MILOŠ VASIĆ: Pismo iz Zagreba

31 Aug 2015

Studija slučaja: Oštro udesno

Prijehavši u Zagreb, zadovoljstva svega rad… naišao sam na situaciju nervoznu, ponekad histeričnu i svakako napornu. Svemu tome nije vreme u ovo doba godina, kada su svi negde na moru ili su se ućutali kod kuće po suši i neuobičajenoj vrućini. Kao prvo, sve je skuplje nego u junu kad sam bio ovde; kao drugo, traje još jedna pre vremena pokrenuta predizborna kampanja (to je, izgleda, loša navika u „regionu“: da se porani sa kampanjom, pa ona zanemoća znatno pre očekivanih izbora). Dodajmo na sve to i neviđene gužve na putevima, kolone od po nekoliko kilometara pred naplatnim kućicama i pred graničnim prelazima, sve to po vrućinama od 35 i više stepeni.

Ali, idemo redom. Predizborna kampanja je krenula u nevreme i prerano. Vladajuća koalicija zvana „Kukuriku“, po kafani gde je pre četiri godine sklopljena, setila se da se sada odjednom pohvali da je privredni rast bio celih 1,2 odsto; ali u prvom kvartalu i nejasno zašto, niti – što je važnije – kako. HDZ ih je ismevao juče (nedelja), trijumfalistički i sve više nalik na ove naše koji Demokratsku stranku optužuju za sve – čak i za ono što su sami zabrljali. Vladajući Kokošarnik već je mesecima (ako ne i godinama) u političkoj defanzivi, izmičući se pred desnicom na principijelnim pitanjima od kojih odstupanja ne bi smelo biti: kleronacionalizam, srbofobija, šovinizam opšte prakse. Donekle liče na Tadićevu vlast: mire se sa desnicom, sve u nadi da će steći glasače ili ih barem sačuvati, ali glasači HDZ ni slučajno neće glasati za njih i to je svakome jasno – osim Kokošarniku. Njihovi će, pak, glasači, zgađeni, apstinirati ili glasati za marginalne stranke, iz inata.

HDZ, pak, ide oštro udesno, koketirajući sa neoustašama i ohrabrujući ih, uz sasluživanje Crkve u Hrvata. Vladajući već mesecima tolerišu „braniteljske“ skandale i njihov šator ispred Ministarstva branitelja itd. Šta „branitelji“ tačno hoće – nije sasvim jasno, osim smene ministra Freda Matića (i samog prvoborca i ratnog zarobljenika) i njegovog zamenika Bojana Glavaševića (sina vukovarskog novinara Siniše, ubijenog na Ovčari). Neizrečeni deo protesta, međutim, tiče se zaštite privilegija i paničnog sprečavanja da se objavi registar branitelja, kojih se (po principu dva svedoka i majke mi) namnožilo oko 600 hiljada do sada. Oni su, naravno, noseća snaga kampanje HDZ i njeno biračko telo. Kokošari (pardon!) nisu se usudili da reaguju odmah i po zakonu; trpeli su to nasilje, trpe i vukovarske napade na ćirilicu, pa će se tako i provesti; misleći da će im to doneti popularnost, pristali su da aerodrom Pleso nazovu imenom Franje Tuđmana, da se krevelje na vojnim paradama i da uopšte – u panici – pokušavaju da se naprave većim Hrvatima od HDZ. I to smo kod nas već videli: najbolji način da se izgube i izbori i obraz (sa malim „o“). Da su Milanović i njegova SDP pratili sudbinu Borisa Tadića i njegove DS i izvukli pouke, ne bi se tako proveli kao što će se ove zime provesti na redovnim izborima. Te izbore već pokušavaju da ubrzaju iz HDZ, čudnim tumačenjima da što pre – to bolje, ali Ustav je neumoljiv: novi izbori ne mogu se raspisati pre 20. decembra i gotovo.

U međuvremenu, HDZ održava napetost na liniji šovinizma i ekstremne desnice uopšte. Obnovljeni su napadi na Milorada Pupovca i na nedeljnik Novosti (inače najbolje novine u Hrvatskoj): te Milorad iz budžeta (za manjinske zajednice) plaća taj sumnjivi list i njegovu (o, skandala!) etnički mešanu redakciju gde su se skupili oni iz Ferala, pa sa Srbekima grde Hrvatsku; te nema tu poštovanja za svetinju Domovinskoga rata; te ne sviđa im se vojna parada; te stalno potežu neke zločine iz Oluje; itd. Još im je pola novina na ćirilici, ej!

Dokle je bezobrazluk došao vidi se iz zahteva nekih 3.200 „uglednih hrvatskih muževa“ da se u Hrvatsku vojsku uvede kao službeni pozdrav ono Pavelićevo „za dom – spremni“. Među potpisnicima su dva akademika, dva biskupa, nekoliko univerzitetskih profesora, nekoliko velečasnih i uobičajena ekstremno desna margina kojekakvih sakaluda i oriđinala. Ne brinite, nema ih više nego ovih naših, istih takvih. Predsednica Kolinda Grabar Kitarević hladno je odbila ovu bedastoću; što je previše – previše je. Pre toga, proletos, gradonačelnik Splita Ivo Baldasar, međutim, udostojio je svojim prisustvom otkrivanje spomen-ploče „Bojni HOS Rafael vitez Boban“ usred Splita.

Da sve ovo nije slučajno, vidi se ovih dana, kada je hrvatska javnost primetila da postoji nekakva „migrantska“ ili „izbeglička“ kriza, zovite je kako hoćete. Trebalo im je šest meseci najmanje da shvate da Hrvatska neće ostati pošteđena, pa se sada javljaju „analitičari“ sa svojim tumačenjima i predlozima. Dominantna crta u tim „analizama“ naravno da je ksenofobna, paranoidna i desničarska: to mora biti da su prerušeni teroristi; oni hoće da promene „kulturološku sliku Evrope“ i naprave maltene novi kalifat; nije to bez neke; jebao ih Mišel Uelbek, koga nisu ni pročitali. Vlatko Cvrtila, „analitičar“ i bivši šef svih Službi, kaže da ne razume te izbeglice: umesto da su uzeli pušku u ruke i branili svoja ognjišta i domove, oni begaju u Evropu, da Evropljanima uzmu hleb i posao, da ih ugroze „kulturološki“; itd. Glavni mediji – drugih, osim Novosti i nema – već dižu moralnu paniku; pominju se dužine granica Hrvatske, naslućuju se zidovi i ograde i podstiče se ksenofobija. Ne smem ni da pomislim šta će biti kad kroz Bosnu i mimo Mađarske krenu u Hrvatsku preko Dunava i Slavonije…

(Autonomija)