MIODRAG ZEC: Svaka vlast ima svoje sudije i svoje robijaše

04 Jan 2017

Čitav niz tragičnih okolnosti u kojima se naša nacija tokom istorije našla samo je delom posledica geostrateškog nesnalaženja, a najčešći uzrok je to što ne postoje unutrašnje i koncepcijske snage da se napravi proizvod zvani država

?itav niz tragi?nih okolnosti u kojima se naša nacija tokom istorije našla samo je delom posledica geostrateškog nesnalaženja, a naj?eš?i uzrok je to što ne postoje unutrašnje i koncepcijske snage da se napravi proizvod zvani država. A to bi morao da bude glavni proizvod jednog društva. Oni koji reprezentuju sistem vrednosti kroz politi?ke opcije nisu uspeli da iznedre prosve?enu, funkcionalnu, pravnu državu, i Srbija se danas susre?e sa skoro istim pitanjima kao u vreme Berlinskog kongresa 1878. Mi imamo otvorena geostrateška i teritorijalna pitanja, nismo rešili da li idemo u Evropu ili ne, niti ?itav niz moralnih pitanja – da li se isplati raditi, proizvoditi, štedeti. Najzad, nemamo jasan odgovor na bazi?no pitanje: da li pravimo društvo u kome se isplati stvarati ili u kome se neprekidno redistribuira opadaju?e bogatstvo, tone u siromaštvo, kaže u razgovoru za Danas Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Zašto nismo uspeli da stvorimo normalnu državu?

– Mi smo unazad sto godina prošli ?itav niz projekata koji su zahtevali ogromnu energiju, i ljudsku i intelektualnu, a koji su propali. Od Kraljevine SHS do Titove Jugoslavije i SCG, u amanet su nam ostali i troškovi i razvalina te države. Sada se sporimo oko geostrateške pozicije, nema ni jasnog sistema vrednosti i nema društvenog kontinuiteta.

Šta je sada potrebno da se izgradi država?

– To zahteva primenu bazi?nog principa podele vlasti. Ne može se napraviti pravna država bez podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. A mi i dan-danas ne prihvatamo taj princip, jer svaka naša vlast, a vršili su je mnogi, teži da bude jedna, da se simbolizuje u jednom ?oveku. Mi ne tražimo javne službenike, nego nacionalne vo?e. I to je vidljivo u svim fazama, po?evši od ustanka 1804. koji je je stvorio Kneževinu, kroz Kraljevinu SHS, do Titove Jugoslavije, Miloševi?eve, Vu?i?eve Srbije. Sve se sintetizuje u jednom ?oveku, a trošak te personalizacije, velike vlasti, jeste gubitak institucionalnih procedura. Može vo?a da ima kakve god kvalitete, ali ne može da zameni sistem.

Zašto, gde je greška u kodu?

– Jedna stvar je strašno važna. Ako se pogleda tragi?na sudbina svih naših vo?a, od dubine 19. veka do danas, vidi se da je suviše energije utrošeno u to kako da se do?e na vlast. Ostalo je potpuno otvoreno pitanje kako se silazi sa vlasti. Prosto se stepenice koje vode gore ruše iza sebe, pa ih nema kada do?e vreme da se si?e. Sve se završava vrlo tužno, nesretno. Pogledajte istoriju – Kara?or?e ubijen, Miloš proteran, Aleksandar, Kara?or?ev sin, tako?e proteran, ubijen knez Mihailo, proteran kralj Milan, ubijen Aleksandar Obrenovi?, pa i Aleksandar Kara?or?evi?. Tito jeste umro ?asno, ali je to drugi politi?ki “softver”, druge istorijske okolnosti i drugi genetski kod, nije on proizvod odavde, a i njegova tvorevina završila je u ratu i rasulu. Nesretan niz nastavio je Miloševi?, pa je posle njega ?in?i? ubijen… To se stalno dešava i pokazuje da je nešto u algoritmu društva pogrešno, da se bazi?ni princip podele vlasti ne poštuje.

Koji to kamen temeljac nedostaje?

– Stvar oko koje se stalno lome koplja, koja se nikada kod nas nije primila kao institucija, to je ustavotvorna skupština, po?ev od Svetoandrejske, pa svih ostalih naovamo. To je institucija koja treba da ome?i neke ugaone kamene države, da postavi teritorijalnu, geostratešku politiku, sistem vrednosti i neke minimalne procedure. To da bi se napravilo, mora se napraviti model kako iz bi?a naroda izvu?i tih potrebnih 100-150 ljudi, koji bi mogli da bude reprezenti, koji imaju autenti?nu vezu sa gra?anima.

