MIRKO ĐORĐEVIĆ: Gromoglasni episkop i „zloglasna Liga“

17 Feb 2012

Nije da nema prejakih reči i od strane političara kada govore o Crkvi, ali episkopi su baš gromoglasni, a prejaka reč – po zaveštanju pesnikovom – zaista ubija

Verske vođe u političkoj pomami ne samo da su glasne već i gromoglasne do nepodnošljivosti koja ugrožava i veru i razum.

Primer je ponudio episkop bački preosvećeni Irinej – a za njim ide i efendija Zukorlić, koji uistinu ne posustaju u tom poslu. Okomio se preosvećeni na novine beogradske i novosadske i piše čitavu poslanicu iz svog Dvora u Novom Sadu, i to i u ime Boga i Crkve čiji je vladika u divnoj Bačkoj. Političku stranku LSV, kojoj veruje veliki broj građana, on je nazvao “zloglasnom Ligom”. Nije naravno ponudio niti jedan dokaz o zločinačkoj delatnosti ove partije, ali njega dokazi kao takvi i ne zanimaju. Razgnevio se episkop zbog toga što ga je neko – neoprezan – nazvao građaninom, a on valjda to nije, već je namesnik božji na zemlji, i u Vojvodini posebno. Neka mu bude, ali ovde imamo i mnogo važnijih stvari na koje bi valjalo podsetiti. Ne sviđaju mu se naravno ni neki “ verski analitičari ” – nije ih pomenuo – jer svi navodno napadaju Crkvu. Nije nam poznato da je neko poslednjih četrdesetak godina napao Crkvu, a da jeste sigurno bismo to zapazili. SPC nije regristrovan kao politička partija – i ne daj bože da jeste – ali je moćan faktor u društvu koji se bavi i političkim pitanjima. Izjave i dela i dani naših episkopa čine čitavu antologiju koja postoji na našem i brojnim svetskim jezicima i time se ovde nećemo baviti – čak ni himnu S. Miloševiću, koju je izrekao Irinejev sabrat Amfilohije nećemo pominjati. Bila su to mutna ratna vremena i znamo gde je Crkva bila i s kim. Preosvećenog Irineja zanima politika i sada on to kaže jasno: „Kod nas ne postoji jedinstvena vlast”. Postoji država ipak, a vlast partijskih moćnika se „deli na izborima”.

No i to ostavimo na stranu i vratimo se gnevu vladičinom. Onom protiv “verskih analitičara”, a neka se iz LSV bave njegovom politikom. Oni su pozvaniji u ovom slučaju. Prvak LSV N. Čanak ili lepa i agilna A. Jerkov su rečiti, pa neka se bave ugledom LSV i neka polemišu s episkopom.

Godinama čitamo svetska glasila hrišćanske Crkve kakva su “La Croix” u Parizu ili “L’Osservatore romano” u Rimu, gde sedi papa rimski, i ni jednom nismo naišli na to da se papi ili nekom episkopu ne sviđaju analitičari, a oni se oglašavaju bukvalno svakodnevno. Bački episkop bi hteo da to ovde to zabrani, no to mu neće ići lako, kao što mu lako ne ide ni zavođenje sveopšteg posta, jer za taj posao treba imati organe – recimo neku “božju miliciju”, kakva u svetu inače postoji u nekim zemljama. Srbija i Vojvodina su ipak u Evropi i to lako ići neće, i nije LSV jedina koja se tome protivi, a šta episkop bački misli o kobasicama u Turiji nama i nije mnogo važno. Postoje ozbiljna pitanja kojima se moramo baviti, a najozbiljnije je svakako uloga Crkve u društvu. SPC je slobodna i slobodno deluje i niko nema pravo da joj to ospori, jer to je zajemčeno Ustavom, no šta ćemo s političkom delatnošću njenom, tu ima zabune. Za razliku od mnogih analitičara, mi ne mislimo da Crkvi treba zabraniti da se bavi i političkim stanjem u zemlji. Ne, ona je u društvu i na to ima pravo. Problem je u tome što se verske vođe bave lošom politikom, i tu se ističu i episkop bački i efendija M. Zukorlić recimo, jer Artemije je skrajnut odavno i nema ga ni na Kosovu. Oni se bave političkim temama na egzemplarno loš i zabrinjavajući način i svrstavaju se uvek pogrešno u odnosu na kretanja u Evropi. Da Srbiju i ne pominjemo. Oni nikako da shvate da samo laička i demokratska država može da jemči slobodu i crkvama, jer same crkve i verske zajednice ratuju međusobno boreći se za mesto „jedino spasavajuće”. To je ne samo loša, već i opasna politika. Uzgred, samo u laičkoj državi mogu biti obuzdani i sekularni fundamentalisti kojih i te kako ima – vera je lična sloboda i sloboda za drugog i drugačijeg. I nije to izmislila Roza Luksemburg ni komunisti, već to stoji u jevanđelju Isusovom. A tek ti komunisti, koji muče preosvećenog Irineja… Koliko je bilo komunista koji su postradali “za druzi svoja”. Više od mnogih biskupa i episkopa. O našima da ne govorimo. Nije loše i ovo: neka episkop bački pogleda knjigu italijanskog komuniste koji se zove Ignazio Silone – o tome koliko pred Isusom vrede neki vladika i bedna starica koja prosi pred vladičanskim Dvorom. I tako dalje. Može preosvećeni da nađe tu knjigu i na italijanskom i na engleskom, pa i na ruskom jeziku. A jevanđelja su svi analitičari pročitali.

A ono kako je efendija Zukorlić čestitao Srbiji Sretenje i Dan državnosti, priča je o kojoj ćemo drugi put. Slična je ovoj. Sve su naše balkanske priče iste i sve verske vođe govore kao loše političke vođe. I govore gromoglasno. Nije da nema prejakih reči i od strane političara kada govore o Crkvi, ali episkopi su baš gromoglasni, a prejaka reč – po zaveštanju pesnikovom – zaista ubija.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!