MIRKO ĐORĐEVIĆ: Novosadske žrtve su ćutale

26 Jan 2012

Odbačeni su predstavnici države i skoro oterani, a građani su – to je još jedna zamerka – reagovali, ali nedovoljno. Nije se našao hrabar čovek i građanin da kaže razumnu reč koja bi ostala zapamćena – silnici su bili brojniji

Na keju dunavskom u Novom Sadu ono nije bio pomen i iskazivanje pijeteta – bilo je ružno i tužno, kako u nas ?esto biva.

Mesecima je to trajalo izme?u Eparhije Ba?ke, na ?ijem ?elu ?inodejstvuje preosve?eni Irinej i Grada sa gradona?elnikom I. Pavli?i?em in corpore. Nije gradona?elnik uskratio pravo vladici da služi pomen, niti je to mogu?e, jer sekularna republika garantuje svim crkvama i verskim zajednicama to pravo – i štiti to pravo. Tako je po Ustavu Srbije za koju se istina ne zna – to još niko nije utvrdio – je li ona sekularna ili verska država. To ne shvataju stranci koji u grad na Dunavu do?u, a to je shvatio Efraim Zurof, koji je ipak uspeo da oda poštu nevino postradalima iz daleke 1942. godine – njega su pozvale gradske vlasti. Stranci se bolje snalaze u našem legendarnom ludilu koje nas ne napušta na grobljima i stratištima ?ak. Šta re?i o gradona?elniku – nije lako. On je predstavnik države i dužnost je obavio kako je umeo, ali je na?inio jednu grešku. Ni po koju cenu nije imao pravo da odstupi i da se povu?e zajedno sa drugim zvani?nicima. Neka sveštenstvo služi, ali on je gradona?elnik i morao je da predvodi tužni zbor na novosadskom keju – a on se povukao.

Najteže je re?i o vladici ba?kom Irineju, jer se to u ozbiljnoj Crkvi u ozbiljnoj sekularnoj državi zna kako se radi.

Crkva je odvojena od države – kažu tako – a vladika ba?ki je dobro i svima poznat kao jerarh. Ne?emo ovde o Turiji i pokušaju nekog nametanja posta gra?anima koji ne poste ali su možda na drugi na?in odani vernici – ni o onom ka?enju i ?iš?enju grada nakon gostovanja italijanske pozorišne trupe Due venti. Nas kao hriš?ane vradžbine ne interesuju.

Neka svako služi i prislužuje bogu kojem ho?e i kako ho?e, ali ne postoji zakon koji to drugima brani.

Nije malo gra?ana koji ovo gledamo i koji ravnodušni nismo u ovakvim prilikama. Gradona?elnik je morao biti na ?elu tužnog zbora, jer mu je to dužnost. Ovo je bilo zaista ružno i tužno i naravno uvreda za žrtve koje ne mogu da se izjasne. Bilo je nekog pokušaja da ?e za spor patrijarh srpski Irinej na?i neko rešenje, ali ga nije našao. Odba?eni su predstavnici države i skoro oterani, a gra?ani su – to je još jedna zamerka – reagovali, ali nedovoljno. Nije se našao hrabar ?ovek i gra?anin da kaže razumnu re? koja bi ostala zapam?ena – silnici su bili brojniji.

A nevine žrtve su ?utale, jer to je jedino što mogu kada se rvu zakon i sila – i to je bio pomen za nezaborav.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!