I bivši i aktuelni politi?ari tvrde da zastupaju volju gra?ana, kako je mogu?e onda da nemaju kontakt sa njima?

– Da, to se ovde stalno pri?a, ali se ne vidi. Narodni poslanici su nameštenici partija, nemaju ni direktne, ni indirektne veze sa gra?anima, niti odgovornost. Zato se mora promisliti jedan sistem personalizacije mandata, iskoristiti iskustva ure?enih zemalja, gde se uspelo u stvaranju direktne veze izme?u gra?ana kao politi?kog subjekta i narodnog poslanika. Nas Evropa prisiljava da ne otimamo mandate poslanicima, da oni ne trguju time. To fali, zbog toga ne postoji suverenitet parlamenta. Kada bi njega bilo, uspostavila bi se korespodencija izme?u izvršne i zakonodavne vlasti. Ovako, skupština je samo servis, ima zvonce i pištaljku, a poslanici glasaju šta im se kaže.

Šta je sa sudskom vlaš?u?

– Ako je osnovni izvor suvereniteta, skupština, zasnovana na personalizovanim mandatima, gde poslanici imaju obavezu prema gra?anima, onda bi to bila baza koja usvaja zakone, ?ime daje ovlaš?enja i izvršnoj i sudskoj vlasti. Ona bi bila centar, a ne izvršna koja je podjarmila skupštinu a sudije pretvorila u sopstveni aparat, tako da princip pravde i pravednosti, amalgama koji vezuju vlast, kroz sudsku granu ne postoji. Zato se gomilaju predmeti, zato zastarevaju, zato svaka vlast ima svoje sudije i svoje robijaše.

Zašto smo društvo diskontinuiteta, a ne kontinuiteta?

– Opet se vra?am na bazi?ni ram. Ovako mali narod, ovako mali potencijal, ovako stišnjen geostrateški, ipak može da maksimizira svoje ljudske, kreativne, politi?ke i obrazovne potencijale, pa ?e se na?i dovoljno kvalitetnih ljudi kao i u velikim narodima. Kada bi uspeli da napravimo bar grubi odnos izme?u ta tri nivoa vlasti, mogla bi da se uspostavi kvalitetna administracija, ono sa ?ime se gra?ani jedino i sre?u. Sada je to jedna sila nad društvom a ne servis. Postala je sama sebi svrha.

To se ne dešava samo kod nas, i u Evropi se gomila administracija, potresa je nedostatak jasnog koncepta.

– Pa i tamo prave zakone da bi imali šta da rade a ne da bi se uredili odnosi. Što više zakona, sve je teže da se razumeju i primene. To umnožavanje birokratije jedan je kapitalni propust Evrope, a mi sa tim ratujemo više od sto godina, od Nuši?a i njegovog sreskog na?elnika imamo administrativnu vlast koja je nasilje nad gra?anima.

Zašto tvrdite da smo društvo preraspodele?

– Pa, jesmo. Nedostaje nam, na primer, jedan bazi?ni zakon koji ima samo jedan ?lan: dugovi se moraju platiti, ne zastarevaju, prenose se kroz vreme. Umesto toga, mi umnožavamo zakone o dužni?ko poverila?kim odnosima, a sve je više me?usobnih dugovanja. Ovde se ?eka da nešto zastari i taj model ve?itog nepla?anja dugova govori da smo društvo koje ne stvara, nego preraspodeljuje. Uze?u kredite, ne?u ih vratiti, poješ?e ih inflacija, oti?i ?u iz zemlje, bi?e novog oprosta, ima ih od 60-ih godina prošlog veka do danas. Prisustvujemo jednom bestijalnom oprostu dugova za koje ne znamo da li treba da budu oprošteni. Pri tom, smanjujete penzije 600.000 ljudi da bi sanirali tehnološke mrtvace, ali to radite da imate neki politi?ki uticaj u odre?enom kraju. Ako imamo model li?ne vlasti, to je to.

A ako se uspostavi podela vlasti, šta se dobija?

– Platforma na kojoj praviš institucije. Ovako, imamo institucije koje nemaju realno nikakvu vlast, pa se postavlja pitanje, zašto mi uopšte pla?amo mnoštvo nezavisnih regulatornih tela, u kojima dobijaju odre?ene politi?ke apanaže, kada je to simfonija sa jednim dirigentom, i kada on kaže stop, svi instrumenti prestaju da sviraju.

Kažete i da ne postoji sistem društvenih vrednosti. Kako se on gradi?

