MILOŠ VASIĆ: Kineski sindrom

21 Dec 2014

Studija slučaja: Histerije ovdašnje

Usred ove histerije sa Kinezima, odmah posle još veće histerije sa Rusima, neizbežno se postavlja pitanje: odakle tolika histerija? Histerija, naime, nikako nije pojava higijenska; štaviše naprotiv. To je počelo da uzima nezdrave razmere. Evo, molim: predsednik Republike Nikolić Tomislav osetio je neodoljivu potrebu da naše najnovije kineske prijatelje smesti u pojmovni kontekst za koji misli da će našem narodu biti jasniji, pa se prisetio kremanskog proročanstva. Otprilike (ne ulazim u detalje, proročanstava se užasavam) da se tamo pominje neka žuta najezda (nije Demokratska stranka) koja da će popiti Moravu, itd. Koliko sam razabrao, to bi trebalo da bude proročanska potvrda budućeg bratstva sa Srednjim carstvom, mada mi se tako ne čini. Kao: ako su i Tarabići to rekli – e ima da bude.

Očekivao sam – mada još nije kasno – da će branioci Lika, Dela i Porodice u toj izjavi otkriti napad na pomenute vrednosti. Izjava je, naime, kako se to danas kaže, donekle politički nekorektna. Kinezi, Japanci i ostali daleki istočnjaci ne vole kada ih se podseća na boju kože; tim pre što intimno smatraju da smo mi varvari dostojni sažaljenja, ali to ne govore glasno, što je pak stvar njihove političke korektnosti u koju se ne bih upuštao; povremeno mislim da su u pravu. Mogu da zamislim paranoidnu konstrukciju koja će ovaj najnoviji gaf Tome Nikolića protumačiti kao podmukli napad na Aleksandra Vučića, a iz razloga pasjaluka i zavisti. Ima, uostalom, ko će o tome da misli. Nego, vratimo se mi Kinezima.

Legenda kaže da je maršal Tito, prilikom istorijske posete Kini 1977, pitao tadašnjeg predsednika Hua Guofenga može li se nadati pomoći Kine u slučaju da Brežnjevu padne na pamet da okupira i Jugoslaviju. Bila su to takva vremena, sestre slatke i braćo moja u Hristu: SSSR je bio u nezgodnoj fazi razvoja. Hua Guofeng da mu je odgovorio starom kineskom poslovicom na koju sada treba podsetiti i Acu Vučića, sklonog starim kineskim poslovicama: slaba je korist od bunara kad je požar daleko. Hua Guofeng imao je iza sebe iskustvo sa potmulim i krvavim ratom sa SSSR na severnim granicama Carstva, oko reke Usuri; nikada se nije doznao ni približni broj žrtava, ali bio je veliki na obe strane, znajući taktiku (potrošnja pešadije) i brojnost trupa.

Danas je drugačije. Kina se dugo i bolno oporavljala od kulturne revolucije i desetina miliona pomrlih od gladi. Mačka koja lovi miševe, što reče Deng Sjaoping, došla je na svoje. Vredni i pametni Kinezi postali su svetska velesila s kojom se nije šaliti i sve to bez ratova i gluposti. Samo im nemojte pominjati Tijenanmen. Kina ima problem sa viškom kapitala koji mora da se investira, a ne sa viškom ideologije i kalašnjikova koje je u ono vreme mogla da plasira samo kod Enver Hodže (i kod Žan Pol Sartra; ideologiju, to jest). Dakle, kad se Kinezi pojave ovde, došli su da investiraju: u industriju i izgradnju ili u finansije (kreditima). Nisu došli da kao „žuta najezda popiju Moravu“, osim ako ne naprave onaj čuveni kanal Smederevo-Solun. Došli su da na dugi rok naprave profit, a Kinezi umeju da misle na dugi rok; jako dug.

Sve je to stvar racionalnog razmišljanja u kome histeriji mesta nema. Koliko smo samo histerisali oko Rusa i šta smo dobili? Prazno korito Južnog toka, minus NIS. To što je „nas i Kineza milijarda i po“ ne znači ništa. Histerija nastaje iz potpuno pogrešnog uverenja da nas Srbe neko treba da voli jer smo lepi, pametni, gostoljubivi i imamo dugačku onu mušku muku. Ništa od toga nije istina, kao što znamo kad pogledamo u svoju sumnjivu srpsku dušu i ne baš čiste gaće. Rusi, braća naša slovenska i pravoslavna, izvaćarili su nas onako ljudski; ko nam je kriv? Možda je to osveta za „istorijsko NE“; i Rusi mnogo dugačko pamte… Ali, sami smo krivi jer smo naseli na podvalu koju su razumni ljudi pročitali odmah, ali uzaman.

Kinezi su ovamo došli i dolaziće po pare, a ne po bratsku ljubav i neukusne aluzije na Tarabiće i kremanska proročanstva. Sada je situacija takva da su kineske ponude povoljne (ali treba čitati i sitna slova na papirima, što u slučaju Rusa nismo radili) i to treba razborito iskoristiti. Interes je obostran i to je u redu. Jedino čega se treba plašiti jeste da vladajuća koalicija histerično koristi Ruse, pa Kineze – samo da bi se osigurala na vlasti i umirila sopstvenu paniku nastalu iz pogleda u prazninu koja je pred njima.

 (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!