MILOŠ VASIĆ: Mangupi iz njegovih redova

28 Mar 2017

Studija slučaja: Takmičenje u udvorištvu

?uli smo Aleksandra Vu?i?a kada je – vidno iznerviran, ali to nije ništa novo – zapretio isklju?enjem iz stranke svakoga ko ubudu?e napravi baš veliko sranje, poput Milenka Jovanova pre nekoliko dana. Pretnja, o?ito, nije retroaktivna, jer još nismo ?uli da je Vu?i? smenio ili – daleko bilo – isklju?io Jovanova iz stranke. Uostalom, Vu?i? je pre nekoliko meseci, sav raspekmežen, hvalio tog istog Milenka Jovanova (prebega iz DSS) i najavljivao da ?emo za njega još ?uti. Bio je u pravu.

Fenomen Milenka Jovanova zaslužuje malo više pažnje, jer je tipi?an slu?aj za Vu?i?a i stranku mu. Tu je re? o eskalaciji bezobrazluka i svinjarija koji prolaze bez posledica u stranci i kod Vu?i?a. Podsetimo se samo na krupnije skandale i na Vu?i?eve reakcije na njih. Skandale koje je sam Vu?i? izazivao ne?emo ovde analizirati jer – ko bi od njega o?ekivao da sam sebe prekoreva?

Dakle: po?elo je od pada helikoptera sa sedam mrtvih i od nikad razjašnjene uloge dva ministra – Gaši?a i Lon?ara – u toj tužnoj aferi. Vu?i? je tada zapenio od besa na samo pitanje o njihovoj ministarskoj ulozi u tome i vikao je na sav glas da „ne da Gaši?a, ne da Lon?ara“ – kao da mu ih je neko tražio. Ljudi su samo pitali da zašto su posadu tog helikoptera terali da sle?e tamo gde ne može, umesto tamo gde može. Jednostavno sasvim. Gaši? je smenjen zbog ne?eg sasvim drugog, ali tek pred istek mandata, nekoliko meseci posle tog neukusnog incidenta kad je izvre?ao Zlatiju Labovi?, jer da on „voli kad novinarke kle?e“ pred njim. Vu?i? je i to izveo preko volje i preko one stvari, ali pre ?e biti zato što je Braca Gaši? bio nesposoban ministar nego zbog ne?eg drugog. Lon?ar je ostao nedirnut, valjda zato što je pazio da ne vre?a žene.

Naredni slu?aj bio je onaj blesavi incident sa parade ponosa 2014, kada je par sati posle doga?aja Vu?i? presudio stvar: njegov brat Andrej popio je batine od žandarma samo zbog „imena na li?noj karti“ i kvit. A sud neka se bavi do dana današnjeg time ko je tu koga prvi napao i kako je do incidenta uopšte došlo. I bavi se, a kada ?e završiti – ne znamo. Tada je Saša Jankovi? izašao na prvo mesto na listi „mrzitelja“ Vu?i?a i njegove porodice, jer je mislio da su i bra?a Vu?i? i Mali tu nešto umo?ili, pa jje tražio i da njih procesuiraju, kao i ta dva vojna policajca koji su bili s njima tada. Od tada je Saša Jankovi? neprijatelj, mrzitelj i uopšte lice sumnjivo po svemu, a najviše po visini plate koju mu je odredila Skupština; od tada ga optužuje da se bavi „politikom“, a ne zaštitom gra?ana, što ?e eskalirati od trenutka Jankovi?eve odluke da se kandiduje za predsednika. Andrej Vu?i? i Predrag Mali ostali su ispod radara i zašti?eni, kao Lon?ar i Gaši?.

Onda je došla Savamala. Vu?i? do dana današnjeg besni i vi?e, a uskoro je godinu dana od tog skandala. Prvo je bilo da su to uradili „kompletni idioti“; pa da su oni iz vrha gradske vlasti; pa kad je Marija Mali ispri?ala svoje, onda je Vu?i? promrsio da Siniša Mali ne?e potrajati, ali to tek posle beogradskih lokalnih izbora, a i to ?emo da vidimo. Vu?i? pritom ni re? nije prozborio o klju?nom pitanju afere Savamala: da ko je zabranio policiji da te no?i interveniše? Da se u to upustio, morao bi da vi?e „ne dam Nebojšu!“ Umesto toga, prenemagao se, lagao, izvodio kafanske sofizme tipa „zanimaju vas tri udžerice koje bih i ja srušio, ali po danu, a ne zanima vas ko je ubio Jelenu Marjanovi?“; posle je umesto Jelene Marjanovi? pominjao „ko je ubio gardiste“, aludiraju?i na Vuka Jeremi?a. Dakle: ne da Malog, ne da Vesi?a, ne da Rebi?a, ne da Stefanovi?a; ne da ni sebe, normalno.