– Samo kroz obrazovanje i ku?no vaspitanje, a tu smo na?inili u poslednjih nekoliko decenija, kardinalne greške. To je sada tragi?no. Možemo da kažemo da su za bombardovanje i sankcije delom postojali spoljni razlozi, koji su se možda mogli i smanjiti, ali nema nijednog razlog zbog ?ega smo mi ovo uradili obrazovanju. Sami sebi. Uništili smo princip da je ?ovek božije stvorenje, da se talenti ra?aju retko i da se oni neguju kroz obrazovni sistem. Tako se odgaja nacionalni podmladak koji se vra?a društvu kroz inovacije i druge društvene proizvode. Ima li ve?eg primera besmisla od ovoga u obrazovanju, da oni koji su najbolji napuštaju zemlju, a ovi sa sumnjivim diplomama zauzimaju kapitalni politi?ki položaj? Ili da se nastavni?ka ve?a od osnovne škole do univerziteta više bave poklanjanjem ocena lošim ?acima umesto da bdiju nad talentima.

Zašto akademska zajednica ?uti o tome?

– Ja mislim da ne ?uti. Na Beogradskom univerzitetu se pokre?e ?itav niz stvari, ali on nema nikakvu mo?. Mene studenti pitaju zašto ih terorišem i teram da u?e, kada do diplome mogu i bez toga i više nema nikakve veze izme?u onoga što znaš i onoga što radiš. I u nekim delatnostima to nije vidljivo, ali jeste u gra?evinskoj struci, medicini. Ne?e niko znati da napravi most, zavrne sijalicu. U ure?enom svetu se zna na kojim se mestima i kojim postupkom se stvara i regrutuju elita kojoj se poveravaju klju?ne službe – pravosu?e, zdravstvo, obrazovanje. A šta naša vlada radi? Nesretni Beogradski univerzitet je poboljšao svoje mesto na Šangajskoj listi, a u okviru finansijske konsolidacije linearno su smanjene plate svim državnim univerzitetima, nevezano za to da li su oni dobri ili loši. Podse?am da su komunisti nacionalizovali legate Beogradskog univerziteta, a oni su posle privatizovani. Prezir prema znanju i njegovo obesmišljavanje stiže na naplatu. Zbog toga imamo poplavu diploma i doktorata.

Da li to zna?i da nemamo snagu da izvršimo selekciju?

– Nemamo. A to se kod drugih naroda podrazumeva. Ako ovde kažete da studije ekonomije valjaju samo na jednom mestu u zemlji, dožive?ete javnu osudu, jer upravo oni koji mogu da osu?uju nisu završili na tom jednom mestu. Mi ne prihvatamo neka normalna na?ela. Ovde su svi jednaki, samo neki jednakiji, jer model vlasti poništava individualizam, u biti je kolektivisti?ki. ?im neko zucne, ?im je bolji, odmah se se?e. Imamo jedan ostrakizam nevi?enih razmera, zbog ?ega su svi veliki ljudi otišli, nisu ovde ni sahranjeni, povremeno se posle decenija donese neka urna. Mi godišnje “izvozimo” desetak najboljih matemati?ara a uvozimo rijaliti šoue, školujemo ljude i puštamo da odu a stalno postavljamo pitanje troškova u obrazovanju.

Ho?emo li za deceniju-dve ostati bez stru?njaka?

– Nama je ve? sada potrebna jedna ljudska “infuzija”. Mi smo ranjena zemlja. Decenijama su se kod nas doseljavali, a poslednja velika seoba bila je “oluja”. Posle nje, imamo samo neto izlaz, postali smo zemlja iz koje narod beži. Imamo radikalno smanjenje stanovništva, pri ?emu nam stranci uzimaju najbolje stru?njake, a nama kažu – školujte one što stoje 18 sati uz traku sa šrafcigerom, oni ?e ostati kod vas, sa malim platama i socijalnim troškovima. I mi tvrdimo kako je to za nas spas. Pa, nije. Ali, ta mantra je namerno napravljena, mi smo naseli i proizvodimo takav model. Njega upotpunjuje slika javnih preduze?a, koja su politi?ki plen i izložena rigoroznoj nekompetenciji, pa ispadne da je važniji RTB Bor nego klini?ki centar, njihovi radnici nego lekari. Ne potcenjujem, ali nije isto operisati na otvorenom srcu, gde je presudan ?ovek, i biti radnik na kopu, gde radi mašina. Nigde osim kod nas, sekretarica u javnom preduze?u ne bi mogla da ima ve?u platu nego hirurg. Javnim sektorom i državnom upravom defiluju starlete, PR menadžer, a javnim prostorom “analiti?ari” opšte prakse.

Zašto su strani investitori povlaš?eni u odnosu na doma?e?

