MIRKO ĐORĐEVIĆ: Među pokojnicima i jedan živ

04 Jun 2013

Nikolaj V. - ljotićevac ili D. Ljotić - nikolajevac

U jutrošnjem Danasu, pred tekstom sociologa B. Omorca, ostali smo zbunjeni i to veoma – ovo nije o njemu, već korišćenje prava na čuđenje.

Obavezno ćemo naći spise ovog sociologa – naša radoznalost je ovoga puta zatajila – i o svemu se bliže obavestiti. On pominje trojicu publicista – S. Gredelja i Lj. Rajića, uz ime teologa R. Bigovića. Lično smo poznavali ovu trojicu i delo njihovo. Lično smo bili u najboljim odnosima i zaista su nas rano napustili. Čuđenje su izazvala tvrđenja da je R. Bigović “jedan od najvećih teologa današnjice”. To nije ni neki Hans Kung, ni Jean Yves Leloup kako se u svetu misli, to je R. Bigović. Ali svako ima pravo na svoj sud i ocenu – time se mnogo baviti nećemo. Na pamet nam ne pada da se pozivamo na svoje knjige, pa ni na ono što je u Novom Sadu objavila kuća Cenzura i kasnije objavljeno i u knjigama i na “sajtovima”. Ne, nećemo o tome, jer drugi su to bolje radili od nas. Podsetićemo samo na delo R. Bigovića – to je njegova doktorska disertacija – o Nikolaju Velimiroviću – on je sada svetac i ima zapovedni dan u Kalendaru SPC, odnosno dva zapovedna dana koji se praznuju. Sv. Sava ima samo jedan dan. Po učenju Crkve sveci su živi i na nebesima su među nebeskim inteligencijama kakve su anđeli serafimi i tako dalje. O njemu je ovde reč, a to je dokazao i pokojni teolog R. Bigović u svom doktoratu.

Ovde ćemo samo podsetiti na teze pokojnog doktora Bigovića navodima koji su podvučeni u brojnim analizama.

Sveti Nikolaj Velimirović je “kvintesenca srpskog uma” i veliki filozof. Veće nije bilo, kaže doktor Bigović. Kada je kanonizovan 2003. godine, iz studija državne TV stanice prenos je vršio R. Bigović, jer je to cenjeno kao nacionalni događaj. Ocene su bile u superlativima koji se priliče svecima koji ne umiru. Sveti Nikolaj je bio ostrašćeni antisemita kakvi se retko sreću, to je autentična vrsta zoološkog antisemitizma kakvih nije bilo ni u Nemačkoj pod Hitlerom. Ko o tome hoće više da zna, neka se posluži izdanjem knjige “Glas crkve”, a knjiga sv. Nikolaja je doživela mnogo izdanja – to su “poruke srpskom narodu” pisane 1945. godine iz logora Dahau na samom kraju rata. Tamoje ovaj svetac bio nekih mesec i po dana nakon sloma Hitlerove Nemačke. Svetac je bio saradnik D. Ljotića nad čijim je odrom izrekao i misli koje nisu za ovde. U delima publicista još traje rasprava koju je započeo sam Nikolaj i još nije jasno da li je Niklolaj Velimirović bio ljotićevac ili je D. Ljotić bio nikolajevac. I jedno i drugo je tačno. Ko o tome hoće više da zna, mora da pročita navedeno delo pokojnog Bigovića i sve ono što je sv. Nikolaj srpski rekao o Ljotiću. I tako dalje. Nije ipak mesto S. Gredelju i Lj. Rajiću među svecima i ljotićevcima.

Nerado nekako pišemo ovaj zapis, jer i nama deluje kao nešto nikom potrebno u ovoj zbunjenoj i gluvoj Srbiji.

A našu knjigu “Pendrek i prašina” i ne preporučujemo, pa ni ono objavljeno na strani 285. u njoj, o tome kako čak i Homer ponekad zadrema, jer Srbija drema li drema. Na delu su opasni i neki novi varvari, a Gospodar Vučić na njih i računa, lukav je to političar. A Nikolaja neki zovu i novi srpski Zlatoust – recimo bivši vladika Artemije ima knjigu sa takvim naslovom – a malo koga zanima da je i veliki Jovan Zlatoust bio ostrašćeni antisemita. Napisao je delo “Osam homelija protiv Jevreja”, koje su srpski stari pisci dobro poznavali i prevodili, a naslov su preveli divno i autentično – “Na Judeji”. Nikog to danas u Srbiji ne zanima i svi su odavno pomešali svece i bojovnike, pa i zločince. Opsenari rade svoj posao i to kako im valja. Sve je u Srbiji moguće, pa i to da neki čelnici DS zagovaraju monarhiju. A mi republikanci ćutimo. Makar da uzdahnemo kao onaj Francuz slavni, kada je Napoleon proglasio carstvo – “Ah, kako republika beše lepa pod monarhijom” – hoće reći dok smo sanjali i želeli. Ovi sada uzdišu i to javno – Kako je divna srpska monarjhija pod republikom. I Dična Vojska republike salutira kralju. Ono na Oplencu. A o tome ko je najveći teolog dašnjice nećemo više – i ono što smo rekli, uz druge koji su to bolje od nas radili – o tome nikom ne treba. To je mačak naš Amfi izgleda zadenuo za rep i igra se. U našem jednom spisu mi smo raspravili to pitanje o opsenarima i teolozima, ali ni to niko ne čita. Nije nevolja što ne čita, već niko ne daje ni pet para za to. Nema toga što nije moguće u Srbiji. Tu je čak i D. Ćosić disident. Zašto i ne bi bio kada je sv. Nikolaj i to Srbski “duhovna vertikala”, kako se to tvrdi u izdavačkoj kući koja se zove “Bogoslužbeni glasnik” ili tako nekako, ako smo dobro razumeli naslove neke u izdanju te kuće.

No, opet ono nama drago iz jevanđelja – “Dosta je danu svakome zla svojega”.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!