MIRKO ĐORĐEVIĆ: Neko nas je posvađao sa Nebom

19 Feb 2013

Čekajući svetoga Sisoja

Sini munjo, udri grome!
(Srpska popularna pesma)

To je ona pesma kojom komšija ?estita komšiji useljenje u novu ku?u – a, ina?e, mi ?emo ovde re?i nešto o papinoj ostavci.

Uzradovali se u Srbiji ostavci pape Benedikta XVI i to veoma – ne?e barem da kažu, ali im je milo. To je uglavnom jasno. Još od 16. jula 1054. godine kada su se hriš?ani razdelili na isto?no-pravoslavne i zapadne katolike, i to je i danas tako. Zbunili su se i naši komentatori i sve je nekako okruglo pa na ?oše. Ovde ne?emo spominjati onu komšijinu kravu, jer to svi koriste, i kad treba i kad ne treba. O papi Benediktu XVI ne?emo mnogo, jer smo rekli ve? dosta. Uostalom, papinu ostavku ne mogu ni u Zboru kardinala prihvatiti ni odbiti – od 1870. on je nepogrešiv. To je dogma. Osim toga, on je vicarius Christi, što ?e re?i Namesnik božji na zemlji. U njegovoj duhovnoj strategiji došlo je do krize. On je hrabro prihvatio neke izazove vremena, ali je neke i odbacivao i nije imao hrabrosti da Crkvu prilagodi novim znacima vremena. Sustao je na putu koji se odavno naziva onom italijanskom re?i aggiornamento. Po?ele su da sevaju munje i jedna je u tom ?asu pogodila vrh na Crkvi sv. Petra u Rimu. Na Uralu je udarila kiša meteora. Novine su pune pri?a o tome kako se i Nebo buni. Jednog papu koji je podneo ostavku – to je Celestin V 1294. godine – Dante je smestio u Pakao. Katolici ne vole kukavice koji odbijaju službu. Ne volimo ni mi, pravoslavci. Mi ?emo ovde braniti papu Benedikta XVI, jer nije on kriv za sve. Mi ostavku vidimo kao razuman ?in, jer i u Crkvi se nešto menjati mora, a šta ?e biti – tek ?emo videti i možda je rano naga?ati o nekom crnom, žutom ili crvenom budu?em papi. U Konklavu ima raznih rasa.

Nemamo mi Srblji razloga za radovanje, jer kod nas nekom patrijarhu i ne pada na pamet – kad mu politika krahira – da podnese ostavku. Vladaju do smrti i kad padnu u komu, nema ostavke. Tek ruskom patrijarhu to ne pada na um. Ne pada to na um ni premijeru I. Da?i?u, jer po u?enju Crkve, lakše se ispušta duša nego vlast iz ruku, to je tako. I u Crkvi i u državi. Kada bi neko u Srbiji podneo ostavku kad mu politika krahira, zaista bi se u svetu dogodilo sve – zemljotresi, pomra?enja, pa bi se i zavesa na jerusalimskom hramu sama od sebe pocepala. Tako kazuju jevan?elisti da je bilo kada su Hrista razapeli na Golgoti. Legende su mo?ne. A živeo je u vreme Hristovo veliki geograf i astronom Strabon i ni re?i nije zabeležio o ne?em sli?nom. A sa?uvana nam je i njegova “Geografija”.

Krahirala je i crkvena i državna politika o Kosovu, ali nikom ne pada na pamet da podnosi ostavku.

Vojvoda Toma N. je nedavno predložio u nekakvoj Platformi da se na Kosovu stvori neki pravoslavni Vatikan. Budiboksnama. To bi zna?ilo priznavanje Kosova kao države. Ovi su došli na vlast jednom pri?om, a vladaju drugom. Nisu u kampanji ni re?i rekli o priznavanju Kosova, nešto je mutio s tim B. Tadi? i propao je na izborima. Politika je sve, ali legenda nije. I evo, sada Srblji nemaju druga posla nego traže De Gola negde u Baj?etini i Žitora?i. Budiboksnama.

A o papi još samo nekoliko re?i. On je po definiciji nepogrešiv, a evo ispalo je da je sam priznao obrnuto. S tugom se se?amo jednog boravka u Rimu i ?itanja u biblioteci debelih tomova o problemu papske nepogrešivosti. I najzad, moj omiljeni esejista Andre Frosar, kome mnogo dugujemo, napisao je duhovito – svi su nepogrešivi osim pape. Me?u našim crkvenim i državnim velikodostojnicima svi su nepogrešivi i ?emu u ovom momentu sve ovo. Nema potrebe uzbu?ivati se oko pape Benedikta, po redu šesnaestom, jer dok je Rima bi?e i papa. Nije ovo što je papa priznao da mu je politika promena u Crkvi propala ništa novo – mi koji se time bavimo i koji ?itamo debele tomove teologa Hansa Kunga, papinog zemljaka i dugogodišnjeg saradnika – a to je najve?i živi teolog – znamo nešto o tome, no to više nije ni bitno. Benedikt XVI je mnogo uradio, ali nije sve, i to je ljudski razumljivo. Aktuelnije nam je ovo sadašnje srpsko traženje De Gola, koga nikako da na?emo.

A prava senzacija ?e biti kada neki srpski patrijarh ili politi?ar prizna da je pogrešio i podnese ostavku. A to ?e biti ad calendas graecas – tako se na latinskom kaže – a srpski prevod glasi: na svetoga Sisoja ili kad na vrbi rodi grož?e.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!