MILUTIN NIKOLIĆ: Kako do 6 milijardi evra za razvoj

24 Apr 2012

Država treba da bude zamajac osnivanja jedne privatne institucije koja će biti glavni agent privlačenja stranih investicija

Ideju investicionog fonda za razvoj u politički vrh države doneo je Milutin Nikolić, suvlasnik konsultantske kuće Citadel, i njegov je predlog da prvi i najvažniji posao nove vlade bude pomoć pri formiranju takvog fonda.

U Srbiji se razmišlja i o razvojnoj banci. Ta je ideja takođe prevaziđena i od nje su na Zapadu manje-više digli ruke. Ta banka je važna tamo gde ne postoji bankarski sistem, EBRD je kao tipičan primer razvojne banke osnovana da bi odmah ulagala novac u zemlje istočne Evrope, gde početkom 90-ih godina nije postojao bankarski sistem.

A u Srbiji danas postoji konkurentan sistem sa 32 banke i u njemu su i banke u državnom vlasništvu i državno kontrolisane banke. Ne vidim da još jedna državna banka može da napravi konkurenciju.

Slušam ljude koji zagovaraju osnivanje razvojne banke i čujem argumente o subvencijama, o državnoj redistribuciji novca iz budžeta. To je deplasirana ideja koja se nigde više ne primenjuje.

Ima još jedno ”spasonosno” rešenje koje se čuje u kampanji, da ćemo se kod Rusa zadužiti 10 milijardi evra. Ako je tačno da bez spoljnih inputa ne možemo da se razvijamo, veoma je važno koja je priroda tih inputa.

Ako ovo nisu modeli industrijske politike i razvoja, šta biste vi uradili ili sugerisali kao prve poteze nove vlade?

Srbija ima problem prezaduženosti države, preduzeća i ljudi. Dodatni krediti mogu da pomognu, ali limitirano. Uostalom, postoje statistički dokazi da komercijalne banke poslednjih godina novac povlače u svoje zemlje. Zbog toga je model razvoja definitivno zasnovan na pojačanju ponuda i podizanju industrije. Pomoć iz inostranstva treba da dođe u obliku partnerstva i sopstvenog kapitala stranih kompanija.

Kako to uraditi?

To je ključno pitanje za sledeću vladu, kako da dovede što više partnera, preduzetnika i kompanija sa sopstvenim kapitalom iz zapadne Evrope. Ne da ti partneri pozajmljuju novac nekom domaćem preduzetniku ili firmi, nego da dođu sa svojim kapitalom i sami ili sa domaćim partnerom grade novu fabriku ili pogon.

Zašto bi došli u Srbiju?

Ne bi došli zbog tržišta, kao što odlaze u Kinu, Indiju ili Rusiju. Ali, jeftini jesmo i bićemo još više. Nemamo prirodne resurse kao Saudijska Arabija. Rusija prati sličan model i mi treba da je imitiramo, nju je industrijalizovao Zapad.

Čime ćemo privući strane ulagače?

Prvo, moramo da budemo načisto u svojim glavama – niko neće doći i investirati ako ne može da zaradi novac. Glavni razlog zbog kojeg bi otvorili industrijske pogone u Srbiji je što dezindustrijalizuju svoje zemlje, kod njih su troškovi proizvodnje veliki i oni žele da smanje troškove kako bi povećali profit. Mi se ”bijemo” samo na troškovima, ne na tržištu.

Mi smo idealno pozicionirani da od toga profitiramo. Ali, niska plata nije nam jedina prednost, moramo da imamo radnu snagu koja je edukovana i dobru infrastrukturu.

Da ste u prilici da budete ministar ekonomije, šta biste odmah uradili?

Odmah bih krenuo u formiranje ključne i jedine institucije koju država treba da napravi kako bi favorizovala ovaj proces.

Država treba da bude zamajac osnivanja jedne privatne institucije u Srbiji koja će biti glavni agent privlačenja stranih investicija i njihov glavni partner. Za niz stranih firmi vrlo je komplikovano i teško se odlučuju da dođu same, kupe zemlju, sagrade fabriku i budu njeni jedini vlasnici u stranoj zemlji. Najkomfornije se to postiže kroz lični kontakt sa lokalnim partnerom koji rešava niz problema i rizika koje stranac ima. Veoma je važno da domaći partner stranoj kompaniji ili preduzetniku smanji jaz između percipiranog i realnog rizika.

