MIRKO ĐORĐEVIĆ: Moskva suzama poverovala

28 May 2012

Zaplakao je vojvoda Toma za govornicom podnoseći ostavku na položaj prvog u stranci. Briznuli su u plač bezmalo svi članovi otadžbinske – ili kako im se to sada zove – uprave i pohitao je u Moskvu da se sretne sa V. V. Putinom

Ima znakova koji, ako ne poriču smisao i lepotu one sintagme koja kaže da Moskva suzama ne veruje – barem opominju da nije uvek baš tako.

Izbori su bili i vojvoda Toma N. je na čelu države i svi se nekako boje da ga oslove tako. A čin sa palicom vojvodskom je dobio na Romaniji u jednom ratnom vremenu. Nemamo mi mnogo vojvoda a bio je i Šešelj u istom stroju. Kasnije se pokarabasio s vojvodom popom M. Đujićem i vojvoda je poručio da se čin vojvodski skida samo s glavom – nije se domogao Šešelja i ubrzo je umro. To je naša istorija ili deo novije istorije. Zaplakao je vojvoda Toma za govornicom podnoseći ostavku na položaj prvog u stranci. Briznuli su u plač bezmalo svi članovi otadžbinske – ili kako im se to sada zove – uprave i pohitao je u Moskvu da se sretne sa V. V. Putinom. Nije mu bilo lako jer epska nas tradicija naša uči – Čelo gori s carem se govori. Susret je bio dirljiv i gost je bio vidljivo uzbuđen. Iz istorije i to znamo. Stigao je bio crnogorski vladika Njegoš u posetu Moskvi i car ga je primio naravno. Na blagodarenju u hramu Hrista Spasitelja car je u jednom trenutku – mučen kompleksom zbog niskog rasta – promrmljao – Vladiko vi ste veći od mene. Bio je Njegoš naočit i visok – Ne Gospodaru, samo je Bog Savaot veći od ruskog cara. Pregovori su potom krenuli bolje. I to je istorija. Nije se ni Toma N. zbunio baš sasvim. Kazao je da je ruski Gospodar ikona u Srbiji, da je najpopularniji i da Srblji upiru suzne oči u njega – a Putin uzgred razgoni desetine hiljada demonstranata koji ga kunu i psuju. Putin je imao službenog prevodioca, a Toma nije – koliko smo videli – i mora se priznati snalazio se. Poseta nije bila zvanična ali su urađeni neki važni poslovi i za Rusiju i za Srbiju. U izjavi za Eho Moskve vojvoda je kazao da će Srbija uskoro razmeniti ambasadore sa Abhazijom i Južnom Osetijom. To su pokrajine države Gruzije koje su se otcepile od Gruzije članice UN. I Rusija ih je priznala kao nezavisne države. Svojevremeno je jedna takva „država“ negde u slivu reke Dnjestra priznala zvanično RS u BiH. Ovde bi trebalo da se oglase stručnjaci za međunarodno pravo – recimo dr Vojin Dimitrijević – a ne mi sa ovim našim zapisom. Oni znaju kako je došlo do kraja Vestfalskog sistema o odnosima među državama, i da li danas uopšte ima međunarodnog prava. Za velike ima, a za male – to može i ovako i onako, kada kako i kome zatreba.

Odosmo mi daleko – a važnija je poseta i šta se reklo na tom istorijskom susretu o najvažnijim problemima za Rusiju ali i za Srbiju.

Naravno, na red je došlo Kosovo naše ojađeno i večno raspeto u igri velesila i njihovih moćnika bez srca i duše. Otcepili su se naši Albanci i to od države Srbije i traže neka priznanja za svoju državu – neki ih priznaju a neki i ne pomišljaju, jer se međunarodnog prava drže kao pijan plota. Ko je ovde pijan a ko lud, to nas i ne zanima jer i kremaljski Gospodar i Toma vojvoda N. su se složili da je Kosovo neodvojivi deo Srbije i da će velika Rusija to garantovati za večita vremena. Vojvoda je delovao uzbuđeno a Putin je delovao mirno, čak cinično nekako. Videlo se da V. Putin zna šta radi a da je vojvoda Toma malo zbunjen. Nešto je pominjao da će svoju državu urediti kao i sve zemlje Evrope, ali se brzo snašao i naglasio da Srbija neće nikada na Zapad odnosno u NATO. Nije ni pominjano međunarodno pravo jer zna se šta veliki mogu, kao i to da mali moraju znati šta da rade. I tu se vojvoda dobro snalazio – ućutao je brzo. Nije Putin rekao da će priznati Kosovo a ni vojvoda nije mnogo ulazio u detalje, ali je rekao da će Srbija priznati sve ono što Rusija priznaje. Neočekivano – i sam to priznaje – ruski je Gospodar kazao da pozdravlja Borisa Tadića i zamolio je vojvodu to da mu prenese. Scena je bila dirljiva. Emocije nisu krili ni T. Nikolić ni V. V. Putin. A onda su prešli u drugu dvoranu i razgovarali su nasamo – oči u oči. To je diplomatija. Polazeći u dvoranu, prevodioca – ni službenog – nisu poveli za sobom. To je diplomatija – drugi deo.

Glupo je upuštati se u tajne diplomatske razgovore i ozbiljan hroničar se toga kloni – o tome će se kasnije znati nešto poviše.

To je već posao uvek kasno otvorenih arhiva i istoričara koji u njima rade. Vojvoda Toma N. se osećao uistinu dobro rekavši da postoji u Evropi samo jedan političar koga ne bi mogao da pobedi na izborima – a to je Putin. A u Beogradu poraženi se povukli i ližu rane u jazbini i nije im još jasno od koga su poraženi. Nije ni nama koji mudrujemo u ovom zapisu i svima solimo pamet, kao biva mi to znamo ali nećemo da kažemo. Važno je da Srbija ne bude poražena sa svojom nadom u demokratiju i važno je znati da ovo nisu poslednji izbori – N. Pašić je govorio da ni svaki rat nije poslednji rat. Uskoro će vojvoda Toma N. ponovo u Rusiju jer V. Putin mu je rekao „kada god zaželite bićete dobrodošli“.

A ovi se sa sastavljanjem Vlade muče – oprostite grubu reč – kao pijan s gaćama.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!