MIRKO ĐORĐEVIĆ: Bosanska buna, posle svega

25 Feb 2014

Nacionalizam nije lek, već nešto gore od bolesti

Konjuh planinom vjetar huji bruji
Liš?e pjeva žalovite pjesme…
(Pesma Husinskih rudara)

Pre samo deset dana, Bosna u plamenu bukvalno, gore zdanja kantonalnih vlada, opsednuto je i zdanje Predsedništva, vatra ve? zahvata i delove izvan Federacije, a vatrogasci nemo?ni – oni koji su palili BIH devedesetih ne mogu ugasiti ovaj plamen. Bosna se digla da još jednom opomene i sebe i okolne zemlje i vaskoliku Evropu. A Sarajevo je simbol, od 1914. do devedesetih godina, i ostaje simbol. U buni ovoj koja još uvek traje, mada gubi na intenzitetu, ima znakova koje valja pažljivije ?itati, a to niko ne uspeva, barem ne u nužnoj meri. Kao da duva vetar sa Konjuh planine iz davnih dana, a komentatori prave pore?enja i sa “arapskim prole?em” i s Ukrajinom, ne – ovo je nešto drugo jer “država ne funkcioniše”, kako svi naglašavaju, a zašto to mnogi vide na svoj na?in, a malo njih ne vidi ovaj vetar iz davnih dana. I odgovora nema ni iz Federacije ni iz RS ni iz Evrope, odnosno nudi se nešto što odgovor nije i ne?e ugasiti ovaj bosanski plamen, koji vrlo lako ponovo može da se razbukti. Ono u Dejtonu zaustavilo je krvavi rat, ali ovo je sada nešto drugo, došlo je vreme da se vidi da paliku?e ne mogu biti vatrogasci.

Svi se boje da se ovo ne “prelije” na okolne zemlje – a boje se najviše oni od kojih se zlo bilo prelilo u Bosnu i donelo seme zla i rata. Sada kao da se opet boje – i RS i Hrvatska uz doma?e birokrate, nikada site tu?eg rada i zarade. Na transparentima, sloganima i povicima nema ni senke nekog nacionalnog predznaka. “Gladni smo na sva tri jezika”, stajalo je na transparentima, naravno i na još nekoliko vera i koncesija kojih u Bosni ima vekovima. Ovo je socijalni bunt sa jasnim zahtevima koje gra?ani formulišu u Plenumu gra?ana. Padaju ostavke, ?ute s crkvenih amvona i sa minareta se ne ?uje ni podrška ali ni osuda.

Svi su na nogama, stigao je hrvatski premijer u Mostar i kazao da je u Bosni iz strane države i obe?ao da se “ne?e mešati u unutrašnje stvari BIH i njenih gra?ana”. To je dobro, ali još nije sigurno kako ?e i?i to sa stranim faktorima. Samovoljnog šefa RS M. Dodika hvata panika, on ponavlja iz dana u dan da je razlog ove bune politi?ki i to shvata na svoj prepoznatljiv na?in. On danima dodikuje da BIH treba podeliti i zna se šta ga mu?i – mu?i ga da se sli?na buna i u RS ne desi. U panici je Dodik stigao u Beograd kod Gospodara Vu?i?a, ali je ostao ipak praznih ruku jer Vu?i? je na mukama. Izbori su blizu i treba se odrediti prema ovom pobunjeni?kom talasu, a on nema hrabrosti. Promrsio je nešto o nameštanju i to je sve. Iz Brisela ga gledaju, i iz Moskve, i nije mu lako. U RS je situacija gora u svakom pogledu, jer i tamo mo?nici grabe i otimaju, a Dodik ih teši uzvišenim nacionalnim ciljevima. Važno je ipak slede?e: za vreme boravka u Beogradu nije se sreo sa D. ?osi?em, po ?ijem u?enju je RS “najve?a srpska pobeda u XX veku”. Njegova dodikovanja su nas do ovoga dovela i ne samo u BIH nego i šire na Balkanu.

Još je važnija još jedna karakteristika bosanske bune – ljudi su shvatili da nacionalizam nije lek ve? nešto gore od bolesti.

Ni mo?nici Federacije sa njihovim ideologijama nisu rešenje, ali nije ni Dodik, a rešenje se može samo na?i bez njih, i bez Dodika posebno, koji Bosnu ruši danono?no svojom nacionalisti?kom retorikom koja prazno odjekuje i u RS, i u BIH, i u Srbiji. Na potezu je Evropa koja je Dejtonskim mirom pomislila da je sve rešeno, a rešen je bio samo krvavi rat koji je najve?i rušila?ki posao nakon Drugog svetskog rata, a po zlo?inima stoji uz ono ludilo iz vremena Tre?eg krstaškog rata. Ni pravoslavje ni katolicizam ni islamizam ne?e doneti rešenje, jer Bosna ima i bogumilsku tradiciju, a ona se kosi sa imperijalnim ciljevima budu?i da su loma?e gorele i na jednoj i na drugoj strani. Ova pobuna najavljuje prole?e u pravom smislu, jer gra?ani okupljeni u Plenumu ne odustaju sa svojim zahtevima za boljim i ?oveka dostojnim životom, sa radom i nadnicom za rad. Stoga ovaj vetar koji duva s Konjuh planine i jeste opomena. A o Evropi i svetskim silama ne?emo ovde razmišljati, oni nude “raspore?ivanje vojnih snaga”, a vojska i bombe ne rešavaju mnogo. Njima je odgovorio u svoje vreme J. Jovanovi? Zmaj srpski pesnik. I to dobro:

Al’ boga vam, delije,
diplomate krute,
kad se ?aša prelije,
šta vam srca slute?
Krunonoše velije,
kad ste baš u cvetu, –
Šta mislite, zašto su
narodi na svetu?

Još ?emo videti šta ?e biti, ali ova bosanska buna je još jedna opomena svima – i svetu i Balkanu – Plenum gra?ana zaseda.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!