Razbijanje predrasuda stranih investitora prema Srbiji najlakše se postiže formiranjem investicionog fonda za razvoj Srbije. To je vrlo realistično i za to su potrebna specifična znanja. Ključno je da država podstakne i uđe kao zamajac u razvoj takvog fonda, a on ne opterećuje budžet. Smatram to veoma važnim, pogotovo što će nova vlada morati da uradi rebalans budžeta i to veoma radikalno.

Fondovska industrija veoma je razvijena u svetu, kod nas je praktično nepostojeća. Fond se osnova prikupljanjem novca, ključno je da prvi investitori budu oni koji pomažu da se prikupi novac, to su obično ljudi koji tom projektu daju kredibilitet, koji kažu ”evo, ja sam uložio novac, uloži i ti”.

Takav fond je okosnica industrijske politike u mnogim zemljama. Italija je u junu formirala takav fond, Engleska je digla takav fond i Francuska, a Irska ga upravo pravi. Italija je, na primer, na jedan svoj uloženi evro u fond privukla – dvadeset. Dakle, ako je uložila 100 miliona evra privukla je dve milijarde evra za investiranje u domaću privredu.

Koliko bi država Srbija trebalo da uloži u pokretanje takvog fonda?

Treba da uloži između 50 i 100 miliona evra, a da ”nišani” da se od stranih investitora prikupi milijarda evra. Važan detalj je da se državi taj novac posle vraća s profitom, kao uostalom i svim drugim ulagačima. Država bi imala i svog predstavnika u upravnom odboru fonda, recimo ministra ekonomije.

Sasvim je izvesno da se može prikupiti milijarda evra, naročito ako se obezbedi profesionalni, šampionski menadžment, a moguće je privući asove. Ta milijarda je equiti, sopstveni kapital i obično se na deset godina”vezuje”  za fond.

Na tih milijardu evra u fondu, Evropska investiciona banka daje ”jedan na jedan” evro, uz uslov da fond nije državni i da ima kredibilne investitore i upravni odbor, što znači da bi fond skoro u startu mogao da ima dve milijarde evra sopstvenog kapitala. Konzervativna bankarska računica kaže da bi takav fond sa dve milijarde evra mogao da reši pitanje viška likvidnosti u srpskim bankama koje su pune novca i ne znaju kome da ga pozajme. Tako bi fond mogao da uveća svoj kapital na tri milijarde evra. I to je trenutak da fond počne proaktivno da traži strane strateške partnere s kojima ulaže u industrijske projekte u Srbiji.

Mi u Citadelu već duže vreme dobijamo ponude stranih firmi koje treba da rade komponente za Fijat da li hoćemo zajedno s njima da investiramo u nove fabrike. Njima je potreban neko da im pomogne, da ih prati više godina i na dugi rok reši niz problema. To bi radio ovaj fond koji bi ulagao u strateška partnerstva do 49 odsto potrebnih investicija, implicitno bi rešavao sve probleme sa državom i stranom partneru dao opciju da može kasnije sve da otkupi. Sa 51 odsto kapitala strateških partnera, novac fonda narastao bi na šest milijardi evra.

Kad bi taj kapital bio operativan?

Fondu bi bilo potrebno godinu dana da digne kapital na milijardu evra i dve do tri godine da investira. To znači da bi nova vlada u svom mandatu na raspolaganju imala šest milijardi evra za novu industrijalizaciju.

Dakle, 50 do 100 miliona evra državnih ulaganja postaje akcelerator industrijskog razvoja. To je ključna stvar koju nova vlada mora odmah da uradi jer ne postoji alternativa. Zapravo postoji, ako je to uopšte alternativa, a to je da ništa ne radimo.

Da li je moguće sakupiti tu prvu milijardu?

Ima novca po svetu koji samo jedva čeka da u nešto tako uđe. U EBRD postoji novac koji je predviđen za ono što se zove private equity.

I domaći biznismeni imaju novac i imaju problema kako da ga investiraju. Ovde su neki od tih biznismena prodali svoj biznis i ne vidim da su taj novac od prodaje investirali u neki veliki projekat. Oni ulažu u ovakvu vrstu fondova, ali u inostranstvu.

(Nadežda Gaće/Miša Brkić, Novi magazin)

Podelite ovu stranicu!