MIRJANA ĐURĐEVIĆ: Zaboravnost, tvrdoglavost, odbijanje odgovornosti, zavist, ozlojeđenost…

15 Dec 2015

Pasivno-agresivni poremećaj društva

Pre nekoliko godina sam pomagala jednoj vrlo mladoj prijateljici da uradi seminarski rad sa temom Psihoanalitička teorija ideologije, sa temom koja potpuno izlazi iz okvira bilo čega čime sam se u životu profesionalno bavila. Moja jedina prednost u odnosu na nju, a samim tim i potencijalna pomoć, ogledala se u tome što sam odavno naučila da učim, tako da smo zapravo učile zajedno. Ono što sam ja naučila i zaključila tom prilikom bilo je da pravljenje psihoanalitičkih teorija bilo čega može biti zabavna igra, na stranu što zaključci često nisu nimalo zabavni. Setila sam se toga pre nekoliko dana, pa sam se o našem sveopštem jadu zabavila za ovu priliku.

Moja je nazovi-teorija, naime, da naš dominantni kulturni obrazac pati od pasivno-agresivnog poremećaja ponašanja.

Po definiciji, pasivno agresivni poremećaj ličnosti – a zašto ne i kulturnog obrasca, pitam se ja – karakteriše uporan negativistički pristup i pasivan otpor zahtevima sredine za adekvatno ponašanje koji se manifestuje: zaboravnošću, tvrdoglavošću, averzijom prema autoritetima, odbijanjem bilo kakve odgovornosti, prebacivanjem krivice na druge, zavišću i ozlojeđenošću, nedostatkom prijatelja, odsustvom samopouzdanja, traćenjem vremena

Probaću da pokažem analogije:

1. Zaboravnost – da je naša istorija, dakle kontekst, kojom se vazda gruvamo u grudi umela povremeno da bude itekako ne-slavna, a i neslavna. Uzmimo za primer samo poslednje ratove na ovim prostorima, a onda možemo da krenemo i unatraške, do Kosovskog boja ili ameba, svejedno.

2. Tvrdoglavost – da se prizna da je u svim tim neslavnim epizodama, ne obavezno oružanim, uopšte bilo nekakvih žrtava, sem sopstvenih, junačkih.

3. Averzija prema autoritetima – bilo da se radi o pojedincima, bilo da se radi o međunarodnoj zajednici, koji bi nas na ove dve gornje stavke – zaboravnost i tvrdoglavost – eto tako ponekad podsetili. Ne znam koliko vas sećanje na naslovne strane u novinama iz devedesetih precizno služi, ali sa nama je danas ovde i Vladimir Miladinović pa može da nas podseti. Pošto je mnoge od tih stranica svojom rukom precizno ponovo iscrtao, da se ne zaborave. Na stranu u ovom času reči upućivane direktnim učesnicima u sukobu, jednakom odijumu bili su izloženi apsolutnu svi koji su makar samo upozoravali…

Ili, evo mi ovde danas. Ne mogu da sudim koliko smo objektivno autoriteti, ali sam u jedno sigurna – okupili smo se sa dobrim namerama. Da pokušamo nešto da popravimo, a ne da seirimo nad sveopštom propašću. Na svu sreću, današnji mediji imaju pametnija posla na zaglupljivanju i zastrašivanju građanstva, inače bi svaka ovde izgovorena reč bila raščerečena, i obešena naglavačke tako da u čitaocima izazove u najmanju ruku averziju, ako ne nešto mnogo gore. Uostalom, ne bi nam bilo prvi put da to doživimo…

4. Odbijanje bilo kakve odgovornosti – recimo za trenutni položaj Srbije u svetu. A, dopadalo se to nama ili ne, upravo to je od presudnog značaja za goli opstanak građana. Ili, mada nisam želela da se bavim dnevnom politikom, moram da pomenem onog nesrećnog Gašića. Tačnije, njegovu izjavu na konferenciji za štampu povodom smene. Započinje je rečima: U društvu imamo previše slučajeva u kojima se prema ženama ne ophodimo na fer način… Šta to znači do li ’Ja sam samo nosilac dominantnog kulturnog obrasca, dakle nisam kriv’? U nastavku obećava da će postati feministkinja i slične manje bitne gluposti, e ali već posle nekoliko rečenica dodaje: Ne mogu ni da započnem da objašnjavam koliko se osramoćeno i zgroženo osećam. Pazite, nije se sam osramotio, nije se zgrozio nad samim sobom, osramoćen je i zgrožen. Konačno, citiram: Mogu samo da se nadam da ću u budućnosti imati priliku da ponovo služim svojoj zemlji. Kao što je i do sada služio, valjda.

