MIODRAG MAJIĆ: Crvena linija

11 May 2016

Ovo na šta nam ukazuje Zaštitnik građana je ozbiljno gaženje osnovnih principa

Zabrinjavajući izveštaj Zaštitnika građana prema kojem propusti u radu organa i službenika Policije u slučaju noćnog rušenja u Savamali “nisu rezultat propusta pojedinca, već su očigledno organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljnog plana i izdatih naloga“, preneo je tek po neki medij. Većina njih, ovo dokumentovano uznemiravajuće otkriće nadležnog državnog organa, nije smatralo vrednim objave! Umesto agencijskih vesti sa oznakom “hitno”, naslovnih stranica ili pak sednice Saveta za nacionalnu bezbednost koje bi bile posvećene tvrdnjama jednog državnog organa da je drugi državni organ učestvovao u nesprečavanju vezivanja ljudi i rušenju dela grada, dobili smo uglavnom još jednu seriju tekstova o estradi, vradžbinama i “Eurosongu”. Eh, da… Istine radi, dobili smo i dodatno zbunjujuću izjavu predsednika Vlade kako su tamo “srušeni bespravni objekti” i kako zbog toga ne bi trebalo dizati bespotrebnu galamu. Valjda zato što je “fantomsko” rušenje bespravnih objekata noću, uz vezivanje čuvara i legitimisanje građana od strane neidentifikovanih lica zakonitije i manje društveno opasno, od istog takvog rušenja objekata sa dozvolom? I kao da diljem otadžbine ne postoje drugi bespravno podignuti objekti, na koje bi se, nakon ovakve izjave, osokoljeni mogli obrušiti neki drugi “fantomi”?!

Ne, nisam blesav, ako to mislite. Odavno mi je nažalost jasno kako stvari funkcionišu na ovim prostorima. Takođe, odavno nisam previše optimističan ni kada je o drugim “modelima” reč. Znam da ne postoji mesto pod “kapom nebeskom” gde sasvim jednaka prava imaju i bogati i siromašni, “crni” i “beli”, gde nije važno ko je na vlasti i gde nema korupcije. Znam nažalost da ne treba verovati u bajke o državama oslobođenim uticaja tajkuna i moćnika. I u dvorištima na koja se ugledamo, postoje interesi krupnog kapitala, moćnih uzurpatora i ljudi “iz senke” koji povremeno malo “pomere klatno”. Nismo deca… Međutim, iako sve to odavno znam, još mi je poznatije da postoje određene “crvene linije” koje se u iole normalnim društvima ne prelaze. Koje jednostavno niko ni ne pokušava da pređe.

Ono što se dešavalo i što se u ovom trenutku dešava povodom noćnog fantomskog prepada i rušenja objekata u beogradskoj Savamali, definitivno predstavlja prelazak crvene linije. Predstavlja poziv na uzbunu! To jednostavno ne sme da se dogodi bilo kada, bilo gde u bilo kojoj državi, pa čak ni u onoj koja se naziva “krhkom demokratijom” poput ove naše! Ne, tu zaista nema bilo kakvih objašnjenja ni opravdanja. Tu nema ni izvinjenja. To je jednostavno nedopustivo!

Ovo na šta nam ukazuje Zaštitnik građana je ozbiljno gaženje osnovnih principa. Ako ostane nekažnjeno, principi više i ne moraju da postoje! Čak i ovde! Čak i na “brdovitom Balkanu – poluostrvu čuda”! Policijski asistirano rušenje i sve što je sledilo se ne sme dozvoliti, čak ni u ovako sluđenim uslovima na koje smo navikli!

Navodi iz Izveštaja dokumentovani snimljenim razgovorima u policiji, koji potvrđuju da je “postojao unapred dogovoren plan” da se ne reaguje na rušioce u fantomkama i vezivanje ljudi, ako brzo ne budu demantovani relevantnim dokazima o suprotnom, predstavljaju definitivno kap koja preliva čašu bezakonja! A uporno i na stranicama bloga pokušavam da ukažem, koliko je opasno igrati se bezakonjem. Koliko je pogubno uverenje da je zakon ukras, predmet koji se može nekada koristiti a nekada ne. I kako igranje zakonom uvek pre ili kasnije dovede do veoma opasnih posledica. Bezakonje se, po pravilu, najbrutalnije okrene protiv onih koji ga vrše. Ako to ne bi izgovorio kao građanin, osećao bih da više ne mogu biti ni sudija. Ako bih o ovome ćutao kao sudija, još pre bih osećao da nisam zaslužio ni da budem građanin!

Ali ko da prikupi dokaze? Tek postavljanje ovog pitanja dovodi do suočavanja sa posledicama višedecenijskog rasturanja institucija na koje permanentno ukazujem. Suočavanja sa time koliko je sve zaista ovde otišlo u “Honduras”! Tužilaštvo (koje već više od godinu dana vodi istragu povodom pada helikoptera) se nakon insistiranja medija, ovim povodom, prema sopstvenom objašnjenju, obratilo za prikupljanje dokaza o čitavom događaju policiji. Dakle, organu čiji je makar jedan deo, Zaštitnik građana u konkretnom slučaju označio potencijalnim saučesnikom u noćnom rušenju. Umesto da momentalno po dobijanju informacije o tome da je neko noću rušio zgrade u centru Beograda lično, angažujući najbolje profesionalce u timu, uzme izjave, obezbedi dokaze i prikupi informacije o tome šta se događalo (poput Zaštitnika građana), tužilac se nevoljko, po uhodanoj rutini, obratio organu čiji je “vrh” po nalazima Zaštitnika, moguće jednim delom i sam umešan u zaustavljanje akcije. A dok je tužilac “prikupljao obaveštenja”, komunalci su uklanjali šut i tragove! Za to vreme, jedan deo javnih tužilaca valjda svestan da tužioci u postojećim okolnostima više od toga i ne mogu da učine, čak i da žele, preko sopstvenog udruženja, gonjen empatijom makar „pruža punu podršku nadležnim organima u otkrivanju izvršilaca pretnji Povereniku za informacija od javnog značaja“ povodom ovog slučaja! Kao da je reč o društvu enigmatičara ili penzionisanih ljubitelja građanskih sloboda a ne o državnim službenicima nadležnim za otkrivanje krivičnih dela i njihovih izvršilaca! Burleska, kada ne bi bila tragedija.

Da, ovo je zaista crvena linija. Ako i nju u sveopšem mesečarenju pređemo, ako ovakvi slučajevi ne dovedu do odgovornosti, onda odgovornost u domaćim uslovima i ne treba da postoji. Onda se sa pravom postavlja pitanje zašto i sa kojim pravom i mi, čiji je to posao, osuđujemo i koje zakonske i moralne osnove tom prilikom primenjujemo. Jer, u vreme kada država ponosno obznanjuje da je usvojen akcioni plan za poglavlje 23 koji se tiče vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, na ulicama Beograda ljudi u fantomkana, uz asistenciju policije koja odbija da reaguje, ruše kvart!

E to je ta crvena linija. Čak i ovde. I zato nema politike niti interesa koji bi smeo da bude stariji od jedinog zahteva. Odmah, umesto saopštenja i podrške, otkriti izvršioce ove sumanute akcije. Ako ne može tužilaštvo, onda Zaštitnik građana. Ako ne može Zaštnik, onda građani! Uostalom, tome nas uči i Džon Lok koji je o demokratiji ipak znao više od većine onih koji nam je danas tumače.

Utvrditi odgovornost! I na mestu “noćnog rušenja” postaviti tablu – podsetnik: “Nikada više”!

(misamajic.com)

Podelite ovu stranicu!