MIRKO ĐORĐEVIĆ: Ko to tamo laže

28 Apr 2012

Slavni doktori koji su sada u kampanji deluju tako da Titov teoretičar Kardelj u odnosu na njih deluje kao mislilac. Bolje od njih je poznavao ne samo Marksa i Prudona, nego i modernu društvenu misao

Ovaj naslov je pretenciozan – to priznajemo – i zadaje muke piscu kao što će zadati i eventualnim čitaocima sigurno.

Najpre treba odbaciti komentatorske klišee – nisu svi isti i svi ne lažu. Naravno, brojni su isti kakvi su decenijama bili i lažu kako su i decenijama lagali – ali svi nisu isti, niti svi lažu, jer to je obična novinarska legenda. Među kandidatima za šefa države ima već najava samoubistava na neobičan način. Oni će se samostreljati, kako su se izrazili, u slučaju da ih neko uhvati u laži. Doktor Z. Stanković to ponavlja, a još mu niko nije rekao da laže. Videćemo šta će dalje biti na dan kada Crkva slavi svetog velikomučenika Georgija, onog što vekovima ubija aždaju. U nekim igricama prikazuju B. Tadića kako muze kravu, iako bi muža krava više priličila nekim drugim kandidatima. Šta se tu može, lakrdijaši rade svoj posao, ali nama do šale nije, jer Srbija ima ozbiljne probleme, a AP Vojvodina možda i veće.

Osvrnućemo se na to kako se laže u Vojvodini, a posebno kako se laže o Vojvodini. U Vojvodini se možda manje laže iz razloga što neka ozbiljnija predizborna kampanja kao da nije ni započela. U novinama malo ima o tome, a ono što ima mnogo zanimljivo nije, barem do sada. Ipak se ne može reći da u Novom Sadu nema važnog nečeg – ima naravno – a kasnije ćemo o tome kako se o Vojvodini laže o čemu smo ranije govorili. Ona lepa i agilna dama iz LSV – a, A. Jerkov, postavlja jedno pitanje gde je i kako poznati javni i komunalni radnik T. Nikolić diplomirao i pred kim je odbranio magistarski rad. Niko A. Jerkov to neće dati da vidi, a ako i vidi, razočaraće se – mi koji smo čitali doktorske radnje vojvode Šešelja, nismo tamo ništa našli. To se danas radi drugačije, no sve to nije ni važno. Mi koji smo čitali radove na kojima smo sticali titule u sporovima sa E. Kardeljem i njegovim učenjem o samoupravljanju, dvostruko smo razočarani – slavni doktori koji su sada u kampanji deluju tako da Titov teoretičar u odnosu na njih deluje kao mislilac. Bolje od njih je poznavao ne samo Marksa i Prudona, nego i modernu društvenu misao. Nije se ni Kardelj proslavio u nauci, ali ovi su manji od zrna makovog. Gospođa A. Jerkov neka u ovoj prilici ne bude ljuta – ali posao joj je uzaludan u vezi sa ovim.

Mnogo je važnije ovo što se sa prvakom LSV N. Čankom čini i što se zapliće u novu muku oko Vojvodine i s Vojvodinom.

Nisu jasne optužbe koje se protiv njega iznose, iako je i sam – onako bez dlake na jeziku – ne uvek sasvim jasan. Te ponudio je neki spot u kojem je navodno zloupotrebljavao decu, a ko sve nije vodio decu na političke zborove, a neki su decu vodili malne preko minskih polja u Bosni recimo ili drugde. Spremni su neki s decom na svašta, ali valjalo bi razlikovati recimo ono što preosvećeni Pahomije vranjski radi na Detinjce kada se taj praznik svetuje, i ono što su učinili da zastari i da se ne pominje niti da se sudi. Baš blesavo deluje sve ovo. N. Čanak nije vodio decu i RRA se ne snalazi sa tim. A tamo sedi glasoviti preosvećeni Porfirije, koji je i vladika “jegarski”. Pustimo to, jer malo ko danas zna gde je Jegra i ima li tamo još Srba i koliko. Ni to nije važno. N. Čanak koristi mnoge instrumente i zna muziku, a ako pominje NIS i slično, to nije zlo – loše smo tu trgovali s Rusima, a njima ne treba mnogo zamerati. Mi smo krivi – svak ko prodaje hoće mnogo da dobije, a onaj ko kupuje hoće malo da plati. To je zakon na svakoj pijaci. Tu N. Čanak nije kriv, već država. A što se tiče pesme o mladoj Vojvođanki iz vremena antifašističke borbe, to je nešto drugo. Ima i iz tog doba pesama koje nisu nabolje, ali ima i lepih. Bolje je bilo – držimo mi – da je koristio bećarac vojvođanski, jer je još doktor M. Leskovac upozorio i na njegove visoke kvalitete – u tom žanru – i na njegovu dnevno-političku preciznost da ponudi odgovor ljudima uz muziku. Poetika bećarca ima trajnu vrednost – a ove priče iz predizborne kampanje su uglavnom banalne i trivijalne.

No, važnije su teme o novcu koji se nemilice rasipa svuda, pa i u Vojvodini zbunjenoj pred izbore. Nije neki greh pominjati S. Miloševića ili V. Koštunicu – to i valja činiti. Važno je međutim i s kim je N. Čanak bio često i s kim će biti u postizbornim kombinacijama i još važnije od toga – kako svira i na kom instrumentu.

Nije izvestan đurđevdanski uranak nikom – nije ni zbunjenoj Vojvodini u kojoj još kampanje kao da i nema.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!