MILOŠ VASIĆ: Most dere Hrvatsku kao Mujo jarca

04 Jan 2016

Studija slučaja: Domovinska sigurnost

Lepo su razumni ljudi govorili da šta se dešava onima koji tikve sade sa gradonačelnicima malih gradova i predsednicima još manjih opština. Evo je dva meseca od hrvatskih parlamentarnih izbora, a koalicija Most sa svojih svega petnaest saborskih mandata dere Hrvatsku kao Mujo jarca. Ti prefrigani malomesni Kisindžeri pokazali su besprincipijelnost neviđenu čak i u ovim našim prevarantskim krajevima i ne samo to: i dalje ucenjuju, zinuli su kao advokatska torba na položaje i vlast. Zoran Milanović je – na svoju sreću i pukom srećom – pročitao tu falš-špilersku igru i više nagonski nego racionalno odustao od nje; da je bilo racionalno – ne bi se bio ni upuštao, jer je svinjarija bila jasna od početka. Tomislav Karamarko progutao je mamac, udicu, olovo i najlon; vlast je ipak slast, pa šta košta da košta. Evo šta je HDZ i Karamarka snašlo:

– Kao prvo „nestranački premijer“, ali takvih HDZ ima u rezervi koliko treba, izvesni g. Tihomir Orešković, kanadsko-hrvatski finansijski menadžer sa dobrim CV-ijem i referencama koje zastrašuju. G. Orešković natuca hrvatski, ali mnogo bolje nego što pretendent na srpski presto natuca srpski, ali neka – naučiće, pametan je čovek, za razliku. Možemo mi da mislimo šta hoćemo, ali bolje on nego Božo Petrov, vođa Mosta, što je bila ozbiljna opasnost.

– Zatim ih sada snalazi raspodela budućih ministarstava (to traje i u ponedeljak popodne, zato ovaj tekst i kasni). Most hoće ono najslađe: unutrašnje poslove, finansije, upravu, privredu, zaštitu okoliša (moš’ misliti!), ali i direktora SOA (Sigurnosno obavještajne agencije; njihove Udbe); i još šteku marlbora svakom, što bi rekli u Republici Srpskoj.

– Kao utešnu nagradu pominju posebno i novo mesto „potpredsednika Vlade za domovinsku sigurnost“ i Karamarka, jer on ima iskustva u tome. Naravno da ima kad je još krajem osamdesetih bio – kaže Joža Manolić – saradnička veza tadašnje Udbe na zadatku držanja na vezi Družbe Isusove iz Palmotićeve ulice… Taj naizgled tunjavi bivši jezuita napravio je fušeovsku (i Žozef Fuše je počeo kao sveštenik!) karijeru nakon 1990: siva eminencija u SZUP (prva Udba za vlade HDZ), ravnatelj SOA, savetnik za bezbednost predsednika Mesića, ministar unutrašnjih poslova itd.

– E, sad: ključna reč je „Domovinska sigurnost“ (u SAD: Homeland security). Ovi iz Mosta kažu da to treba, jer da je Hrvatska ugrožena terorizmom i migrantskom krizom. Jeftin izgovor za opasnu avanturu. Setimo se samo kako su se Amerikanci nakon 11. septembra zaleteli i osnovali krovnu organizaciju koja je postavljena iznad neki tridesetak bezbednosno-obaveštajnih agencija i službi, sa ogromnim ovlašćenjima. Bio je to težak i ponižavajući šamar pre svega za CIA i FBI, ali i za DEA, Pograničnu patrolu i ATF, sve od reda stare i ugledne firme. „Houmlenderi“ su počeli da se množe kao pacovi, nova espiokratska elita zasela je da se više nikada ne makne, a ljudska i građanska prava potisnuta su još više.

Pitanje glasi: šta će „Domovinska sigurnost“ Hrvatskoj, osim za utehu Karamarku što se odrekao premijerskog položaja? Videla žaba da se konji potkivaju? Teško: sama okolnost da je Most kao prvo zatražio (i dalje traži) MUP i SOA, ucenjujući novim izborima, jasno ukazuje šta njih ustvari zanima i šta je bitno u državi kako je oni shvataju – žbiri i žandari. Ekonomija će se rešiti sama od sebe, naravno, sa neoliberalnim finansijkim šamanom Oreškovićem; kultura ionako zadovoljava sa klapama i vatrogasnim limenim glazbama; obrazovanje je rešila Bolonja, ali i školovanje o svom trošku; zdravstvo je ionako već privilegija bogatih; mediji su poslušni – ili nema reklama. Najbolji od svih svetova – samo ako još uzmemo i policijsko-obaveštajni sektor, radi očuvanja teško stečene vlasti. Milošević je – da se podsetimo – imao sličnu ideju: Ministarstvo državne bezbednosti koje bi obuhvatilo i Udbu i vojne Službe, ali su ga iz Vojske odbili; sećaju se oni stare Ozne. Odatle i utešni nazivi „Resora“ Državne i Javne bezbednosti.

Vlast – istini za volju – nije bila lako stečena: Most je uspeo da realizuje neočekivano dobar profit i osvoji 15% glasova. Više nego što je Genšer sa svojim liberalima onomad dobio u SR Nemačkoj, kad je postao „jezičak na vagi“ i ugurao se u Vladu. Most, istina je, igra drsko i bezobrazno va banque, pa šta bude. Za sada pohlepni Karamarko i HDZ plaćaju da se učipe: profit je izgledan – do izvesne granice. Karamarko i HDZ znaju da u slučaju da Most igra tropa, oni ne gube na ponovljenim parlamentarnim izborima koji još prete; gubi Most. Očigledno da ni mostaši nisu naivni kad igraju na pohlepu Karamarka i HDZ: i lider i stranka gube na popularnosti, hvataju se sa kompromitovanim proustaškim strančicama, udvaraju se Crkvi u Hrvata koja im uzvraća simpatijama, igraju na šovinizam i ksenofobiju. S druge strane, Božo Petrov i Most izgubili su imidž „nestranačkih“ i „svjetonazorski neutralnih“ političara-populista, narodskih ljudi: kompromitovali su se očitom bliskošću sa Crkvom i desnicom. Zoran Milanović i SDP na vreme su se izmakli u opoziciju – za sada časnu, mada su bili u iskušenjima i nisu izbegli do kraja sablazan vlastoljublja.

Ta nesrećna principijelnost u politici velika je muka: setimo se samo Čede i LDP, Borisa i DS; da ne idemo dalje; i gde su sada? Biti principijelan znači imati ideologiju, držati je se kao pijan plota, udvarati se svojim, a ne tuđim biračima – pa makar završili u opoziciji. Zato će Most i propasti ako se izbori u Hrvatskoj ponove: izdali su svoje birače i ono malo principa s kojima su dobili ono što su dobili (tih 19 mandata u Saboru, pa su im četvoro ubrzo otišli, kad su videli kuda to vodi). Zoran Milanović – svadljiv i nemoguć kakav ume da bude – barem je to shvatio.

Cenjkanja i dalje traju, kao na zelenoj pijaci; niko ne zna hoće li se ljudi dogovoriti, ali ulozi su visoki. Eno ih sede satima i podmićuju se ceo ponedeljak, a obavešteni izvori slute da će to potrajati. Ako „Domovinska sigurnost“ ne bude – plašiti se – dovoljan razlog, a onda Gott hilfe Croatien.

(Autonomija)