MIRKO ĐORĐEVIĆ: Kosovo je srce Rusije

16 Nov 2011

Siti su Srbi onoga da je Kosovo “srce Srbije”. Spas vide u majčici Rusiji pravoslavnoj i veruju da ih sunce samo iz Moskve može ogrejati. Kao što je recimo ogrejalo Abhaziju i Južnu Osetiju, koje su Rusi uzeli pre nekoliko godina Gruziji

Naše seobe su naš usud i Crnjanski je svojim romanom – s tim naslovom – ukazao na taj usud i dvojicu junaka naših.

Roman ima više junaka, a to su Simeon Piščević po čijim je zapisima i građen lik Vuka Isakoviča u piščevom romanu. Nije ovo naravno istorijsko-književni osvrt, već osvrt na ono o čemu nas zasipaju vestima iz dana u dan – naravno, uglavnom o Kosovu. Nezadovoljni Srbi nose transparente na kojima piše – “Kosovo je Rusija”. Da poruka ima i globalno značenje, oni su se pobrinuli i istakli to i na engleskom – “Russia Help!” Srbi traže pomoć od Rusije jer su nezadovoljni, ne samo sa Albancima na Kosovu, već i Vladom u Beogradu, koja navodno ništa ne čini da ih izbavi. Još letos ih je posetio ruski ambasador u Beogradu – ko bi drugi – A. V. Konuzin, kome su predali spisak sa 21.000 Srba koji žele da dobiju rusko državljanstvo i da se isele u Rusiju. Spisak raste, kažu, i već se upisuju raseljeni sa Kosova, pa i mnogi iz “centralnih delova Srbije”. Predali su spiskove i ruskoj ambasadi u Beogradu, a sam Konuzin nije – kako se javlja – odgovorio. Hoćemo da budemo Rusi i samo Rusiji verujemo, kaže njihov predvodnik A. Đorđević iz DS, koja je sa koalicijom na vlasti u Beogradu. Reagovali su mnogi partijski prvaci, ali se ustavni poglavar naše države B. Tadić još nije lično oglasio. Čeka se odgovor od Putina, sva je prilika. Problem je ozbiljan i niko tačno ne zna koje su to naše seobe po redu – računajući onu iz 1693. pod Arsenijem Čarnojevićem. Siti su Srbi onoga da je Kosovo “srce Srbije”. Spas vide u majčici Rusiji pravoslavnoj i veruju da ih sunce samo iz Moskve može ogrejati. Kao što je recimo ogrejalo Abhaziju i Južnu Osetiju, koje su Rusi uzeli pre nekoliko godina Gruziji. No, pustimo sad Gruziju, nas zanima Kosovo.

Turci kažu, čudeći se koliko se turske serije gledaju u Srbiji, da im je bezmalo garantovano još 500 godina u Srbiji.

Uvek se ovde neko nada u nekog u Briselu, te u Stambolu, te najviše u moćnike u Moskvi. Bilo kako bilo, kao da se priprema nova seoba Srba, jer vesti u novinama su ozbiljne. Vekovima smo se selili i tuđina služili, a nikako da se odselimo podalje od sebe samih sa našim pustim željama i uvek izjalovljenim nadama – nevolja je u tome, i to velika, što nas svuda čekaju komšije. Sa njima je najteže. Uvek imaju kravu kojoj mi ništa dobro ne želimo – kao i oni našoj kravi. Odselili su se Srbi godine 1750. u Rusiju, jer nisu mogli sa Nemcima i Mađarima u Carevini. Primili su ih Rusi i oni su se nastanili u takozvanoj Maloj Rusiji, pa i dalje sve do Hersona, i tuđin ih je tako asimilovao da su posle kratkog vremena prestali da budu Srbi i danas ih kao Srba nema, a ostali su nazivi u nekim mestima kao što su “Nova Servija”, pa i “Slavenosevija”, pa čak u Ukrajini ima i Pančeva i Vršca kao imena, ali Srba u njima nema. Nestali su u seobama. Našem su predsedniku Tadiću u Ukrajini kazivali – bio je tamo zvanično – da ima i naseobina sa tim imenom, ali Srba ni kao manjine nema. Tek se u novije vreme pominje mogućnost da ruski zakon prepozna Srbe kao manjinu, ali to i nisu potomci već nešto poslovnog sveta – seobe ne uspevaju uvek.

Možda su ove najavljene seobe Srba sa Kosova u Rusiju običan predizborni potez onih sa legendarnih barikada na Jarinju i Brnjaku.

Odgovora iz Rusije još nema, a nije se jasno izjasnio ni ruski ambasador A. V. Konuzin. Svejedno, spisak se uvećava i ništa nije isključeno. “Smrti nema, seobe su večne”, kaže M. Crnjanski. O tome kako će se okončati ova seoba – ne znamo koja po redu – još ne znamo mnogo. Moguće je da će se seoba završiti u Beogradu. To ne bi bilo dobro ni za Srbe sa Kosova, ni za Beograd, jer se sa nekim komšijama mora negde živeti. Umesto seoba ovakve vrste, najbolje je da se pregovara sa drugima i drugačijima – tu ima više nade. Dosta smo se selili i seobe nas nisu usrećile – najteže je tom srpskom narodu koji, i kada neće da se seli, drugi ga sele – uglavnom partijske velmože.

Jedna važna napomena. Onaj ko hoće da zna više o seobama i o njenim posledicama neka pročita knjigu – Bogoljub Savin “Seoba Srba u rusko carstvo 1750”. Ovaj naučnik je to bolje od nas objasnio.

Knjiga je objavljena u Novom Sadu 2005. godine.

Podelite ovu stranicu!