MIRKO ĐORĐEVIĆ: Bez Alise u zemlji čuda

22 Nov 2013

Svi bi u SNS, kolektivno i individualno

Piše u uglednom beogradskom dnevniku da politička zbivanja u Srbiji „treba da tumače seksolozi“ – ovo po nas lično dobro nije.

U nekim oblastima imamo neka znanja, ali u seksologiji je naš fundus znanja manjkav, osim teorije nismo daleko odmakli. Znamo da je ova lepa dama u pravu, iako smo Frojda i Rajha brižljivo studirali, jedno je teorija, a drugo je praksa. A politički seks u Srbiji je posebna disciplina i komplikovana veoma. Ovo je zaista zemlja čuda u koju Alisa još navraćala nije – pravnih čuda. U zemlji Gospodara Vučića nema opozicije ni u tragovima, a Gospodareva SNS je jedina i najmasovnija partija – tvorci Titovog SSRN-a nisu ništa prema SNS – i svi se tamo učlanjuju i individualno i kolektivno, i to je to.

Bivši šef države B. Tadić Nejaki nema ništa protiv da sa njima sarađuje. Vođa SPO V. Drašković hoće kolektivno tamo, a i u LDP ima i nekih koji nisu s raskida, svi hoće, i tu smo gde smo. Gospodar Vučić bi valjalo da se zabrine – kada će izučavati Maksa Vebera od toliko posla – jer od njega se sve očekuje. A danas, kada nastaje tesk, sabor je svetog arhangela Mihaila, koji se u narodu zove Aranđelovdan, i njemu se ne kuva žito jer „on je još živ“. On je komandos nebeskih inteligencija, anđela i serafima, i on sve može, i nije slučajno da ga slavi i doktor K. Ovo je zaista zemlja čuda i nije čudno što su ikone proplakale kao one u Međugorju hrvatskom. U Srbiji je to masovnija pojava nego drugde.

A čuda su neviđena i mnogo je to za ovako malu zemlju – ono šta je tu je i nešto se mora pomenuti u ovom zapisu.

Ugledni beogradski dnevnik na prvoj strani donosi naslov krupnim slovima – „Ustavni sud krši Ustav“. A mafija ima toliko vrsta koliko u botanici nema bilja. Ima je čak i „žitne“, i koje sve ne. Amfilohije gradi lance hotela i kafana sa svim pratećim objektima, sve za narod i u slavu božju – kockaj se, narode, i švaleriši, jer Srblji treba da se slože, obože i razmnože. Ima čak i „sajtova“ koji to ohrabruju kako bismo pobedili kugu belu i svih boja. Dan počinje na državnom servisu najavom celodnevnih hapšenja pred kamerama – i kud će nas sve, niko ne zna, a kasnije na sudu nekakvom nikog nema. Nije da mafije nema, ali Gospodar Vučić bi trebalo da ima neki kriterijum. Ima li nekog u SNS ko je ukrao makar bicikl komšiji – nema. To su tolike opljačkane milijarde evra kakve ne poseduju ni velike zemlje, svi se pitaju odakle nam tolike pare dok se govori o krizi. Odgovora u ovom slučaju nema. Najveća su ipak politička čuda, ali to je već seks i rekosmo da o tome nećemo, nismo stručni. Ima tu nepravde. Premijera I. Dačića optužuju da hoće da podeli Kosovo i da je to njegov stari naum, da stvori navodno neku „srpsku“ republiku ili monarhiju, svašta. Nema ništa od toga, kasno je. A na Kosovu, i to u vreme izbora pale se automobili, glasačke kutije, lideri su ranjeni i u zavojima daju izjave. Kavga je tu a najveća tek sledi. Nisu sada za podelu krivi Šiptari ili Arnauti, kako od milja zovu Albance, ne nisu oni – njihovi se prvaci iz petinih žila trude da Srbi izađu na izbore, svi se nadaju da će to u Mitrovici Srbin biti gradonačelnik, to žele iskreno svi albanski prvaci, a uoči izbora njihov šef diplomatije je molio Srbe „da iskoriste šansu“. Ne, ono na severu Kosova, i to koliko je ostalo, hoće Srbi da dele, a dvojica ih je u igri i jedan i drugi suparniku Srbinu o glavi rade. Ne ide, pa ne ide. Onaj pod zavojima se još nada, a ni onaj bez zavoja ne gubi nadu, i kavže se i optužuju pred svetom. Nije premijer I. Dačić kriv što oni ne mogu zajedno. Sve počinje da liči na 12. septembar godine 1371, kada su se ono Srbi dohvatili međusobno na reci Marici. Oni Mrnjačevići. Narodni pevač je na guslama svom Agitprou to sjajno naslikao:

Među se se hoće da pomore
Zlaćenima da pobodu noži.

Još će biti kavge oko Kosova. Dok ne vidimo čija će biti poslednja na Kosovu i veliko je pitanje zašto tu nema tih Šiptara-Arnauta-Albanaca, možda oni čekaju, a u politici je to tako. N. Pašić je sebe zvao „stara čačkalica radikalska“ – još ćemo gledati sve to, ako se nismo već nagledali svega toga. A izbore one opštinske na Kosovu prihvatila je država Srbija u Briselu 19. aprila.

Nije lako Gospodaru Vučić-Veberu i stoga on sve tužnije deluje i sve češće spominje kako će „skončati“, i slične stvari nemile baš.

Svi čekaju i Legiju da bude pomilovan i da na belom „picgaueru“ uđe u Beograd na čelu svojih jedinica u njihovim „radnim odelima“, kako reče doktor K, koji je čudo za sebe. Vojvoda je to obećao Srbljima i to nije isključeno. Rade Marković je tu, on ima „dosijeje“, a u ovoj čudnoj zemlji ko poseduje tu legendarnu fasciklu, on vlada i državom i Crkvom, i sadašnjošću i prošlošću. Čuda su čudna i najveći racionalisti priznaju da su čuda čudna, ali da nisu isključena – to je nekako tako i Hegel govorio.

Ovo je mnogo i stoga je čudno što i Alisa ne žuri kod nas jer bi ona ostala zaprepašćena – ko zna šta nas još čeka. Može i mafija da hapsi mafiju, toga je oduvek bilo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!