MIRKO ĐORĐEVIĆ: Neko je prosuo mleko

02 Mar 2013

Čekajući datum

Za sada znamo da se to dogodilo negde na putu između Beograda i Novog Sada – ostalo je priča o aflatoksinu i uglavnom politička priča.

Negde polovinom februara visoki funkcioner političkog vrha Srbije Nebojša Stefanović je izjavio: „Apsolutno smo protiv ukidanja autonomije Vojvodine“. Srbija pod Mlečnim putem već prolećnog neba u ovom času ima većih problema. Zemlja se koleba između Istoka i Zapada i pominje se već da premijer I. Dačić „okreće leđa Rusiji“, ali to su verovatno nagađanja i spekulacije, kojih ima i u domaćim i u stranim medijima. Gledamo recimo Corriere della sera, te uticajne nemačke listove, i svuda isto. Srbija menja politički kurs. Vojvoda Toma N. je pokušao da popravi utisak deleći ordenje svima po azijskim zemljama, ali naravno i V. V. Putinu, onaj najveći, sa lentom. Nema vesti da je prvi čovek Rusije bio dirnut tim priznanjem. Nešto se događa u Beogradu. Neki idu dotle da pišu kako Srbija „diže ruke od Kosova“. Negde je Vesna Pešić rekla da se Dačić može porediti i sa De Golom, pa i sa samim V. Čerčilom. Nove deobe su tu – mi Srblji volimo da se delimo i da se parničimo do poslednjeg groša. Može se pokazati da je V. Perišić u nečem u pravu, jer u politici je sve moguće. Bili su četnici DM za kralja, no kada se kralj svrstao uz Tita 1944. godine, menjalo se nešto. Iz tog doba i ostade ona setno – bolna pesma:

Mi za kralja, kralj za Tita
Šta će biti i bog se pita.

Nema toga što u politici nije moguće kada se situacija promeni i sve krene naopačke kao ono za vrapce i mačke u onoj lepoj pesmici. Ukratko, nešto se počinje događati, jer sad je „datum“ opsesija. To mu dođe kao neki, u ovoj prilici, novi Vidovdan. Tako nas uveravaju iz vladajuće koalicije. A kako će biti, još ćemo videti. U politici se zanoći sa jednim programom, a osvane s drugim – ništa novo. A sve se vrti oko Kosova. Za sada samo Rusi ostaju na braniku Kosova – ali o tome nećemo dalje. A nema ni preke potrebe u ovom vremenu novih deoba, i kod kuće i u svetu.

Vratimo se na onaj klizavi mlečni put Srbije, jer je tamo neko prosuo mleko i podigla se politička bura oko toga. Kod nas je sve politički problem. Bili su to i komarci i krave, i kokoške, pa i ona lepa Milojka, žirafa iz Jagodine. Srbija se opet podelila. Za aflatoksin i protiv aflaktoksina u mleku, i niko živ ne zna šta će biti. Teče Dunav kroz mnogo zemalja i samo u toku kroz Srbiju u ribama ima crva. I tako dalje. Kod nas je sve politički problem, pa zašto i mleko ne bi bilo. U drugim zemljama to kontrolišu veterinarski instituti i službe, a kod nas ne – sve je ovde politički problem. Ako ćemo pravo, i jeste. A kako će se okončati ove mlečne deobe, niko za sada ne zna. Goran Knežević, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, na mukama je. Zovu ga u policiju na informativni razgovor. „Neko mora da odgovara“, poručuje sam Gospodar Vučić i niko živ ne zna ko i kada – ministar Knežević kaže jasno da je kriv neki „evrofanatizam“, od kojeg Srblji sada pate. Kakav je to „evrofanatizam“, nije jasno, jer nije jasno ni šta će biti s „datumom“. Agilni Goran Ješić iz vlade vojvođanske, u kojoj je ministar poljoprivredni, kaže da aflatoksina ima u meri koja zabrinjava. U sve se umešao i sam predsednik Vlade u Vojvodini Bojan Pajtić – kako i ne bi, jer u pitanju je zdravlje građana. G. Ješić kaže da aflatoksina ima sedam puta više od dozvoljenog i problem se komplikuje. Neko je zaista prosuo mleko i to na putu Srbije na kojem Vojvodina prednjači. Čovek i ministar kakav je G. Knežević – tvrdi B. Pajtić – izgubio je kredibilitet i ne bi mogao da bude ministar u nekoj evropskoj Vladi. Sve se uzburkalo. Neki tvrde da to radi neki loby kako bi uništio srpskog seljaka, neki dodaju da to vodi poreklo iz DS, koja se revanšistički tretira odavno u medijima pod kontrolom SNS-SPS. Odnosi između Beograda i Novog Sada dovedeni su u pitanje. Aflatoksin ne sme biti u mleku, ali ovde se radi o nečem još otrovnijem – ovo je politički rat. Valjda su neki izbori na pomolu, pa da se nešto ušićari – neki poen. Nama se čini da B. Pajtić ima pravo, ali nikad se ne zna. Ovaj Mlečni put Srbije ka EU ima mnogo prepreka. Rusi se još nisu izjasnili ni o aflatoksinu, ni o drugom. Njihove političke krave su opreznije u ovakvim situacijama. Verovatno i ribe. Sa aflatoksinom će naučnici izaći na kraj, ali ovo drugo nije izvesno. Nije sigurno ni obostrano šta će biti između Beograda i Novog Sada. Tu nešto zapinje.

Svi su naši političari nepogrešivi u većoj meri nego papa Bendikt XVI, koji je javno priznao da ima papa i koje greše. Trebalo bi da o aflatoksinu presude veterinari i naučni instituti, no – to neće skoro biti. Dok prvi čovek u kulturi – na čelu Kulturnog centra u Novom Sadu – gudi na guslama. Kada je ovaj doktorirao u Francuskoj, mentorima i javnosti je priredio guslarsko veče. Taj zna šta radi. A znaju šta rade i naši Naši i ruski Naši, i ljotićevci i nedićevski potomci. Politika je pijaca. Dobro je što se predsednik Bojan Pajtić oglasio. Neko mora. Bilo kako bilo, valjalo bi da javnost sazna ko je prosuo mleko i kome je mleko zagorelo i zbog čega nije pazio na stanje fakata na šporetu. Aflatoksin je opasan, ali je kolebljiva politika opasnija od svega. A da li će naš De Gol ili V. Čerčil biti iz Bajčetine ili iz nekog drugog budžaka, nije bitno – samo da ga bude.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!