MIRKO ĐORĐEVIĆ: Istina je i mrtvima potrebna

24 Dec 2011

Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića – predsednika izbegličke Vlade – vraćeni su u Beograd uz mnogo prejakih reči na groblju

Na sahranama i ne treba o?ekivati punu istinu o pokojniku i delu njegovom. Prema staroj zabludi o mrtvima se sve najbolje govori. Pijetet koji mrtvima dugujemo ?ini svoje – prati ih uglavnom prejaka re? i neodmerena pohvala. Zaboravlja se da je istina mrtvima potrebna kako bi živima otvarali o?i prema iskrenoj želji ljudskoj. U znamenitom leksikonu na stotinu znamenitih Srba – nacionalnom pomeniku vrednosti – odavno je haos. Tamo su i D. Ljoti? i general M. Nedi? recimo, a zaboravljeni su mnogi. Vreme se naše oslikava u takvim pomenicima sa svim svojim zabludama i predrasudama. Tu nema pijeteta, ve? je to zabluda politi?ka koja se nudi danu današnjem. To se dogodilo i S. Jovanovi?u i mnogima – postali smo neiskreni i neodmereni. Oglasili su se ozbiljni istori?ari, ali su prevagu odneli nostalgi?ari koji ne razlikuju velike Srbe i velikosrbe. Još je Dragoljub Jovanovi? upozoravao da S. Jovanovi? jeste veliki Srbin, ali da ne treba da bude velikosrbin. I u Londonu – za vreme rata u Jugoslaviji – je to bilo poznato: izbegli?ka i me?unarodno priznata Vlada jugoslovenska nije shvatala. Svi su govorili kao Srbi i kao Hrvati, a jedino su Englezi – posebno V. ?er?il – razmišljali o obnovi Jugoslavije i ona je obnovljena trudom hrvatskog komuniste Tita. Tu se S. Jovanovi? njije snašao. Sam legitimni vladar, kralj Petar Kara?or?evi?, se odrekao i Draže i te vlade i to sve?ano u ro?endanskom obra?anju “svojim narodima”. Znameniti istori?ar, a to je S. Jovanovi? bio, politi?ki je zalutao u stihiji rata. Stoga istinu ne valja pre?utkivati, a pre?utali su je, ne istori?ari, ve? zdravi?ari – politi?ari. Stoga, ono što se ?ulo nije ta?no – nisu mu knjige zboravljene, ve? su ih – o tome se ?uti – komunisti objavili iako sam taj ?in stoji pod žnakom izvesne sumnje: kao što se danas zdravi?arski preteruje, tako se iza rata preterivalo u sudovima i osudama. Nije u tom periodu samo S. Jovanovi? osu?en, ve? i mnogi njemu sli?ni “predsednici” širom Evrope.

Istoriju je S. Jovanovi? ?itao pažljivo, ali znake vremena nije raspoznavao jasno i u tome je njegov udes.

Kada se danas kaže i ponavlja da je bio veliki istori?ar i veliki Srbin, pateti?na je fraza koja ništa ne zna?i – bio je loš politi?ar.

Istori?ari su o njemu bezmalo sve rekli – odsustvo distance, bez koje je udes istori?ara neminovan, je i deo njegove sudbine. On nije bio samo istori?ar svedok u vremenu ve? i u?esnik i sau?esnik u svim zbivanjima, odnosno neko ko je “pravio” istoriju. Ne samo da je dobro poznavao period Obrenovi?a, ve? je poznavao sve vladare i politi?ke ?inioce li?no. I ostao je politi?ki pristrasan i partijski opredeljen, što ga je i odvelo na stranputice istorije. Ogrešio se pred Obrenovi?ima, jer nije video da je njihov udes u evropskoj orijentaciji Srbije, koja nije bila po volji ni Rusima, ni radikalima, ni Crkvi. Ogrešio se i prema ?oveku koji je rušio Obrenovi?e – prema samom Apisu – i ostavio ga je na cedilu u nameštenom procesu u Solunu 1917. kada je rušitelj Obrenovi?a platio glavom od dinastije koju je doveo na vlast. Ta sudbina je pratila S. Jovanovi?a celog života i stoga je neodmerena re? nešto o ?emu treba u ovom trenutku govoriti. Svako se?anje na ljude je i slika o nama danas i ovde – u tom smislu je i na sahrani posmrtnih ostataka progovorilo i ovo naše zbunjeno vreme. Sa svim svojim napetostima u današnjoj Srbiji koja ne ume da odvoji istinu od patetike. U tom smislu je bezmalo prošla nezapaženo i knjiga devi?anskih beležaka ?oveka koji je S. Jovanovi?a blisko poznavao – Koste St. Pavlovi?a. Ta objektivnost je izostala na sahrani posmrtnih ostataka i u tom smislu govori o istini koja je i živima i mrtvima potrebna. Najdublji se pijetet iskazuje istinom – a to je izostalo. Zbunjena Srbija koja se o?evidno stidi svoje antifašisti?ke prošlosti – a S. Jovanovi? nije naravno bio fašista, ve? nacionalista – fatalno se ne snalazi sa svojom istorijom. To se najbolje vidi u potrebi da se na?u duhovne vertikale. Vertikale se nalaze u punoj istini po sistemu vrednosti i stoga je i svaka neodmerena re? – ?ega je na sahrani bilo – upravo udaljavanje od istinskih vertikala i duhovnih vrednosti. O S. Jovanovi?u ?e govoriti istori?ari – brojni su ve? progovorili – a trebalo bi da se uzdrže od toga palana?ki politi?ari koji permanentno sebe “projektuju” u istoriju. To je udes i duh ovog politi?kog trenutka kada se S. Jovanovi? vratio u zemlju na sigurno zasluženi ve?ni mir, jer svaki ?ovek to i zaslužuje – a najviše istinu o svom liku i delu.

Mirko ?or?evi? (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!