Mirjana Karanović: O zločinima će sud doneti istorija

17 May 2016

Film "Dobra žena" ne govori toliko o ljudima koji su počinili zločine nego o odgovornosti onih koji su za to vreme ćutali i bili „fini građani“

Svoja uverenja Mirjana Karanović najjednostavnije kazuje kroz uloge u filmovima u kojima igra ili ih sama režira. Ovaj utisak, iako ne mora biti zajednički s mišljenjima posetilaca njenog preksinoćnjeg filma „Dobra žena“ u Art bioskopu „Lifka“, prosto se nameće ne samo nakon intervjua za „Magločistač“ nego i nakon prethodnog razgovora s publikom. Neretko sporo, kao da meri težinu svake reči, Karanovićeva je odgovarala na brojna pitanja Subotičana, koji su je pažljivo slušali nakon što su s istom dozom koncentracije odgledali film čiji je polazišni motiv bio snimak egzekucije šestorice maloletnih Bošnjaka koje su pripadnici „Škorpiona“ ubili u julu 1995.

Ipak, na pitanje jesmo li kao društvo spremni za suočavanje s takvom prošlošću, Karanovićeva odgovara samo u svoje ime:

„Ne znam, ne mogu da govorim u ime čitavog društva. Ja govorim ono o čemu mislim kao što mislim i da neki nikad neće biti spremni da se suoče s prošlošću. To je, jednostavno, tako.“

Iako ste naveli da „Dobra žena“ nije „politički film“ pozadina onoga što koristite u njemu kao glavni motiv je duboko politička. Osim toga, sami ste rekli da je žena ratnog zločinca svojom ćutnjom dala legitimitet za ono što je činjeno u „naše ime“. Koliko je to metafora našeg društva?

„Mislim da to nije pitanje samo izvršenih zločina nego i toga da smo mi u velikoj meri to stvorili i dali legitimitet politici i sistemu koji je ovu zemlju vodio čitavu deceniju. Ta politika je vodila u ratove i uništavanje, a predstavljana je kao odbrambeni rat. To nije tačno. A u ime toga su stradali i mnogi pripadnici srpskog naroda, upravo ulažući u tu iluziju. Mislim da je to nešto o čemu pričaju samo pojedini ljudi, ali mi još uvek nismo načisto sa tim. Dakle, mislim da mi još uvek nismo načisto sa time ko su žrtve, a ko zlikovci.“

Da li je to zapravo samo vrsta svojevrsnog odbrambenog mehanizma većine ljudi i pored toga što znaju da su devedesetih činjeni zločini i da ti ljudi žive među nama?

„Pretpostavljam da je to u pitanju. Mislim da postoji želja i potreba da se stvari vide na jedan određeni način i ja to mogu da razumem. Ali, upravo zato sam i napravila ovaj film, jer želim da se suočimo sa sopstvenom zabludom. Ovaj film ne govori toliko o ljudima koji su počinili zločine nego o svima ostalima. Znači, govori o odgovornosti onih koji su za to vreme ćutali i bili ‘fini građani’. Mislim da će sudovi istorije govoriti o zlu koje je počinjeno, a mi, obični ljudi, koji u tome nismo učestvovali treba da se bavimo pitanjima šta je to što smo mi u to vreme radili ili nismo radili. Zbog toga mislim da to nije pitanje politike nego je to bazično pitanje ljudskog osećanja za dobro i zlo. Kada su počeli ratovi devedesetih, ja sam mislila da to ne može da traje duže od mesec dana. ‘To je nemoguće, ljudi će shvatiti koliko je to besmisleno’, mislila sam. Na žalost, to se nije završilo nego je bivalo sve gore i gore, a sve to vreme mi smo znali šta se dešava. Ali smo i dalje glasali da se ništa ne promeni. I tek kad je dogorelo do nokata i kada je došlo do toga da stvarno više ne može da se preživi, Milošević je srušen.“

Izjavili ste i da ćemo se kao društvo kad-tad morati suočiti sa svojom lošom prošlošću, kao što ste i rekli da će „Grbavica“, u kojoj ste igrali ulogu silovane Bošnjakinje, jednog dana biti prikazana u Srbiji. Očekujete li to skoro?

„Ne znam. Nemam odgovor na to pitanje.“

Kakve su reakcije Vaših studenata; jesu li gledali Vaše novije filmove?

„Jesu, gledali su. A reakcije su odlične.“

Kakvim vidite ulogu umetnika, glumaca i pisaca pre svega, kada je reč o ovim temama i kakvim u tom kontekstu vidite savremeni film na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno repertoar pozorišta?

„Nisu ni svi umetnici isti. Ja ne znam koja je uloga umetnika. Mislim da svako radi prema svojoj inspiraciji, talentu i savesti. Teško je biti demokrata, a nisam ja ta koja će da određuje koja je generalna uloga umetnika. To me baš briga.“

(Magločistač)