MILOŠ VASIĆ: Skoro isto, mada malo drugačije

12 Sep 2016

Studija slučaja: Hrvatski izbori – taloženje

Skoro isto, mada malo druga?ije. Na vanrednim, iznu?enim, parlamentarnim izborima od 11. septembra HDZ je sko?io na 61 mandat, a SDP je pao na 54 mandata. E, sad, ono što je sve za?udilo jeste da je Most Bože Petrova osvojio 13 mandata, mada je bio glavni krivac za pad prethodne vlade Tihomira Oreškovi?a. Dobro, nije Most jedini krivac, ali su njihova kolebanja i ucene srušile tu vladu. Još jedna nova stranka, Jedini izbor (Živi zid), dobila je 8 mesta u Saboru, istarski IDS tri umesto ?etiri o?ekivana, Milan Bandi? (gradona?elnik Zagreba) dva, Glavašev HDSSB jedan. Zanimljivo je da su stranke pravaške ekstremne desnice prakti?no izbrisane u ovim izborima. Glasalo je 52,6 odsto bira?a, što potvr?uje upozorenja da ?e dosadašnja politika SDP i Zorana Milanovi?a oterati bira?e levice u apstinenciju.

E, sad: šta se i zašto promenilo? Kao prvo, novi lider HDZ, Andrej Plenkovi? o?ito je impresionirao bira?ko telo razumnim, smirenim i uljudnim ponašanjem. Za razliku od njega, Zoran Milanovi? bio je svadljiviji nego obi?no, nervozan i udvarao se gotovo nepristojno desnom krilu glasa?kog tela umesto svojim prirodnim glasa?ima levog centra i levice. Sutradan ga je bivši predsednik Ivo Josipovi? opisao kao ?oveka koji sa levicom i socijaldemokratijom više nema nikakve veze. Nema boljeg na?ina da rastera i pasivizuje svoje prirodne bira?e, kao što je to iz gorkog iskustva nau?io Boris Tadi? – ako je nau?io, to jest. Andrej Plenkovi?, iskusni diplomatski lisac iz Evropskog parlamenta, bio je sušta suprotnost Tomislavu Karamarku, ?oveku teškog karaktera i uskih klerikalnih nazora koji pale kod dela violentnih Dinaraca, ali ne dalje u Hrvatskoj. Crkva u Hrvata (ne mešati sa Vatikanom!) pomagala je koliko je mogla, ali Karamarko se ugruvao kona?no i sada ga više nema u politici. Profesor Žarko Puhovski u izbornoj se no?i našalio (pola u zbilji) da ?e narednu vladu formirati sisa?ki biskup Vlado Koši?, poznat kao kleronacionalista. To zato što je Most ostao jedina uzdanica Crkve (barem otvoreno), pošto je HDZ po?eo da se odmi?e – barem javno.

Božo Petrov i Most, me?utim, ohrabreni nenadanim uspehom (13 mandata, ej!) po?eo je odmah, iste no?i, sa ucenama: oni imaju sedam uslova (kao i prošli put), oni postavljaju tri roka – tri dana, pet dana, sedam dana, nije jasno šta od toga važi – velikim strankama. Jedina korist od ovih ponovljenih izbora u Hrvatskoj jeste što se politi?ka scena u Hrvata kona?no profilisala kao dvostrana?ka – sa onim prokletim jezi?kom na kantaru. Nisu oni jedini: SR Nema?ka je godinama morala da se bori sa liberalima koji su se priklju?ivali bilo SPD, bilo koaliciji CSU-CDU, po potrebi. Ipak je ovo bolje od prethodnog stanja, kada je Most ljuljao barku dok se nije prevrnula, sve sa svojim neumerenim apetitima.

Sada ?e se s Mostom druga?ije razgovarati – ako ima pameti, a izgleda da je ima. Matematika traži barem 76 glasova u Saboru za formiranje vlade. Uz mali napor i pomo? prijatelja, lako je zamislivo da Plenkovi? formira vladu i bez Mosta, izlažu?i se ucenama ostalih gladnih konkurenata doduše. U tom smislu pri?a se ve? nedeljama o mogu?oj velikoj koaliciji HDZ-SDP, ali to se sada ?ini nemogu?im; to je poslednji izlaz u slu?aju da i ova vlada ne bude formirana ili se raspadne kao prethodna. Svakom strpljenju ima kraja, pa i podnošenju Mostovih ucena. Ako sve bude kao sada, ako Most pripitome do neke razumne mere (što nije nemogu?e), ako se zadovolje još neki apetiti – Andrej Plenkovi? mogao bi da postane premijer jedne jake i stabilne vlade sa uverljivom saborskom ve?inom. Ali, dotle ?emo malo sa?ekati, jer nastupa vreme teških, sitni?avih i bolnih cenjkanja. Može se sa odre?enom izvesnoš?u pretpostaviti da se Zoran Milanovi? ne?e upuštati u skandalozna cenjkanja sa Mostom kao prošli put, kad su ga izradili. To Mostu sada ne treba, a Milanovi?u bi bilo em uzalud, em sramota.

Zoran Milanovi? sada ?e morati da svom aparatu objašnjava razloge izbornog rezultata. Možda, ?ak verovanto, preživi na ?elu strankem jer ju je ve? ustrojio na na?elima discipline i neupitnog liderskog autoriteta, što nam je odnekud poznato. Bi?e tu iza zatvorenih vrata vike, dernjave, lete?e perje, ali treba sa?ekati.

Kona?no, šta to sve zna?i za odnose sa Srbijom? Posmatra?i su optimisti?no nastrojeni: Plenkovi? je, kažu, ?ovek razuman i uljudan – za razliku od Milanovi?a. Zatim, HDZ i Srpska napredna stranka bliski su „svjetonazorski“, kako to Hrvati precizno zovu: spadaju u desni centar, teško da ima me?u njima bitnih razlika. Vu?i? bi u Evropsku narodnu stranku, a Plenkovi? teško da ?e mu tu praviti probleme. Ve? smo nau?ili da se stranke istih ili sli?nih ideologija (kad ih imaju ili se prave da ih imaju) bolje slažu nego narodi iz kojih poti?u. To je, uzgred, ono što je Milanovi? svojim sva?ama i napadima na Srbe najbolje dokazao. Plenkovi? sasvim izvesno to ne?e raditi: njemu Vu?i? treba, a i on Vu?i?u. Nadajmo se, dakle, formiranju stabilne vlade u Hrvatskoj, sa solidnom saborskom ve?inom, jer tako ne?e više biti onih glupih sva?a od proteklih nekoliko meseci.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!