – ne pokazuju nikakav separatizam u Vojvodini u političkom smislu. Novinarska mašta nema granica, ali i to je neko pravo koje valja poštovati. Ako “gotovo polovina građana Vojvodine podržava njen sadašnji status”, to nije separatizam, već volja građana. Kada to kažu – u ozbiljnim sondažama – građani Nemačke, koja ima tuce autonomija, niko ne govori o separatizmu, već o vrednosti na kojoj počiva ta savezna država, velika i najbogatija u EU. A sadašnji status Vojvodine uređen je Ustavom Srbije, koji je brana svakom separatizmu. To o nekakvom vojvođanskom separatizmu ne podržava ni T. Nikolić, od milja zvani Toma Grobar svuda u narodu, a taj simpatični nadimak je sam u Skupštini Srbije svojevremeno objasnio. Stoga bi valjalo bolje pogledati rezultate koje je gospođa Puzigaća saopštila, jer ostalo su insinuacije kojih ima i za koje znamo odakle dolaze – i mitropolit Amfilohije i legendarni doktor K. iz DSS jasno kažu šta misle. To je njihovo i njima sličnih tumačenje – i to je neko pravo koje valja poštovati.

Ima građana koji su za autonomiju, ali i građana koji su za republiku Vojvodinu. Toga ima i u Šumadiji i u drugim regionima, a ono u Sandžaku je drugo – muftija hoće samo bošnjačku muslimansku autonomiju. U Vojvodini stvari stoje drugačije i jasnije – broj onih koji se izjašnjavaju za samostalnost je “jedan do dva odsto”, a sada je jasno da je u istraživanjijma odnos za samostalnost 5,3. A ne bezmalo isto. U suštini, za veću autonomiju je većina i tako dalje. To je ono iz Ustava 1974. godine, kada je bilo 17 procenata, ali sve to znamo, kao što znamo da ima građana – a to je 6 procenata – koji su za ukidanje svakog vida autonomije. Sve je rađeno, ne zaboravimo to, na uzorku koji je naveden – 1.582 ispitanih građana na terenu. Nije, dakle, u pitanju neka posebna država, već jača i utemeljenija autonomija – a to već nije nikakav separatizam. Opet ćemo pomenuti prvaka SNS-a Tomislava Nikolića, koji je u Novom Sadu ovih dana kazao – “Vojvodina će imati prava koja je stekla i niko na bilo koji način neće moći da joj to uskrati. Neka Vojvodina bude pokretač razvoja i lokomotiva ulaska Srbije u EU”. Nismo pristalice politike SNS-a u svemu – ozbiljno sumnjamo i u namere prvaka za budućnost – ali je ovo odmeren i razuman stav koji jasno razlikuje šta je šta u sadašnjem stanju stvari oko Vojvodine – a koliko je Nikolić iskren i da li će biti dosledan, još je rano govoriti.

Priče o nekakvom vojvođanskom separatizmu su insinuacije desničarskih stranaka. Šta govore radikali i presvučeni radikali – a oni se s vremena na vreme presvlače – to nije nepoznato i o tome ćemo govoriti drugi put, ako nismo već i previše govorili o tome. I ovo istraživanje pokazuje u suštini da je autonomija, što veća i što bolje ustrojena, na dobro svih, i Srba i drugih, i u Srbiji i u Vojvodini. Insinuacije, međutim, ne treba potcenjivati, jer to je moćna ideologija čije su posledice razorne i pogubne za sve, posebno za Srbiju, koja se muči sa “kosovskim krstom” o vratu. Malo ko pomišlja da bi autonomija bila od koristi i zaista u svakom pogledu “lokomotiva” koja vuče Srbiju. Eh, da je te svesti bilo u godinama koje su nam pojeli, ne skakavci, već sveci i osvetnici uz ratovođe koji se i danas malo–malo pa isprse da nas vrate u devedesete, ako nas – daleko bilo! – već nisu vratili u sredinu osamdesetih godina, kada je sve počelo sa balkanskom lađom koja je u oluji – da se i mi prisetimo jedne svoje knjige – i iz koje skoro izaći neće i ugledati kopno.

Bilo kako bilo – biće još sondaža – Vojvodina pripada svim Vojvođanima ma koje vere i nacije oni bili.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!