MILOŠ VASIĆ: Ne mešaj se u državni posao!

21 Jun 2016

Studija slučaja: Dragan Kecman

Načelnik Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave beogradske Dragan Kecman smenjen je pre neki dan. To mu se nije dopalo – a kome bi? – i on je tu nešto promrsio o svom „nametnutim zameniku“ koji da mu ide u podvalu i podmeće mu nogu itd; tipična policijska priča iz MUP Srbije: oni se tamo bave intrigama i ogovaranjima mnogo više nego suzbijanjem kriminaliteta, ali – to je tako. Ministar i vd direktora policije, onaj saobraćajac Rebić, objasnili su da: Kecman se preopteretio poslovima i radnim zadacima, pa su ga premestili tamo gde može da pruži više na već poodmaklim poslovima rešavanja ubistava novinara, konkretno Ćuruvije i Pantića, gde da je doprineo mnogo u međuvremenu, a Kriminalističkom policijom u Beogradu ima ko da se bavi, itd.

Tu je – u Kecmanovom obraćanju javnosti povodom tog smenjivanja i prekomande – promakao jedan naizgled mali detalj: on je – iako ga niko nije pitao – naglasio i istakao da njegovo smenjivanje nema nikakve veze sa slučajem Savamale, što su ministar i vd direktora potvrdili.

Jedino što je dodao bilo je i najvažnije: Dragan Kecman kaže da je on te noći, 25. aprila 2016, zahtevao da se u Savamali uradi uviđaj.

E, sad: udahnite duboko, zapalite cigaretu, nalijte piće i razmislite. Kecman zahteva da se uradi uviđaj – kako Bog zapoveda i pravila službe – u svom svojstvu načelnika krim-policije Beograda. Uviđaja, kao što znamo, nije bilo, a ni reakcije na pozive građana policiji u pomoć.

Zanimljivo. Jedan načelnik krim-policije u velikom gradu dostupan je uvek na bežičnoj vezi, GSM telefonom ili tetrom, u svaka doba dana i noći. Kecman je, naravno, znao istoga trenutka da šta se događa u Hercegovačkoj ulici; naravno da je zahtevao da se načini uviđaj, što je logično i po pravilima Službe. Uviđaj nije bio načinjen; pa ko je i šta je taj načelnik Kriminalističke policije da traži uviđaj?

E, tu dolazimo na suštinu stvari. Jedan načelnik krim-policije Policijske uprave beogradske trebalo je da zna da šta se događa te noći u gradu i da nikakvi uviđaji i izlasci na teren nisu bili predviđeni; naprotiv. Drugim rečima, načelnik Kecman bio je izostavljen iz liste ovlašćenih poznavalaca programa rada policije za tu noć. Da li je on to znao, predosećao ili je bio u neznanju – mi ne znamo. To, ukratko, znači da Dragan Kecman ne ispunjava uslove za tako visok položaj u Beogradu. Da ih je ispunjavao, znao bi odmah, bez da mu se kaže, o čemu je tu reč: o državnom poslu u koji se nije mešati, pogotovo ne sa raznim nepotrebnim uviđajima. Ako je Tamo Gde Treba rešeno da se Savamala sruši i počisti „noćom kradom“, šta ti ima da se mešaš u to?

Dobro: dopuštamo, štaviše nadamo se, da je načelnik Kecman reagovao spontano, policijski i ljudski, ali na to se ne gleda dobro. On ima da zna unapred koliko je sati i odakle vetar duva i da ne postavlja pogrešna pitanja u pogrešnom trenutku. Ako za sve ove godine časne i poštene (koliko znamo) službe nije naučio šta se sve promenilo u međuvremenu – ko mu je kriv? Trebalo je znati, građani, što bi rekao sovjetski milioner Aleksandar Ivanovič Korejko kad su mu se žalili da nisu znali da će doći do revolucije 1917. Trebalo je znati, načelniče Kecman: svi smo bili upozoreni još davno.

Policija je, ako ne znate, sredina zatvorena, prema javnosti neprijateljska, usmerena u sebe i – samim tim – intrigantska i ogovaračka, takmičarska i prilično beskrupulozna, kako i priliči zatvorenim sistemima. Mi ne znamo ko je taj „nametnuti zamenik“ koji je Kecmanu išao u podvalu i ne zanima nas. Eto ih tamo. Ovde, međutim, imamo skandal nebeskih razmera: policija odbija da pruži pomoć ugroženim građanima, što je teško kršenje pravila službe, a ako nastupe zabranjene posledice (kao što jesu) i krivično delo.

I šta dobijemo? Ništa, osim smenjivanja Dragana Kecmana sa mesta načelnika krim-policije Policijske uprave beogradske. Zašto? Pa zato što je tražio uviđaj! Zar vam nije odmah bilo jasno? Da je bio pravi i upućeni službenik Stefanović dr Nebojše i Rebić vd direktora, na pamet mu ne bi bilo palo. E, pa – ko mu je kriv? Šta on ima da se petlja u tuđa posla? Ako je lepo bilo rečeno da policija neće reagovati na zahteve građana za pomoć, onda ni zahtev za uviđaj nekako nije baš bio na mestu. Znalo se lepo šta se i zašto radi i šta on tu ima da se petlja.

Objašnjenja za njegovu prekomandu u MUP, za nekakvog već savetnika, je li, jevtina su. Da će on tu sada pomoći u rasvetljavanju ubistava novinara, nije nego. Ta rasvetljavanja, svim obećanjima uprkos, nisu stigla nigde. Sa Ćuruvijom smo tu gde smo, na Specijalnom sudu, gde ni Frenkija Simatovića nisu u stanju da dovedu da svedoči (a kao bi nešto i rekao…), kao zbog Haškog tribunala, ma nemojte. U slučaju Milana Pantića nismo nimalo pametniji, štogod vrh MUP pričao: mrtva priča, nepouzdan svedok, doviđenja i soli na rep.

Tako se to događa kad čovek na jako značajnom mestu ne ume da shvati trenutnu političku situaciju, nego se drži pravila službe, krivičnog postupka i krivičnog prava kao pijan plota. Pa šta će im takav, kad imaju fleksibilnijih i razumnijih od njega?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!