Onda se pojavio Milenko Jovanov, sasvim o?ekivano i logi?no. Naime, kad je sve ovo do sada opisano bilo mogu?e; kada su svi bili zašti?eni – od Andreja Vu?i?a, Predraga Malog, Gaši?a, Lon?ara, Rebi?a, Stefanovi?a – zašto ne bi i Milenko bubnuo nešto zanimljivo? I bubnuo je, pa je Vu?i? preko one stvari opet, uputio nekakvo uopšteno izvinjenje svima osim Nataši Jeremi?, sve vade?i se na Vuka Jeremi?a koji da je njegovog bracu olajavao okolo, pak smo sada kvit: on meni brata, moji njemu ženu i šta? Milenko Jovanov je – barem u ponedeljak uve?e dok se ovo piše – i dalje potpredsednik Glavnog odbora SNS i ?lan stranke. Vu?i?eva pretnja, dakle, nije bila retroaktivna, važi samo za ubudu?e (ako ne laže).

Iz ovog sleda doga?aja dadu se izvu?i neki zaklju?ci. Najvažniji zaklju?ak je da Vu?i? ovako proizvodi sve više mangupa iz svojih redova, jer ih ohrabruje u mangupiranju i svinjarijama. Naime, ako niko ne trpi posledice za svoja mangupiranja i svinjarije, onda su ostali ohrabreni da se mangupiraju i prave svinjarije: besplatno je, zabavno je, a i donosi poene u takmi?enju u udvorištvu. Gledajte samo dokle su dogurali Vulin, Pink i D.J.V. Takmi?enje u ga?anju govnima uveliko traje, preciznost se ne ra?una, samo koli?ina.

Tu dolazimo na naredni zaklju?ak. Aleksandar Vu?i?, sujetan kakav je, paranoi?an kakav je, pre bi crkao nego da sebi dopusti da smeni ili najuri nekog sebi bliskog ulizicu. Da je reagovao kao normalan politi?ar, on bi do sada disciplinovao svog brata, najurio Gaši?a i Lon?ara odmah, Sinišu Malog, Vesi?a i još neke tako?e odmah, Stefanovi?a još davno, Rebi?a možda (on ionako ne izgleda kao da se mnogo meša u svoj posao), a Milenka Jovanova istoga trenutka kad se prevario da saopšti to što je saopštio; sa mesta potpredsednika i iz stranke, za sva vremena.

Ali, Aleksandar Vu?i? pre bi crkao nego da podlegne „pritiscima mrzitelja“. On uz inat, iz ?istog pasjaluka, ne?e najuriti ili smeniti nikoga na koga mu neko drugi skrene pažnju, pa makar takav neki pravio sranja nebeskih razmera. E, ne?e i ne?e, pa ne?e i pljunemo mu pod prozor.

Na taj na?in, o?igledno vidljiv i dokazan, Aleksandar Vu?i? samo umnožava broj mangupa iz sopstvenih redova, ohrabruje ih i sokoli da prave što više što ve?ih sranja. Oni – kakvi su ve?, a takvi su i još gori – to shvataju kao šansu za napredovanje u službi. Da je Aleksandar Vu?i? ?itao malo više Makijavelija, a malo manje Vebera (koga ionako nije razumeo), shvatio bi prirodu posla državnika. Meštar Nikola Makijaveli još je pre skoro pola milenijuma opomenuo aspirante na vladala?ki posao da treba pre svega misliti na državu, a tek onda na sebe; da se treba ?uvati laskavaca, a slušati one koji vam govore istinu, pa makar vam se i ne dopala odmah; da vladalac nema rodbinu (pitajte srpske srednjevekovne kraljeve koji „oslepe svog voljenog sina“); da vladalac – u interesu države i zemlje – može da prekrši re? i ugovor, ako baš mora. I tako dalje, ?itajte, uostalom.

Zorana ?in?i?a optuživali su za „makijavelizam“; na žalost pogrešno: da je više ?itao Makijavelija, a manje Karla Šmita, bio bi i danas živ. Ko druga?ije misli, neka se javi. Meštar Nikola Makijaveli uporno je tvrdio da se vladalac oslanja na poverenje i ljubav naroda, ali na strah od sebe, jer su ljudi roba kvarljiva; i u pravu je. Vladalac ?e, kaže meštar Nikola, nedela ?initi brzo i na mah, dok ?e dobra dela razvla?iti i mrljaviti i utrljavati. Vu?i?, doduše, dobra dela razvla?i – kad ih ima, a kad ih nema, izmisli ih – ali razvla?i i mrljavi i nedela, što nije pametno, pošto ih je kod njega više. Vladalac, da kažemo državnik, morao bi da misli malo dublje i na malo duži rok, ali to Vu?i?u nije svojstveno, jer ina?e ne bi tako brižljivo ?uvao mangupe iz svojih redova.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!