MILOŠ VASIĆ: Tu priču znamo napamet!  

20 Dec 2016

Studija slučaja: Totalitarizmi

Pri?a o dva „ista“ totalitarizma pojavila se po?etkom devedesetih u novope?enim desni?arsko-konzervativnim krugovima bivše Isto?ne Evrope, da bi se kasnije raširila zahvaljuju?i sve ve?oj dominaciji tzv. narodnja?kih stranaka u Evropskom parlamentu. Sada je postala dominantna u Srednjoj i Zapadnoj Evropi, a polako ulazi i kod nas, u Srbiju: minijaturu te gadosti imali smo pre neki dan na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tuma?e?i taj incident u kome su se, kao, kaže on, posva?ali „ekstremisti“ sa dve simetri?ne strane, ?eda Anti? ide dotle da aludira kako, eto, nije isklju?eno da su „anarhisti“ doveli svoje drugare da izigravaju „naciste“, pa se tako napravila frka. Ta neka tribina ticala se neke istorije Republike Srpske iz pera ?ede Anti?a i Nenada I. Kecmanovi?a, pa možemo misliti na šta je to li?ilo, znaju?i ionako napamet tu istoriju. Da li je neko imao nešto protiv takve knjige i tribine – više ne znamo. Policija je uredovala i obavila informativne razgovore, pa ?emo videti ko je tu i za šta odgovoran. To je manje važno: svako ima pravo da mu se ne svi?aju ni Republika Srpska, ni njene istorije i pustimo sad to.

Ono što je važnije upravo je ta rastu?a i gnjavatorska pri?a (srpski: narativ) o dva simetri?na totalitarizma. Štaviše tri, kako je u nedelju nadahnuto objašnjavao hrvatski premijer Andrej Plenkovi?: nacizam, fašizam i komunizam. Tomu sve do?e isto, kaže on i slažu se sve narodnja?ke stranke u Evropskom parlamentu: italijanski fascio, nacisti?ki kukasti krst i crvena zvezda petokraka. To su simboli totalitarizma, pa ih kao takve treba zabraniti. Plenkovi? je bio malo uzdržan oko crvene zvezde petokrake, kaže, zbog mogu?ih razli?itih vizualnih predstavljanja; valjda je mislio na pivo Heineken; ne valja se zamerati velikim korporacijama

Korporacije na stranu, ova svinjarija od pseudo-ideologije ima svoje dublje uzroke. Pre svega, tu su svi oni bivši komunisti koji su se 1990. za tren oka premetnuli u velike konzervativce, nacionaliste i desni?are. Po opreznim procenama barem 60% ?lanstva HDZ iz po?etka devedesetih bilo je u SKH; ni mi ostali nismo bolji. U bivšim zemljama Varšavskog pakta stvari stoje još gore. Se?ate li se onog lepog ?eškog filma u kome bivši radnici StB (Štatne Bespe?nosti, njihove Udbe) zveckaju klju?evima zajedno sa bivšim disidentima na Vaclavskom trgu krajem 1989? Ko je prvi preleteo iz komunista u antikomuniste? Pa udbaši, naravno; oni su najbolje znali šta se radi i koji su ulozi u igri. Ko je doveo Tu?mana na vlast? Pa Musta? i Perkovi?, jedan šef savezne i drugi republi?ke Udbe.

Bivši komunisti usledili su odmah za i dalje aktivnim udbašima i tako je nastao pokret koji je Feral Tribune na vreme nazvao „anti-antifašistima“. Nacizam i fašizam bili su odvratni, ali… Iza tog kobnog „ali“ sledi argumentacija: tada se barem znao red; komunizam je bio najstrašnija pretnja, pa ih razumemo; uostalom, svi su totalitarizmi isti, zar ne? A i ti Jevreji…

Ustaški režim NDH jeste, kažu anti-antifašisti, bio odvratan (dobro, do izvesne mere, ogradi?e se oni), ali – bio je antikomunisti?ki, što ga danas svrstava, po nekim teoreti?arima, me?u pobedni?ke savezni?ke snage u Drugom svetskom ratu, kao i ?etnike Draže Mihailovi?a i ostalih. Još malo pa ?e se pridružiti i Milan Nedi? i Mita Ljoti?: pa bili su antikomunisti, zar ne? Lepo je rekao moj bivši glavni urednik iz Gazete Wyborcze Adam Mihnjik: od komunista su gori jedino antikomunisti; zna ?ovek iz li?nog iskustva. Odatle u hrvatskom govornom jeziku termin nastaše (za razliku od ustaša). Kod nas se govorilo „?etnik po?etnik“.

Nego, vratimo se mi povodu. Na našim univerzitetima, u Srba i u Hrvata (to pratim, ogra?ujem se), ve? jedno izvesno vreme postoje grupacije, dosta konfuzne, doduše, više intelektualne klime nego pokreti, vaninstitucionalne levice (kao da institucionalne uopšte ima…). Po prirodi stvari, te grupacije odražavaju o?ekivanu klimu moralne frustracije i prate?eg otpora upravo u odnosu na ovo o ?emu je re?: reviziju prošlosti, licemerno i estradno desni?arenje koje ide do fašizma, što autohtonog, što uvoznog. Posebno ih – s punim pravom – nervira društvena i politi?ka klima koja taj fašizam toleriše kao, eto, znak „slobode re?i“, pa i u nespornim pravosudnim slu?ajevima imamo razvla?enje, ?ekanje na zastaru ili osloba?anje neofašista i ekstremnih desni?ara od solidno zasnovanih optužnica. Poslednji je bio onaj Radomir Po?u?a, koji je u svom svojstvu portparola Protivteroristi?ke jedinice Žandarmerije (a šta ?e PTJ portparol?) pozvao na lin? Žena u crnom. To je, dakle, „sloboda govora“.

Sloboda govora, me?utim, nisu tribine na koje upadaju aktivisti Nacionalnog fronta i šamaraju prisutne ili tribine na kojima neko ima nešto protiv ?ede Anti?a, Nenada I. Kecmanovi?a i njihove Istorije Republike Srpske, pa se pojave likovi koji ?e ta dva autora i njihovo delo braniti od „anarhista“. Zanimljiv je tu bio jezik dnevnih medija: kolege novinari preuzeli su simetriju, pa imamo dve jednako tretirane grupacije, ove i one „ekstremiste“, bez objašnjavanja za šta se koji „ekstremisti“ zalažu. Mi, postmoderni i post-istiniti ljudi, držimo se politike ekstremnog centra. Nama su isti i nacisti i komunisti, jer su „ekstremisti“ i eto ih tamo, ne želimo da znamo šta oni ho?e, a i ne bismo baš voleli da ?ujemo. Osim što ekstremna desnica, narodnja?ko-populisti?ka, antikomunisti?ka i ksenofobna, dobija sve više mesta u medijima i u politici. Dobro, slažemo se: narod za njih glasa i neka ih. Ali: za koga god narod glasao, ne menja ništa na istorijskom i vrednosnom planu; narod je glasao i za Slobu i za Šešelja i za Hitlera i za Orbana i za ove nesre?ne Poljake iz vladaju?e stranke koje je taj isti narod onda prisilio na ulici da povuku propise o cenzuri u Sejmu. To što je narod glasao (s tankom ve?inom) i za HDZ, ne zna?i da se time legitimiše režim NDH i pozdrav „Za dom spremni“. Plenkovi? to razume i zato mu je tako neprijatno na televiziji.

A da li su nacizam i komunizam isto zlo i jednaki totalitarizmi, to ?ete odlu?iti sami; ko sam ja da vam solim pamet?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!