MIRKO ĐORĐEVIĆ: Druže Tito, tebe Srbi lažu…

03 Apr 2012

Niko pouzdano ne zna gde je šubara Draže Mihailovića koju je poklonio po izaslaniku vojvodi Pavlu Đurišiću kada mu je crnogorski vojvoda podneo izveštaj o tome koliko je muslimanske sirotinje pobio i sela im popalio

Davno su utihnule i četničke i partizanske pesme – i otišle u istoriju – ali u vezi s rehabilitacijom DM biće reči u drugim pesmama.

Niko pouzdano ne zna gde je šubara DM koju je poklonio po izaslaniku vojvodi Pavlu Đurišiću kada mu je crnogorski vojvoda podneo izveštaj o tome koliko je muslimanske sirotinje pobio i sela im popalio. I to je eksponat danas mnogima nužan – ali ga nema. Raspolažemo samo izveštajima. Ovo sada u vezi s rehabilitacijom više ne znači mnogo pogubljenom DM, a ne vidi se da su mnogo zainteresovani potomci njegovi koji bi imali pravo na postupak – kao i pravo na pomen. Ovu igru igraju političari u kampanji pred đurđevdanske izbore i igraju loše do granice neukusa uz računice i jeftinu trgovinu praznim obećanjima, bez i jedne normalne ideje koja bi nešto značila zbunjenoj Srbiji, koju su izgubljeni ratovi iz devedesetih ostavili zaista na cedilu istorije.

U ovoj halabuci valjalo bi reč jednu reći o šubari DM koja ipak virtuelno postoji i svi je kite – iz svih stranaka – raznim cvećem.

Poslom se ovim ne bave ozbiljni istoričari već političari – lovci na poene i ruke birača. Najpre, nije ovo novo, jer rehabilitacija je davno započela, i već je delom obavljena. Još u vreme Maspoka – uzmimo taj primer za sada – na jednoj strani zbunjenih komunista koji su polako postajali nacionalisti, čula se pesma:

Druže Tito, tebe Srbi lažu
Oni vole čupavoga Dražu.

Negde s drugog kraja čula se pesma – navodimo prema govorima samog Tita – s prvih strana onovremenih novina:

Druže Tito, ljubim te u čelo
– daj obuci ustaško odjelo.

Davno je to bilo i isto je bilo i u Beogradu i u Zagrebu, a kako je Tito to rešio ovde, nećemo za sada govoriti. Taj politički folklor, to su znaci vremena. I to traje do danas i u vezi s ovom rehabilitacijom DM koja je mnoge zbunila. Usred kampanje setio se neko iz Vlade ili vrha DS i koalicije da bi bilo dobro da vojvoda V. Šešelj dođe iz Haga u Srbiju. Potom sledi – kao nije to, nego je nešto drugo, jer mi brinemo o našima u zatvoru. A dotični vojvoda je u bosanskom ratu sa šubarom na glavi obnovio bio pokret DM u čijem su okviru vojevali Maldić i Karadžić. Bosna je bila posejana leševima, a posebno su se isticale te paravojne jedinice. No, ostavimo i to krunskom svedoku akademiku D. Ćosiću, koji ništa i ne krije. Počelo je novo kićenje šubare i na njoj ima i socijalističke crvene ruže i republikanskih venaca. Tadić i Dačić su u jednom istorijskom momentu “razmenili bolove” – Tadić za Đinđićem, a Dinkić za Miloševićem – i formirali vladu. Kažu, druge nije bilo. Započelo je pomirenje Užica i Ravne gore i šubara se kiti iz dana u dan. Nikom u Evropi nije jasno o čemu se tu radi – predsednik Francuske nakon izbora polazi u Panteon i ako je socijalista polaže crvenu ružu ili ako je iz druge neke partije svoj cvet, ali nikom na pamet ne pada da u Panteon smesti maršala F. Petena. Ni da u Panteon uđe sa belim ljiljanom koji je simbol burbonske monarhije, jer Francuska je republika. Maršala F. Petena je sud republike pod De Golom osudio na smrt, uz ideologe i čak znamenite pisce. No, pustimo i francuske sudove i maršala Petena, jer su pobednici tako sudili. U Srbiji je to malo drugačije i za sada nam je neki državni sekretar obećao da rehabilitacije M. Nedića i D. Ljotića neće biti – barem za sada. Zapravo, svi su rehabilitovani, i to odavno, i sada je cveće na redu. I cveće je politika. “Jednom se počastim – kaže predsednik B. Tadić – narcisom za dan zaljubljenih i odmah kreću optužbe da je to moj cvet, ali nekad sebi i ružu kupim”. I svi su zbunjeni i hitaju se cvećem i tako na šubari DM ima već i ruža i bosiljka, a ako se uskoro nađe i različak, neće biti mnogo novo. Šta će biti sa našim odnosima sa EU, koja stoji na drugim simbolima, i sa našim susedima, koji se ove rehabilitacije plaše – o tome se ćuti. Važno je dobiti glasove na Đurđevdan. Šta će biti ako oni u BiH krenu da rehabilituju onu čuvenu Handžar-diviziju, i tako redom. I o tome niko ne misli. A šta će biti s našim Kosovom – onom teritorijom iz legendarne preambule – ako H. Tačiju padne na pamet da rehabilituje Džafera Devu – on je zajedno sa vojvodom Kostom Pećancem potpisao deklaraciju u kojoj pozdravljaju A. Hitlera kao oslobodioca Evrope – ni o tome niko ne misli. Malo je koga briga za pokojnog DM, jer se izbori bliže i ova igra postaje primitivna i besmislena. Uverava nas predsednik Tadić da je odan “sekularnoj državi i antifašističkoj tradiciji”, ali stoji pod monarhističkim grbom i zastavom. Jednako nas prati lepa reč onog francuskog mislioca koji je pod Carstvom u vreme Napoleona napisao: Kako Republika beše lepa pod monarhijom, dok smo o njoj sanjali. Sada ovde može i ono – kako je monarhija lepa pod Republikom. Legenda o zbunjenoj Srbiji bi zahtevala mnogo boljeg pisca od pisca ovih zapisa – ali njega nema. Srbija stoji sasvim zbunjena ovom rehabilitacijom i pitamo se hoće li ovi izbori đurđevdanski doneti neki odgovor.

Sve više sumnjamo – ako se mi pitamo – da će tako biti, jer naše zabune nisu od jučer.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!