– Tome prethodi niz disproporcija koje su zbirni izraz promašaja u konceptu države, privrednog sistema, ekonomske politike. Imate disproporciju proizvodnje i potrošnje, štednje i investiciju, izme?u zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih i penzionera, ro?enih i umrlih. To su bazi?ne disproporcije. Ho?eš da rešiš investicije, a ne odgovaraš na pitanje zašto ovde ljudi ne?e da štede, zašto se ne isplati, još od stare devizne štednje, inflacije. Uzeo si samo jedno pitanje, jednu mantru: dajem subvencije. Prirodno je da investitori to traže, ali nije prirodno da se to daje, jer je dokaz da postoje skriveni troškovi i skrivene teško?e koje spre?avaju te investitore da sami do?u. Što su potrebne ve?e subvencije, to je ukupan ambijent lošiji. A kada ve? imaš ulaganja, moraš da odgovoriš na druga bazi?na pitanja: koje investicije dolaze, da li ima efekta prelivanja, da li i koje znanje dolazi, da li se samo traži manuelni rad, da li dobijaš samo jedan segment ili celinu, da li to odgovara tvom izvozu. Umesto toga, gledaš samo politi?ki efekat, pa kažeš ogroman je izvoz iz Kragujevca. A ?utiš da je ogroman i uvoz i da plasiraš samo neto ljudski rad.

?ekaju?i bazi?ne promene, da li postoje sitni rezovi kojima bar nešto može da se ispravi?

– Ne postoje. Ne možeš da menjaš plo?ice na tre?em spratu dok temelj tone, ne možeš zagrejati ku?u bez prozora. Moja cela poruka je da smognemo snagu i vratimo se na po?etak.

Preformulisa?u. Postoji li snaga koja bi bar pokušala da stvari vrati na po?etak, na temelje?

– Teško, ali mogu?e. Za to je kapitalno obrazovanje a tu su katastrofalni potezi. Potrebno je i vreme, kao za englesku travu – šišaš je i zalivaš, i tako 300 godina. Ali, vredi po?eti, od osnovne škole, od proizvodnje ?oveka, samo što onda u?iteljica ne može da ima manje od one koja sekretariše u javnom preduze?u. Neke stvari možemo imati, imamo i dovoljno para za sve, ali moramo da odaberemo. Ali, mi ho?emo suprotno, ho?emo banalizaciju, trivijalizaciju znanja. Ako 15 godina nije rešena afera “indeks”, umesto da je istog trenutka zatvoren pravni fakultet a hitno utvr?eno ko je kriv, jer je pravo jako važno za zemlju, onda je to prava ilustracija onoga što ho?emo.

Pravila igre ili asfalt

Može li neka energija iz lokala da pokrene promene u konceptu države?

– Može kada imaš personalizaciju poslanika. Ali, mora da postoji ambijent, šta se traži od poslanika, ako kao društvo želiš da on napravi pravila igre koja ?e biti ista za sve, i onda biraš jednog, a ako glasaš za onoga što nudi da asfaltira samo tvoju ulicu i da septi?ku jamu premesti u drugu, onda ne možeš da o?ekuješ bazi?nu promenu.

Plitka socijalna loza

– Ovde se ne postavlja pitanje vrednosnog sistema i zato svaka generacija po?inje ispo?etka, zato nam je plitka socijalna loza. Ovde se brzo sti?e ali još brže gubi. Zbog toga imamo masovni beg doma?eg koji se kasnije vra?a kao strani. Nije napravljen algoritam da biologija i sociologija me?usobno korespondiraju, a društveni obrazac je klju? pomo?u koga se iz jednog naroda izvla?i potencijal. Za društvo je najvažnije da odredi smer, koordinate, da postoji sistem koji utvr?uje da li se odstupa od kursa. Ovde se, me?utim, upravlja ru?no, pa vam sa najvišeg nivoa vlasti saopštavaju da li ?e neki komunalni problem, biti rešen ili ne. A to se dešava zato što izvršna vlast ima potpunu kontrolu procesa.

Obilje politikanata

U svakom narodu ima obilje politikanata, rasni politi?ari su malobrojni, a oni koji se uzdignu do ranga državnika su retkost. Državnici se prepoznaju po principima i institucijama koji su ugra?eni u temelje i ?ine armature društva. Nažalost, kod nas država traje kra?e od prose?nog ljudskog života. Naši prvaci misle “država to sam ja” i zato smo imali toliko tumbanja. A država je najsloženiji proizvod jednog društva i najmo?niji alat za trajni prosperitet nacije. Nije loše da oni koji se bave javnim poslovima vide šta o tome govore Platon, Monteskje, Mil, da ne re?am dalje.

(Mirjana N. Stevanovi?, Danas / Foto: www.mc.rs)

Podelite ovu stranicu!