Mirko ĐORĐEVIĆ: Carski rez za Vojvodinu

28 Dec 2011

Carskim rezom dolaze na svet deca u određenim okolnostima, ali izraza ovog uglavnom nema kod geopolitičkih stratega i političara.

Mi smo u Srbiji i tu je izuzetak, posebno u novije vreme kada se od geostratega ne može pro?i našim palana?kim šorom. Ima ih mnogo. I me?u politi?arima i me?u komentatorima novinarima. Ne?emo naravno sporiti nikome pravo, ali neke su napomene – u vezi sa izjavom I. Da?i?a – važne u ovoj prilici. U vezi sa ovim našim natezanjem sa EU i natezanjem EU sa nama, gde niko ne zna šta ?e sve izre?i. Na svim ekranima “vrti” se danima izjava I. Da?i?a koja je – blago re?eno – dvosmislena, jer Srbiji, navodno iz EU postavljaju uvek neke nove uslove – u ?emu istine ima, ako ?emo pravo. I tu su nužna neka objašnjenja, jer u vezi s Kosovom niko ne traži da ga diplomatski priznamo kao državu, ve? se traži dijalog i saradnja kao i u svim sli?nim slu?ajevima – recimo izme?u Kine i Tajvana, kako se kaže, a mi smo to nekada davno zvali Formoza. Vicepremijer Da?i? je govorio u Vranju i izrekao neke ideje koje su mnoge zbunile. Nas posebno. “Region ?e biti podeljen – kaže ministar – carskim rezom, na liniji koja je nekada delila Otomansku imperiju i Austrougarsko carstvo, istom linijom kojom su Balkan podelili ?er?il i Staljin”. To je, dodaje on, “duboko pogrešno”, ali se na tome radi iz EU.

Mnogo je ovde ozbiljnijih pitanja, i istorijskih i savremenih, koje opsedaju politi?are, a kao što vidimo posebno vicepremijera Srbije.

Na jugu, kao što znamo to je od 1912. godine zaista bilo Merdare, a prema Makedoniji Ristovac, a na severu do polovine reke ispod Nebojšine kule – grani?ni remorker je plovio ta?no sredinom reke sa državnim insignijama kakve se sre?u na granicama – tu je bilo do 1918. godine. Sada se mnogi zabrinuto pitaju – ako ovo sa Kosovom ide ovako kako ide – šta ?e u toj geopliti?koj “story” Vojvodina i nikom ništa jasno nije. Severna pokrajina je svoju autonomiju dobila zaista carskim reskriptom cara Leopolda i sada je tako po važe?em Ustavu Srbije koji tu autonomiju jem?i i – to je najvažnije – iz EU to niko nije ni pominjao. Vojvodina nije neki uslov, jer se u EU govori o Srbiji – ovim se aludira da ?e i to biti uslov, a ne?e jer stvari ne stoje tako. Autonomija Vojvodine je bila ukidana od straneS. Miloševi?a, ali i tu tužnu pri?u znamo, a zna je, verujemo i I. Da?i?. Niko ne zna šta ?e mu ovo sa Vojvodinom, ali je on tu jasan – “Izvinili smo se gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. Donet je Statut Vojvodine, donet je Zakon o nacionalnim savetima – koji je verovatno najliberalniji u celoj Evropi”, podvukao je Da?i? u svojoj besedi u Vranju. Uglavnom je to ta?no, ali on ne govori ni re?i o nevra?enim nadležnostima pokrajini i to – kako se nama ?ini – nije slu?ajno. Uvek su dvosmislenosti bitne da se nešto ne kaže jasno, ali to budi nespokojna pitanja. Od jake autonomije ni jednu državu nije bolela glava.

Još je zagonetnija ona pri?a o  ?er?ilu i Staljinu – delili su oni vasceli svet, ali se pokrajinama nisu bavili – još jedna tajna više.

Ko je pažljivo ?itao memoare prvog lorda Admiraliteta zna da je on u nekim momentima pominjao i neke pokrajine, pomišljao je ?ak i na nestalu Austrougarsku monarhiju, ali nije ni J. V. Staljin bio loš igra? i prvi lord Admiraliteta je ostao kratkih rukava: ruski vo?a je dobio celu isto?nu Evropu, Tito je obnovio Jugoslaviju sa pokrajinama i nešto ?ak ve?u od nekadašnje kraljevine. Svoje neuspehe ?er?il priznaje otvoreno i iz govora u Fultonu se vidi da ga je taj poraz mu?io. No, pustimo istoriju koju znamo, pa i ?er?ila i Staljina koji su nestali i sa njima i svet koji su podelili – sada je drugo stanje u Evropi. Nema u Vojvodini separatizma ni zahteva za državom i ovakvim se besedama stvaraju zabune povrh svih drugih u kojima smo. Ovo je da se o autonomiji ne govori i da se duva isti rog s legendarnim doktorom K. i Amfilohijem za koje je svaki pomen autonomije separatizam i razbijanje Srbije. MoždaI.Da?i? nije baš to hteo, ali se “zaigrao” u svojim geostrateškim razmišljanjima. Još jedna re? o Staljinu: imao je on 16 republika i tuce autonomija, a neke svoje republike koje nisu imale pravi status ni do nivoa autonomije, uveo je nakon rata u Ujedinjene nacije. U politici nije uvek važno samo ono što se kaže, ve? ono kada se kaže i kako se kaže – a najvažnije je kome se šalje poruka. Poruka ne sme biti dvosmislena ve? jasna.

Bojimo se da je Da?i?eva poruka bez ovih kvaliteta koje su sigurno važne u sadašnjem stanju u kojem se nalazi Srbija.

Mirko ?or?evi?

Podelite ovu stranicu!