5. Prebacivanje krivice na druge – Srbija, poznato je, nikada nije vodila osvajačke ratove, isključivo odbrambene, o čemu, na primer, jako lepo svedoče stihovi pesme ’Hej trubaču s bujne Drine’, poznate i kao ’Srpska Marseljeza’, Stevana Vladislava Kaćanskog, kraj XIX veka, u kojoj Srbi sa zborišta na Vračaru stižu do mora Adrije i Carigrada, sve u oslobodilačke svrhe, dakako. Zašto sam odabrala baš ovu pesmu? Iščitala sam je više puta jako pažljivo, pokušavajući da otkrijem ko je ’dušmanin’ zbog koga naši junaci krvare tu negde oko Carigrada, možda Turci, ali kraj je XIX veka? Konačno, zar je važno da se krivac imenuje? Važno je da nismo mi. I da uvek imamo dušmanina. Napominjem da je to i dan danas himna hora ’Obilić’.

6. Zavist i ozlojeđenost – na sve što je drugo i drugačije. Ove dve reči, zavist i ozlojeđenost, zvuče mi veoma benigno u odnosu na konkretne manifestacije ovih emocija od strane dominantnog kulturnog obrasca kojima smo svakodnevno svedoci. Ipak ću se opredeliti za jedan od bezazlenijih primera, ne bih li se bar očešala o književnost, kad sam već predstavljena kao pisac. Animozitet između pisaca takozvane lepe književnosti, gotovo bez izuzetka niskotiražne i autora visokotiražnog ukoričenog treša, što ljubavnog, što patriotskog. O kome najčešće slušam u privatnim žalopojkama jednih ili drugih. Ali sam upravo ovde, u Novom Sadu, pre par meseci na nekom skupu prisustvovala najstrašnijem verbalnom sukobu između dve žene. Od kojih jedna ima par pozitivnih kritika, par književnih nagrada i par čitalaca. Dok druga ima desetine hiljada čitateljki, zarađuje od njih desetine hiljada evra i pojavljuje se u desetinama hiljada tv emisija, što svojih, autorskih, što kao gošća. I obe su htele i ono drugo. Htele su sve. Dakle, isti kulturni obrazac, bavili se umetnošću ili savetovanjem kako da uhvatite muža.

7. Nedostatkom prijatelja, odnosno saveznika. E, kod ove stavke mi se na časak učinilo da mi curi teorija. Naime, novine su prepune prijatelja i saveznika Srbije – Kineza, Arapa, Surinamaca, Južnosudanaca… setite se samo spiska pedeset zemalja koje su glasale protiv prijema Kosova u UNESCO, preštampavan je danima, sve sami naši najbolji prijatelji. I onda se setim pojma imaginarnog prijatelja, odlično, teorija mi opstaje. Kažu psiholozi da imaginarnog prijatelja u jednom periodu, uglavnom pre adolescencije, ima dvoje od troje dece. Kažu još i da je ogromna većina dece potpuno svesna da je prijatelj imaginaran. Ukoliko nije, može se raditi o ozbiljnijem psihološkom poremećaju. Sad, ne znam da li se kod eksponenata dominantnih kulturnih obrazaca radi o bolesnicima, ili o zdravoj deci koja svesno manipulišu i pri tom rade na podizanju samopouzdanja…

8. Odsustvo samopouzdanja, sledeća karakteristika pasivno-agresivnih ličnosti. Odnosno kulturnih obrazaca. Koje se, rekla bih, očitava u tome što se individualni uspesi pojedinaca svojataju i pripisuju zajednici u celini, ako ne i ekskluzivno aktuelnoj vlasti. Setite se samo kako je predsednik Nikolić dočekao zlatne vaterpoliste iz Kazanja rečima, citiram: Државни успеси и, посебно, успеси Владе Србије као да су дали крила и нашим спортистима да побеђујете државе које имају више ватерполиста него ми грађана.

9. Traćenje vremena. Što je naoko još i najbezazleniji simptom, ali samo naoko. Budući da se kod dominantnog kulturnog obrasca kao pacijenta nažalost radi o traćenju vremena budućih generacija. Kobno, rekla bih.

Ima toga još, ali ne želim više da traćim ničije vreme svojim kobajagi-teorijama. Za kraj bih, umesto zaključka da podelim sa vama jednu lošu i jednu još goru vest. Sami birajte koja je koja.

Pasivna agresivnost kod ljudi se izuzetno teško leči, dugotrajnom, pažljivom, strpljivom terapijom, često sa neizvesnim ishodom. Ko bi se tek bavio lečenjem bolesnih kulturnih obrazaca zaista ne znam. Mogu samo da se nadam da neko od prisutnih, kompetentnijih od mene, ima neku ideju ko je elita, ili ako ne postoji kako da je stvorimo, koja bi bila u stanju da se upusti ukoštac sa ovom boleštinom.

(Izlaganje na okruglom stolu One koje vladaju društvo: Dominantne kulturne i ideološke matrice u javnosti Srbije i Vojvodine – fenomeni, uzroci i posledice, koji je održan 10. decembra u Novom Sadu. “Autonomija” će pojedina izlaganja sa ovog skupa objavljivati u narednom periodu.)

Podelite ovu stranicu!